У Вијећници Банског двора 10.04.2012. године у 20,00 часова одржаће се концерт ансамбла Здравка Ћосића са гостима „Вече уз прим“.
Више о тамбури:
Тамбура се развила из жичаног инструмента познатог већ у старој култури Месопотамије и Египта. Слика инструмента дугог врата и малог, крушколиког корпуса нашла се урезана у камену из III вијека прије нове ере. У Теби и Египту су сачувани ликовни споменици о претечама тамбуре, гдје они овај инструмент називају лутња. Овакве лутње касније сe срећу код Грка и Римљана.
У развитку лутње, разликују се два типа кратковрату (копњасту) и дуговрату.
Од кратковрате лутње, коју су Арапи донијели, развила се у Шпанији гитара, а у Италији мандолина. Од дуговрате лутње, коју су Турци донијели на Балкан, развија се код нас тамбура, код Бугара пандора, у Украјни бандура, у Русији балалајка и домра.
Први историјски документи о тамбури на нашим просторима датирају из 1551. године од путописца Николаја, пратиоца француског конзула на путу за Турску.
Турски етномузиколог Махмуд Р. Газимихала, говори о томе да је једна врста дуговратих тамбура, саз био познат прије доласка Турака на наше просторе, негдје око IX вијека. Каснија свједочења француског путописца Пулета, који је путовао кроз Босну за Дубровник 1658. године, говоре да у овим крајевима постоји музички инструмент који зову тамбурица, а личи на „дрвену ципелу наших сељака“. „ Држак је дугачак три аршина, а нешто шири од два прста. На њему су утакнуте само три међене жице у које се удара палцем“.
Иако постоје разна мишљења о поријеклу назива тамбура, поријекло назива није са сигурношћу утврђено. Сматра се да назив тамбура потиче из персијског језика гдје ријеч „Тн“ значи жица. Касније се наилази на још двије ријечи денбар – персијски и тамбур – арапски. Стари Грци су у својој митологији имали музу Пандору, која је држала инструмент са жицама, на коме је окидањем жица прстима добијала звук. Овакав инструмент се некада у нашим јужним крајевима звао пандора, пандзора или пажора и служио је између осталог и за дозивање народа на скуп, па је и позивар који се служио пандором, називан пандур.
Постоје многи називи за тамбуру, а неки од њих су: бодлук, баглама, саз, ћителија, шаргија, чунгар, чингр, чингрија, чангури, базук, карадузен, седефли тамбура, који су орјенталног поријекла, затим самица, дангубица, бисерница, цика, чандркалица, бугарија, двотелник, тротелник, тиквара и друга, која су нашег поријекла.
Тамбура је од једноставног инструмента, временом еволуирала у прави концертни, оркестарски инструмент. Данас у тамбурашком оркестру постоји склоп инструмената који чине један широк музички спектар.
У ову групу тамбура спадају: бисерница, брач, человић, бугарија и берде. Данас се u пракси најчешће сусрећу са називима романског порекла: прим, терц-прим, бас прим, терц-бас прим, чело, контра и бас. Ови називи указују на то да се ради о оркестарским типовима инструмената, јер они означавају функцију инструмента у оркестру.
