У Mалом изложбеном салону 15. маја 2015. године (петак) у 19,00 часова, биће отворена изложба графика „Преплети“, академског графичара Бојане Пачавре (Бањалука) и „Феноменологија ритма“, академског графичара Моње Пепић (Бањалука).
***
БИОГРАФИЈА
Бојана Пачавра
Образовање
2006-2010 Академија умјетности, Бања Лука, РС, БиХ
редовни студент, одсјек графика у класи професора Зорана Бановића
Тренутно похађам други циклус студија (мастер студиј) на Академији умјетности у Бањој Луци, смјеру графика у класи професора Ненада Зељића.
Самосталне изложбе
2011 -„Графике и цртежи“, Галерија Ђура Јакшић, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци
2010 -„Љето графике 2010“, Галерија Удас, Бања Лука
Колективне изложбе
2014 – Новембарски салон визуелних умјетности, Градска галерија, Удружење ликовних и примјењених умјетника Краљево
– Изложба приједлога за најбољи мурал “Paola de Manincor”, Музеј Козара, Приједор
– II Интернационални салон графике, Градска галерија, Удружење ликовних и примјењених умјетника Краљево
2013- Новембарски салон визуелних умјетности, Градска галерија, Удружење ликовних и примјењених умјетника Краљево
I Интернационални салон графике, Градска галерија, Удружење ликовних и примјењених умјетника Краљево
2012 – I међународно бијенале мале графике, Павиљон у Тврђави, Ниш
– “Дијалог”, изложба графика српских и босанско – херцеговачких умјетника, графичара, стасаних послије 2000. године, галерија Центра за графику, Београд, Бања Лука, Нови Сад
– „Шест прича“ изложба студената мастер студија, Галерија Нови храм, у оквиру манифестације XVIII интернационални фестивал Сарајево „Сарајевска зима 2012“
– “Изложба радова мастер студија Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци”, Галерија Ђура Јакшић, Филолошки факултет у Бањој Луци, “Дани Владе С. Милошевића”
– “Изложба радова студената са предмета Интермедијална умјетност” Зграда “Тереза” Универзитетски кампус, Бања Лука
2011 – “Прво међународно бијенале графике” Дом културе, Чачак, Србија
– “Rules of the „Iosif Iser“ International Contemporary Print Biennial, Ninth Edition, Ploiesti
– „6. бијенале умјетности минијатуре 2011. Босне и Херцеговине“, БКЦ Тузла
– Трећа интернационална изложба минијатура „Минимум максимум 3“, Културни центар Бански двор, Бања Лука
– “Изложба икона“, студената Академије умјетности Бања Лука, “Ноћ музеја”, Средњовјековна ноћ музеја у Музеју Републике Српске
– “Изложба радова студената Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци”, Велики изложбени салон КЦ Бански двор, Бања Лука
2010 – „Мајска изложба графике Београдског круга“, Галерија Графички колектив, Београд, Србија
– Друга интернационална изложба минијатура „Минимум максимум“, Културни центар Бански двор, Бања Лука
– „Трећи међународни бијенале EX LIBRIS Панчево 2010.“ Историјски архив у Панчеву
2009 – „Акварел малог формата“, Галерија СКЦ, Нови Београд
– „Акварел малог формата“, Музеј Козаре, Приједор
– „Студентска графика“, Галерија Приједор, Приједор
– „Студентска графика“, Академија умјетности, Бања Лука
Награде
- – Награда за најбољу графику од Музеја Козара
***
Преплети
На првом циклусу студија мој предмет истраживања почео је од нерватуре листа дрвета. Посматрајући природу како гради и организује свој свијет, црпим инспирацију и испробавам различите варијације и рјешења. На путу од куће до Академије, посматрам дрвеће, листове како опадају, суше се и претварају у прах. У почетку сам генерално посматрала лист, његове боје у јесен када опада и почне постепено да се суши, стварајући по себи својствене флеке, увојке… Тако сам формирала сопствени хербар сувих листова који су ми служили за нови цртеж, затим реализацију у графици. Радила сај их у техникама акватинте и комбинованој техници (акватинта, линогравура) у којима сам могла бити вјеродостојна самој природи приказујући сопствено виђење тог процеса. Листови су били претежно у природној величини, крупном плану, док су касније кадрирани излазили из формата. Боје су преовладавале од жуте, црвене, зелене те боје њихових преклопа. Све су то боје јесени.
У даљем истраживању сам се бавила такође листом, али његовом нерватуром, која ме је посебно инспирисала и фасцинирала. Техника коју сам користила је линорез, који је омогућио савршена рјешења, резбарењем. Линорези су доста сведене природе, гдје чиста линија минимализује и своди. Радови у тој техници балансирају на граници апстракције али и у потпуности апстраховане. Али и технике сувог жига и камее које такође радо користим, посебно прву као пробни отисак, помоћу које испитивачки проналазим даља рјешења, за боју, преклоп.
Истражујући снопиће и преплете нерава линије које се гранају стварале су нове облике. Линеарне преплете настале су разноврсним укрштањем минуциозним резовима, алаткама. Кадрирањем само једног сегмента нерватуре листа и увеличавањем матрице и графичког отиска и линеарне преплете су почеле да се умножавају и ковитлају у разним правцима, гдје су из статичности прелазиле у динамична рјешења са већом дубином простора. Тако су статичне композиционе структуре, својствима сила у простору, омогућиле покрет у оку посматрача.
Уводећи површине, у почетку сведене само на двије боје, црно-бијели однос, била сам оријентисана првенствено на цртеж, који се развијао кроз преклопе једне или више плоча. Најчешће су то биле ахроматске боје које су варирале од црне и бијеле, до сивих тонова. Површине су некад чисте, али и површине гдје су преовладавале преплете у виду мрежа на истим. Мотиви су изведени прво у цртежу, а затим разрађени на графичкој плочи, гдје су свака даља запажања и биљежење визуелних ефеката успостављена након изведених пробних отисака.
Његујући минуциозан приступ, он постаје израз обликовања при самој изради. Минуциозност у самом гестуалном изразу, како на цртежу тако на матрици. Резбарећи алаткама на матрици добијала сам рељефне цјелине које се ковитлају, таласају, уврћу у разним правцима. У првом плану су површине, понегдје и линије које сугеришу покрет. Кретање је негдје јасно док је негдје крајње суптилно. Такви преплети имају асоцијацију вртлога воде, пејзажа… Сам вртлог има овалну аморфну форму који представља дубину, бескрај, слободу, утопију. Тако сам спонтано дошла до једне нове атмосфере на графичким листовима. Увидјела сам да постепено садржај мојих графика нису теме које бирам. Оне су ми наметнуте унутрашњом потребом.
***
БИОГРАФИЈА
Моња Пепић
Моња Пепић рођана 28.01.1987. године у Бихаћу. Основну и средњу школу завршила у Бањој Луци. 2011. године завршила Академију умјетности у Бањој Луци, смјер графика у класи професора Зорана Бановића и тиме стекла звање дипломирани ликовни умјетник. Тренутно студент на мастер студију на Академији умјетности у Бањој Луци.
- – Самостална изложба „Љето графике” галерија УДАС, Бања Лука
Колективне изложбе:
- – Акварел малог формата, Галерија СКЦ, Нови Београд
– Акварел малог формата, Музеј Козаре, Приједор
– Изложба студентске графике, Академија умјетности у Бањалуци
– Студентска графика, Галерија 96, Приједор
- – Трећи међународни бијенале Ех либрис, Панчево
- – Пето међународно бијенале мале графике, Тетово, Република Македонија
– Изложба слика учесника ликовне колоније у Босанској Крупи, Дом културе Босанска Крупа
– Минимум максимум 3, Музеј Републике Српске, Бања Лука
- – Фестивал енергетске ефикасности, Умјетничка галерија БиХ, Сарајево
– I међународно бијенале мале графике, Ниш
– Шесто међународно бијенале мале графике, Тетово, Република Македонија
- – Први интернационални салон графике, Краљево
- – Други интернационални салон графике, Краљево
***
Феноменологија ритма
Пут до апстракције није дошао одмах. У мени се појавила појачана радозналост у ослобађању ликовног израза. Осјећала сам да ме мотив спутава, обавезује. Удаљавањем предмета од реалности, укидањем сваке реалне представе одвело ме је у апстракцију, ослобађање сваког оптерећења предметног, поигравање ритмом у дводимензионалном простору. Апстракција отвара путу други свијет и нову умјетност. У почетку узимам класична средства линију, боју, али их употребљавам да други начин и мијењам им значење, да бих касније, у другој фази тај регистар проширила на материју и покрет.
Односи дијелова великог и малог усмјерени су ка тражењу паралела геометрије у минуциозном приступу реализације графичке површине у којој влада хармонична композициона цјелина, односно њених дијелова. Не прилазим предмету као предмету већ представама које он изражава, истраживање текстуре површина. Покушавам ријешити унутрашњу градњу структуре на геометријски начин.
Његујући минуциозан приступ дошла сам до једне нове атмосфере на графичким листовима на којима настају једнаки или различити дијелови који се нижу у размацима и тако настаје ритам који је један од темељних принциппа компоновања у мом раду. Сви графички листови реализовани су у високој штампи, прво истражујем црно бијеле односе, а затим уводим боју. Преклапањем и ротирањем бојених површина добијам нове форме које пружају мноштво могућности за даље експериментисање.
Линорези су доста сведеније природе, гдје чиста линија минимализује и своди. Уводећи површине, у почетку сведене само на двије боје, црно-бијели однос, била сам орјентисана првенствено на текстуру, која се развијала кроз преклопе једне или више плоча. Уводећи уз црно-бијелу комбинацију и тонове сиве боје, затим и једну хрому тамо гдје је некад била основа за остале. Затим преовладавањем колорита, комбинујем текстуралне плохе са равним површинама.
Својство ликовног дјела је да има саставне дијелове који су једнолики или разнолики те се ти дијелови нижу у једнаким или неједнаким размацима и тај редосљед назива се ритам који је један од темељних принципа, односно начела компоновања у мом раду.
Однос вертикала, хоризонтала и дијагонала на графичким листовима по свом понављању дјелују као ритам, као систем наглашавања изведених дијелова или елемената у једном ликовном дјелу. Понављањем текстуралних елемената стварају се нова композициона рјешења ритмичих принципа на графичким листовима.
Бројне графике су прво штампане као самостални тиражи, а затим комбиноване са другим у некој новој композиционој цјелини. Нужно је било постићи да свака матрица посебно штампана дјелује цјеловито и самостално и у комбинацији са другим.
