У Вијећници Банског двора 18. новембра 2015. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се књижевно вече поводом 30. година стваралаштва Миленка Стојичића,
Учествују: Слободан Бошковић, Здравко Кецман, Александра Чворовић и аутор,
У сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске, Подружница Бањалука.
* * *
Миленко Стојичић је српски писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар и новинар из Републике Српске,Босне и Херцеговине. Рођен је 1956. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и гимназију. У Београду је студирао југословенску и свјетску књижевност.Данас живи и ради у Бањој Луци. Уредник је Културно-образовног програма на радију РТРС. Писао је фељтоне и колумне у „Вечерњим новостима“, „Ослобођењу“, „Гласу Српске“, „Независним новинама“ и „Фокусу“. Објавио је тридесетак књига, међу којима неколико књига пјесама и приповиједака те једанаест романа . Приредио је „Антологију српске приповијетке РС“, а његова дјела су заступљена у антологијама „Млада српска проза“, „Најљепше српске приче“ и друге. Дјела су му превођена на француски , пољски и литвански језик. Тренутно је предсједник Подружнице Удружења књижевника Републике Српске.
Награде
Добитник је Кочићеве награде за 2010. годину, Годишње награде удружења књижевника Републике Српске, награде Кочићево перо, књижевних награда Иво Андрић, Зија Диздаревић, Младен Ољача, Веселин Маслеша, Никица Павлић, Гордана Тодоровић, награде Фондације „Петар Кочић“ из Дортмунда, награде , награде„Вечерњих новости. те награде Удружења књижевника Српске за најбољу књигу у 2011. години, за роман „Пиши тише Aндрићево име“.
Библиографија
Књиге пјесама
„Стилус“, Београд
„Псалми и проклетства“,
„Брижит Бардо књижевности“,
Приповијетке
„Књига од живог меса“,
„Слаткиш за Варлама Тихоновића“
„Министру свјетске књижевности“, Октоих,
„Андрићев писмар“, Београд
„Сентиментална историја књижевности“,
„Причар“,
„Кратке приче у дуге ноћи“,
Романи
„Уштапи“,
„Од страха почетница“,
„Тајна буквица“, Књижевна омладина Србије,
„Перо на жуч“,
„Кочић, муња над књижевином“
„Титон“, Филип Вишњић,
„Адресат Андрић“,
„Казанова у Савезу комуниста“,
„Ломоносов: први Рус“,
„Бањалучки милоштар“,
Пиши тише Андрићево име,
Остало
„Антологија савремене приповијетке РС“,
„Еколоквијум“, ЈПШ Шуме Републике Српске
„Те(к)стирање читача“ – књига есеја и критика
„Добро(не)дошла књига“,
„Киш, уобличења“
„Лијепа књига о Кочићу“,
Моји разговорници“,
„Бескрај Крајине“
„64 поља књижевности“,
„Књига над Бањалуком“
„Мноштвена књига“
„Зона Библиона“
„Ријеч је о причама у којима је библиотека „лик“ тридесетак наших најпознатијих писаца. Морам да, како се то прежвакано каже, изразим задовољство које су ми причинили наши познати писци у разговорима поводом антологије, и поклоњеним причама за антологију. Тако је, примјерице, Давид Албахари, писац свјетског реномеа, написао нову причу специјално за антологију, мада је имао већ неколико објављених прича на ту тему! То ми је највећи хонорар.Свака антологија, различитог тематског предзнака и замаха, ако је рађена према вриједносним узусима и естетичким параметрима, доноси многа добра култури и књижевности. Она, дакле, илуструје, приказује и показује јаснију слику, вертикални пресјек поводом некога умјетничког феномена или ширег стваралачког тематикума. Неке од мојих антологијских избора већ су постале паралитература новонаписаних теоријских или других књига из области критике и есејистике.“
АУТОР
