У Малом изложбеном салону 24. јуна 2013. године (понедјељак) у 19,00 часова одржаће се отварање изложбе „Моје Јадовно“, у сарадњи са Удружењем Јадовно 1941.
***
Прва изложбена, 72 године након великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, љета 1941..
Страдање Срба из Бањалуке и околине, није везано само за предходни рат. Велика страдања, као и читав српски народ Бањалука је претрпјела и у Првом и Другом свјетском рату. Злочин над злочинима, и злочинци над злочинцима, у НДХ нанијели су народу на овим просторима губитке о којих се још нисмо опоравили. Свједочећи о Јадовну као комплексу логора смрти у којем је према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, страдало и преко 500 Срба и Јевреја из Бањалуке и околине, видјећемо колико је то страдање дио породичног и националног идентитета.
Посјетиоци изложбе, за које претпостављамо да знају мало или готово ништа о величини и бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознају са свим значајним аспектима јадовничког страдања Срба и Јевреја. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у којем је то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историјских извора и истовремено је путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа меморијализацији значајних догађаја, који карактерно одређују идентитетско-судбинске детерминанте једног колективитета.
Изложба је истовремено и предмет сталне интеракције прошлости и људи који се њоме баве са научног становишта, али и просјечно-информисаног посматрача. „Зато су нам реакције и одјеци изложбе веома значајни“ , наводе организатори из Удружења студената историје ,, Др Милан Васић“ и Удружења Јадовно 1941. Управо та интеракција ствара једну нову димензију изложбе која ће са новим мјестима излагања донијети нове реакције и одразе, који су саставани дио настојања да се у стручну и ширу јавност унесе премиса о значају формирања колективног памћења на страдале претке, као и правилан друштвени однос према његовању успомене на њих.
Посљедње поруке жртава са пута на губилиште, њихове пријератне фотографије, али и фотографије преживјелих чланова њихових породица, склопљене у јединствене животне приче опомињу нас да је човјек као личност и његова породица, нажалост основна јединка овог страшног злочина, којој морамо посветити највећу пажњу, да се између осталог, овакави злочини више не би поновили. Злочин геноцида и Холокауста у НДХ, свакако је имао и своју идеолошку припрему као претходницу и она заузима један значајан дио у изложбеној концепцији, као и вријеме послије злочина у бившој Југославији, гдје можемо видјети један идеолошки и дневно-политички неадекватан однос друштва према страдалима и њиховим потомцима.
Ово су само неки од више дијелова који чине изложбену поставку „Моје Јадовно“ као цјелину и који се најбоље „преживе“ и саосјете приликом посјете и прегледа изложбе. Јадовно никако није ни по свом обиму ни по карактеру, локално стратиште, па је тако ова изложба „кренула на пут“, из Бањалуке, преко Новог Сада у Београд а стићи ће и до других регионалних дестинација, иза којих ће како је планирано, доћи на ред и оне међународне, јер је Јадовничка жртва овакав приступ свакако заслужила.
Aутори: Предраг Лозо, Драгослав Илић, Душан Басташић
Организатори изложбе: Удружење грађана Јадовно 1941. и Културни центар Бански Двор из Бањалуке.
