У Малом изложбеном салону Банског двора 10. септембра (уторак) 2024. године у 19.00 часова биће отворена изложба ПРЕСЈЕК академског сликара МИЛОВАНА ЧИКИЋА.
ПРЕСЈЕК ( АНАЛИЗА И СИНТЕЗА ТРАГОВА )
Вријеме се неповратно осипа и стопе које остају за нама свједочанства су и меморијали физичког и духовног зрења у нашем кратком космичком бљеску. Умјетничка сензибилна архитектоника бића подложна је вјечитом преиспитивању оправданости и квалитета артистичких трагова који остају као залог будућности и неизбрисиво свједочанство људског постојања.
Писац ових редова је имао привилегију да 2016-те године уђе у свијет мистичних пејзажа академског сликара и педагога Милована Чикића. Говорећи о „унутрашњој страни природних облика“ остала је записана мисао: „Природа као полазиште, као дио његове судбине, и без свједока исписана страница – јер тако мора бити“. И ево, након осам година, умјетник је осврћући се на трагове које је оставио за собом, лутајући немирним стазама стваралачких искушења, одлучио да сачини „пресјек“ и синтетички образује оквир слике у којој је смјестио деценијски рад, преиспитивања унутрашњег бића, интелектуално зрење, ново схватање простора и слике, и изнад свега оданост чистој есенцији боје која царује на његовим сликама. Мноштво слика у једном оквиру који нема усмјерење да реквијемски звучи него насупрот мистичном опраштању и даље слави живот са широким осмјехом на умјетниковом лицу.
Алехандро Ходоровски, чилеанско – француски писац, сценариста, редитељ и глумац је записао сјајну мисао којом каже да је „случајност само софистицирани облик судбине“. Ако би смо примијенили ову мисао на дјело Милована Чикића, у потпуности би разумјели метаморфозе које су настајале и настају у његовом посвећењу пејзажу, као једној од најзахтјевнијих и најтрадиционалнијих сликарских тема.
Рани радови нас уводе у сликарево мајсторско владање композиционим рјешењима, у којима кроз његово аналитичко посматрање природе, кроз све њене трансформације извлачи суштинске ликовно-визуелне вриједности. Бојом гради чврстину облика уз висококонцентровано садејство интимизма и тишине која зна да екстатично еруптира у карневалску мелодијску раскош. Свака случајност је у дјелу тако судбински предодређена, пробуђена и извучена негдје из сликареве подсвијети, да баш у датом тренутку остане траг и запис на бјелини платна.
Ритмика елемената који се склапају и расклапају у борби за доминацију на отвореној арени проузроковали су стално присутне музичке елементе у дјелу и мајсторству Милована Чикића. Велико и мало, блиско и удаљено, ситно и крупно, танко и дебело успостављају складне и хармоничне покрете и слика увијек дјелује „жива“ и пулсира различитом метрономском динамиком.
Радећи деценијама у најзахтјевнијим тематским причама у којима је мутирао традицинална схватања мртве природе и пејзажа, умјетник је кроз борбу са традицијом и предрасудама успио да изгради препознатљив рукопис, што је и највећи успјех којем многи стреме. Развој од условно класично – формалне слике пејзажа и мртве природе, у садејству са сталним праћењем токова новије умјетности и властитим немирним духом, увео га је у поље „ослобођеног експеримента“ који је изнова рађао нови квалитет.
Пејзаж се тако прелива из препознатљивих форми у апстраховане мрље, али никад деконструисане до те мјере да би изгубиле своју читљивост и знаковну симблику. Лирика је повезница у којем умјетник остварује блиски контакт са посматрачем и из сваког дјела искључује било какву могућу назнаку агресивности или жеље да буде несхваћени авангардиста. Његов авангардизам лежи у студиозној примјени и поштовању елементарних закона сликарства којима доказује да је старо могуће преточити у ново, а да се не уништи његов органички склоп.
Ријетки су умјетници који су тако дуго стали вјерни очувању и поштовању класичних вриједности слике. Иако се технички опредијелио за сликање акрилом на платну, Милован Чикић је успио да сачува снагу и маестралност колора који је врхунски уједињен са сигурним цртежом. Колико год апстраховао форме, његов цртеж је успио да сачува арматуру слике, и да не дозволи да њени градивни елементи лебде и стварају мучну и конфузну атмосферу у оку посматрача. Врхунско мајсторство је остварено управо у тој лакоћи у међусобном дијалогу елемената унутар слике. Све је понекад скицозно, а чврсто постављено без иједног сувишног детаља.
Ако поредамо хронолошки његове радове добићемо прави дневнички увид како је умјетник нашег поднебља пришао на корак до беспредметности, сигурно корачајући усмјерењима и анализом виђеног, управо онако како су то радили утемељивачи модерног сликарства – Стојан Ћелић и Пит Мондријан ( од пејзажа до апстракције ). За очекивати је да ће Милован Чикић увести пејзажно сликарство у сасвим ново визуелно тумачење за шта је већ успоставио очигледно чврст темељ.
Пресјеци и служе да у неким тренуцима умјетник кроз реакцију публике и своје аутобиографско преиспитивање валоризује свој досадашњи рад на ликовној позорници. Они никако нису стављање тачке на стваралаштво и живљење умјетности, него би их прије могли сагледати као стваралачки интермецо у којем умјетник као Шагал узлеће изнад својих дјела и из неке друге перспективе сагледава своје стваралаштво, живот, вријеме.
Из тог разлога и овај скромни текст није завршен. Он остаје отворен са слободним простором за нова дјела, експерименте и преиспитивање богатог и непресушног стваралачког потенцијала који носи умјетник оваквог профила.
Искрено, мом пријатељу Чикију,
Др Синиша Видаковић
МИЛОВАН ЧИКИЋ – академски сликар, рођен, 13.1.1962. године у селу Грбавци, Општина/град Градишка. Завршио средњуумјетничку школу ,,Богдан Шупут,, у Новом Саду. Дипломирао на Академији ликовних умјетности у Сарајеву, у класи мр. Радослава Тадића.
Самостално излагао десет пута у Бања Луци, Приједору, Новом Граду, Лакташима, Српцу
и Градишци. Групно излагао више пута у Републици Српској, Србији и Италији.
Учесник многобројних ликовних колонија; ЛЕК Бардача, Ласта Лакташи, Ракани Нови Град,
Пале, Требиње, Бијељина, Добој, ЛК Сава Брчко, ЛК Озрен, ЛК Шибови и ЛК Градишка.
Учесник међународне ликовне колоније ,,Ђурђеви Ступови,, у Србији, као и најстарије ликовне колоније на Балкану ,,Сићево,, 2021. године.
Добитник награде за сликарство из фондације ,,Милић од Мачве,,.
Аутор грба Града Градишке, који је у употреби од 1994. године. Оснивач и руководилац
ликовне колоније у Градишци у протеклих 19 година.
Оснивач и предсједник Удружења ликовних умјетника Града Градишка. Члан Умјетничког
савјета ликовне колоније ,,Ласта,, Лакташи.
Запослен у ЈУ ОШ ,,Васа Чубриловић,, у Градишци, као ликовни педагог.
