У Концертној дворани Банског двора 28. маја 2018. године (понедјељак) у 20.00 часова одржаће се концерт АСИМ САРВАН.
Бесплатне позивнице за концерт сви заинтересовани могу преузети на билетарници Банског двора од петка 18. маја 2018 године од 10.00 часова.
Умјесто стандардне биографије и најаве програма концерта, Асим Сарван нам се поводом концерта у Банском двору у Бањалуци обратио писмом које преносимо у цјелости:
„Моја биографија нису датуми и догађаји, већ периоди и фазе откривања пута којим се иде у живот!
У том смислу, музика је за мене средство, не циљ!
Када сам имао 10 година и три месеца, умро је мој отац. Било је то 1960 г. Мој најбољи друг ме тешио на тај начин што ме позивао својој кући и ми смо данима и сатима измишљали приче. То је био мелем на моју рану јер смо све то време скакутали по другим световима и прескакали сваку опасност као плитак поток. Могли смо у ласте да се претворимо уколико би нас негде пресрели пустињски разбојници или у кипове од најскупљег мермера …
Покушавали су и старији да ме утеше речима: „сви ћемо умрети“ !?… А ја тек почео да живим!?
„Зашто сам се рађао, ако ћу умрети?“, питао сам утешитеље!
Нико није имао одговор и ја сам, уплашен, наивно, као у бајкама, пошао у потрагу за одговором … таман смо се мама, сестра и ја, годину дана после очеве смрти, преселили из Параћина у Младеновац, где сам завршио гимназију и 1970те, уписао Филолошки факултет.
Чак сам и свом првом самосталном албуму (2003г.) наденуо име: „У ПОТРАЗИ ЗА ДОБРИМ ОДГОВОРОМ“.
И све сам подредио томе, мој једини приоритет је био – наћи лек против смрти!
И на том путу банем у рокенрол и са групом „С времена на време“, проведем читав један живот, дакле, 44 године, са свим прекидима. Музика је лековита уколико има светлости у себи. И помогло ми је, додуше, коштало је, међутим, оно што сам открио је бесцено!
Упоредо, средином окрутних 90тих година, додатно сломљен смрћу мајке, али понесен новом силом, заједно са породицом, пошао сам узводно, сећајући се речи М. Антића:“Ко тече узводно, ушће му је у извору“.
Тај део пута се пружио у недоглед, ал у том периоду, дакле, 90тих, све до званичног и календарског почетка 21ог века, живот беше препун, страдања, али и молитве и невидљиве светлости, која доводи до чудних обрта јер сам видео оно што раније никада нисам, и чуо сам оно што пре, и поред солидног слуха, никада нисам чуо. Чак ни у причама које смо, некада, измишљали мој најбољи друг и ја.
Крај 90тих, у време бомбардовања тадашње СР Југославије, за мене беше и крај вишедеценијског присуства смрти у мојој души, када сам још једном и, чини се, последњи пут осетио тај психолошки, емотивни и сваковрсни удар, изазван губитком оца …
И упркос свој тежини света који се сручио на мене давне 1960 године, тек од крштења 1995. осећам дубоку жеђ за животом, и са огромним ентузијазмом, као у време када сам са својим најбољим другом измишљао приче, но, сада потпуно свестан онога што ми је било као букагије око ногу, наставио сам трагом светла које се указало испред мене …
Са таквом надахнутошћу сам довршавао тај, за мене можда и најважнији албум, а са више него скромним средствима и због тога ми је веома драга песма „Светла Светлости“ јер сам њоме покушао да загрлим свет, а један део њега ми је одговорио истом мером; топлим речима, ненаметљиво и присно као брату.
То сам осећао на свим наступима од средине 90тих и то и даље траје, само што је сада на реду нов период …
Истакао бих, да сам те „Истините бајке“ из детињства, наставио сам да разрађујем средином 90тих, у легендарном Студију 10, Радио Београда, у емисији под истим називом, а у оквиру серије „Радионице звука“, коју је уређивао покојни Бода Марковић, оснивач „Радионице звука“. Највећи део садржаја емисије „Истините бајке“ пренео сам на поменути албум, на коме се налази неколико песама које чине део мог концертног репертоара, накнадно, допунивши га са још неколико песама од којих су „ПУТ ОД ЖУТОГ КАМЕНА“, и КЊИГА ПРАСТАРА, настале као реакција на смрт која је остављала пустош 90тих. Посебно ме потресла колона избеглих из Крајине 1995г . Иначе, албум „У потрази за добрим одговором“ је подржао и Драмски програм Радио Београда, а објавило “ Друштво пријатеља ман. Ђурђеви Ступови у Расу“ !
Од албума „У потрази за добрим одговором“, настављам интензивније и активније да радим, лагано враћајући онај део себе који се давне 1960те повукао, одбивши да живи у свету којим влада смрт и свему одређује трајање.
… ЈОШ КОЈА О РЕПЕРТОАРУ
Мој репертоар још увек чине; „Светла, Светлости“, „Василије Свети, поносе монаха“, са албума „Ајде Јано, кућу да не дамо“ (2007), неколико песама, које су се појављивале из године у годину, али су ту и потпуно нове песме, које су ми дале нови замајац и које управо снимам. Реч је о албуму“ У време оно… „. Радимо га о. Тимотеј, игуман манастира Вазнесење у Овчару и ја. Отац је написао неколико песама, ја додао мелодије и неколико својих, а међу њима и песму „На Дрини ћуприја“, коју промовишем, управо, ових дана. Ускоро ће и видео …
У песми “На Дрини ћуприја“ стаје сво моје искуство, сва моја вера, љубав и нада, речју, мој целокупан утисак о свету у коме деламо.
Ја сам оптимиста чији је чврст ослонац нада. За мене нада никада не умире. Нада је моја једина и највећа сигурност, толико чврста, да јој краја нема! Нада је мост који нико не сруши!
Без наде, човек је мртав!
Такође, направио сам избор од неколико песама из репертоара групе “С времена на време“, које публика с правом очекује, а и мени чине посебно задовољство.
Таленти су обавезујући, тако их ја разумем. Имам право да се потпишем као аутор њиховог делања јер сам их ја добио. На основу тога се и усуђујем рећи – моји су, свестан да је моја и одговорност за оно како и на шта те таленте трошим! Дакле, имам слободу да управљам њима, али не како се мени ћефне, него како треба; по вољи дародавца, а од те користи остане и мени, колико да не умукнем! Тиме је задовољено речено:
„Како сејеш тако ћеш жњети“.
У Банском двору, са мном ће наступити гитариста, мој нови пријатељ и сарадник Григорије Пећанац са којим се врло лепо слажем и са којим већ имам нови израз, а посебни и драги гости на концерту ће нам бити чланови Мушког камерног ансамбла „Источник“ предвођени Арсеном Чаркићем.
