Отварање изложбе 4RM – Марије Марић

У Малом изложбеном салону Банског двора 08. септембра 2015. године (уторак) у 19,00 часова биће свечано отворена изложба 4RM академског умјетника
Марије Марић.

plakat-web

– Hal, switch to manual hibernation control.
– I can tell from your voice harmonics, Dave, that you’re badly upset.
Why don’t you take a stress pill and get some rest?

2001: A Space Odyssey, Artrhur C. Clarke

Слике које Марија Марић излаже у Галерији Културног центра Бански двор, реализоване су током завршне године студија на Академији умјетности у
Бањој Луци. У једном сегменту изложбе запажамо серију фантастичних мотива, карактера који нас подсећају на одметнуте машине из научно-фантастичних филмова. Цивилизацијски апсурди, наговештени у познатом Кјубриковом филму из, давне 1968. чине нам се усред захухтале, дигиталне ере, сасвим могућим. Како каже Марићева: „Данас, човјека све чешће замјењује машина и он сам постаје робот механизације“.
Аплициране фотографије (портрети) на слици Ковитлац су чворишта садржаја. Међупростори су представе окружења или ситуације у којој је лик затечен. У овом случају, она се може доживети као кошмарни свет, убрзање које се с тешком муком подноси. Као да се читава композиција губи у ковитлацу. Снажни ритам чистих боја је у коначном разрешењу ипак обуздан светлим маглинама, тако да нас ова слика упућује и на снове.
Коначно, најдраматичнија слика је Пулсирање, упркос томе што нема никакав фантастичан мотив, потпуно је апстрактна. Велика, светла слика са префињаним валерима. Тамне партије подржавају ритмове успостављене у снажним замасима, окером и црвеном. Мимо њих, упорним посматрањем, запажамо читав један скривен свет. Иако заклоњена апстрактном композицијом, поједина места нас асоцијативно упућују на представе видљивог, нарочито у префињеном цртежу црвеном. Анђели, бојом закривени. Постоји својеврсна инверзија композиције, контраритам, којим пулсира ова слика. Чини се да је неопходно да и сами будемо у покрету док је посматрамо. Она нас уводи у једно стање немира, како год га доживели, „…душевно треперење које чисто звучи.“ (Кандински)

Ненад Зељић

 

Share