У салону Салону бана Светислава Тисе Милосављевића 14.јула (понедјељак) 2025. године у 20.00 часова одржаће се отварање изложбе УРОБОРОС академског сликара АЛЕКСАНДРА ЖМИРИЋА.
Кустос излложбе ће бити Младен Бањац.
Ријеч умјетника:
„У стварању настојим одступити од било каквог концепта или наратива, јер сматрам да тиме појединачна дјела подређујем нечему „важнијем” од њих самих. На тај начин им се дозвољава да буду мањкава, недоречена – јер је концепт тај који постаје централни. Ту већ улазимо у једну филозофску област, у којој се долази до закључка да се сваки наратив може објаснити само другим наративима. Тиме улазимо у зачарани круг – вјечно објашњавајући један симбол другим, удаљавајући се од суштине. Управо због тога и јесте Уроборос.
Суштина којом се бавим јесте чисто визуелно искуство – визуелна драж коју стављам испред свега. То је однос са сликом који настаје без икаквих значењских слојева између ње и посматрача. Своја дјела могу описати искључиво на ликовном нивоу. У овој серији настојао сам сликати реалистично, оживљавајући фигуре у композицијама које су настале као резултат експериментисања – било кроз експресивне цртеже на папиру, у којима сам препознавао обрисе фигура и касније их разрађивао, било кроз рад у програму за 3Д моделовање, гдје сам се играо већ извајаним дигиталним скулптурама људских тијела.
Свјетло ми је изузетно важно – њиме стварам драму, високе контрасте, атмосферу. Ипак, чини ми се да је оно што највише привлачи пажњу код мојих радова управо та наизглед мрачна, бизарна естетика. Но, та бизарност не проистиче из потребе да нешто симболички саопштим, да изразим неку емоцију или пренесем поруку. Ја једноставно користим људске фигуре као градивне елементе за обликовање комплекснијих форми. Игра ми је кључна – игра при компоновању, облици које тијела граде су оно што ме води. Визуелно занимљиве композиције – без дубље филозофије.
Најчешћа реакција с којом се сусрећем је та да људи настоје да у сликама пронађу значења, симболе, тумачења – а да притом не посвете пажњу самом дјелу, његовим ликовним квалитетима. Зато ми је важно нагласити: свако дјело стоји само за себе, ослобођено симболичке тежине коју му други често приписују.
Зашто баш људска тијела, дубоке боје, високи контрасти, барокна свјетлост, драма, напетост? Не знам. То је једноставно мој рукопис – нешто што је одувијек било ту“. Александар Жмирић
АЛЕКСАНДАР ЖМИРИЋ рођен је 1999. године у Градишци. Основно образовање завршава у Новој Тополи, а средњу медицинску школу у Бањој Луци. Свој умјетнички пут наставља на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, гдје стиче основно академско образовање из области ликовних умјетности.
Током студија активно излаже на колективним изложбама студената Академије умјетности у Бањој Луци (2020, 2021, 2022. и 2023. године), гдје почиње да се издваја својим радом и визуелним изразом. Његов умјетнички сензибилитет развија се кроз специфичну употребу људске фигуре, експериментисање са формом и светлосним контрастима, те тежњу ка чистом визуелном доживљају, ослобођеном концептуалних интерпретација.
Самостално се представља изложбом Опија у Завичајном музеју у Градишци (2023), а потом и на изложби Опија 2 у Центру за културу и образовање у Лакташима (2024). Истовремено учествује у значајним групним изложбама, попут програма Интер/Акција 2023, одржаног у Каменој кући тврђаве Кастел у Бањој Луци и Салону Музеја града Београда. Године 2024. излаже и у галерији „Плус” на изложби Час.
Његов рад је препознат и награђен више пута: 2022. године добија награду за сликарство Завичајног музеја у Градишци, а већ наредне године и награде Центра за културу и образовање у Лакташима, као и Музеја савремене умјетности Републике Српске.
