У Великом изложбеном салону Банског двора 11.октобар (петак) 2024. Године у 19.00 часова ће бити отворена ИЗЛОЖБА ФОСИЛИ У АНТРОПОЦЕНУ академског графичара и фотографа БРАНИМИРА КАРАНОВИЋА.
Гост на изложби ће бити академски вајар Ђорђе Аралица.
ФОСИЛИ У АНТРОПОЦЕНУ
„Која је најбоља дефиниција корова? Све оно што баштован не жели у свом врту! Бранимир Карановић, наш познати графичар и фотограф, међутим, врло је широкогруд и толерантан баштован. У својој уметничкој башти, он препознаје, узгаја и чува многе „биљчице“, фосиле, крхотине и дрангулије које би неко, с мање ликовног и историјског сензибилитета, неоправдано почупао и побацао као коров и ђубре.
Пре десетак година искористио сам једну Карановићеву мозаичку композитну фотографију – графику, за насловну страну своје књиге о археологији. На графици је приказано празно паркиралиште бувље пијаце, с означеним правоугаоним местима за паркирање и с гомилама ђубрета осталог после пијачног дана.
Бољи приказ археологије нисам могао пожелети. Управо то ми археолози радимо: истражујемо суве љуштуре и ефемерне остатке некадашњег динамичног живота, обележавамо их, смештамо у четвртасте „сонде“ и покушавамо да им интерпретацијом удахнемо живот. Најчешће су у питању рушевине, шут, отпад, крхотине, кости – другим речима – ђубре.
Понекад будемо награђени и каквом фигурином, фибулом, наушницом – археолошким цветом који је израстао међ коровом и смећем. Археологија ђубрета је саставни део археологије садашњице, која је релативно нова, али равноправна археолошка дисциплина. Проучавање ђубрета, рецимо, показало је да су неке од највећих икада направљених људских творевина депоније, а да се археолошким средствима може врло прецизно утврдити савремена нерационална потрошња и одсуство еколошке свести. Археологија садашњости открива данашњу материјалност људског постојања, а једна од њених стратегија је онеобичавање свакодневице, чиме се отварају бројни занемарени и скривени аспекти културе.
Управо том откривању необичних и скривених веза између прошлости и садашњости посвећена је Карановићева изложба Фосилизација. На два компаративна квадрата сваке графике приказани су археолошки и палеонтолошки остаци – фосили, екофакти, артефакти, кости, отпаци… С једне стране древни, а с друге из времена која се сада назива „антропоцен“ и означава посебну геолошку епоху пресудно одређену људским делањем.
Његове графике пробијају хронолошке баријере, а његови „упоредни животи“ фосила, археолошких остатака и свакодневних разваљених, одбачених и запостављених предмета свакако онеобичавају садашњост и успостављају јасну, нераскидиву везу с прошлошћу.
Сличности између фрагментованих винчанских фигурина и делова пластичних лутки, фосилних амонита, пужева и модерних циркуларних тестера, брусилица, ексера, матица и шајбни на Карановићевим графикама нису само формалне, нити су пуке ликовне досетке. Оне су показатељ дубоке, органске везе. Као што древни прешљенови, астрагали, и модерни графити откривају безвременост игара, тако и подигнута рука поздравља и благосиља са средњовековне фреске и данашње фасаде.
Шкољке и прилепци на одбаченом комаду рибарског ужета нераскидиво су повезани с ребрима и кичмом из древног гроба, али и с нама самима.
Уметник на својим графикама прастарих и модерних антропоценских фосилизација поставља важна, фундаментална питања која повезују уметност, науке о прошлости, али их чак надилазе у општијем филозофском и биолошком смислу. То су питања опстанка.
Она су актуелна и тичу нас се свакодневно, са сваким удахом загађеног ваздуха, нестанком дрвета или планинске реке. Карановићеви упоредни квадрати нас подучавају да смо сви у природи повезани, те да смо одувек и били, али нас и упозоравају на крхкост живота и његових остатака. Данашње ђубре и некадашњи фосили нас с Карановићевих графика снажно опомињу, ликовно и морално. Питање је само да ли ћемо схватити упозорење и преиспитати сопствену дефиницију корова“.
Александар Палавестра
БРАНИМИР КАРАНОВИЋ, дипломирао је 1974. Године на Факултету примењених уметности у Београду у класи проф. Божидара Џмерковића. Магистрирао је 1976. године на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Марка Крсмановића. Од 1974. године активно излаже на самосталним (Београд, Нови Сад, Загреб, Ријека, Љубљана, Венеција, Солун, Париз, Праг…) и на колективним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Краков, Единбург, Лисабон, Солун, Њујорк, Тузла, Берлин, Улан Батор, Париз, Мадрид, Беч, Токио, Хјустон …).
Награде/избор: Прва награда за графику Интер-деби, Краков, 1976; Прва награда за цртеж на изложби Југословенски портрет, Тузла, 1979; Велики печат Графичког колектива, Београд, 1977; Златна игла УЛУС-а, 1981; Откупна награда Музеја примењене уметности на Октобарском салону, Београд, 1992; Награда за графику на Октобарском салону, Нови Сад, 1993; Награда за фотографију на Октобарском салону, 1997; Велика награда УЛУПУДС-а на Мајској изложби, Београд, 2003; Априлска награда Скупштине града Београда за стваралаштво у области ликовне и примењене уметности, 2005; Мали печат графичког колектива, 2009.
Од 1978. до 1997. године професор фотографије на Академији уметности у Новом Саду, а од од 1996. професор фотографије на графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду. Од 2006. Има звање професора емеритуса на Факултету примењених уметности Универзита уметности у Београду. Бави се графиком и фотографијом.
Гост на изложби:
Ђорђе Аралица је рођен 1963. године у Оточцу. Дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду и докторирао вишемедијску уметност на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а са статусом самосталног умjетника.
Араличино умjетничко интересовање је у домену истраживања међуодноса скулпторалне форме, медија и простора, као и честе супротстављености уметности скулптуре ефемерном контексту савременог свијета.
Боравио је у САД и више медитеранских земаља и излагао на многобројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је престижне интернационалне награде Полок–Краснер фондације за 2019-20 годину као и Награде Града Београда “Деспот Стефан Лазаревић” за 2023 годину.
