У Малом изложбеном салону 13. децембра (петак) 2024. године у 19.00 часова одржаће се отварање изложбе под називом ЦРНО ЦРНИ аутора МИЛОША ВУЧЕНА. Ријеч је о умјетниковој изложби на Мастер Студијима графике и цртежа на Ликовном одсјеку,смјеру Графика у класи професора Милана Крајиновића на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци.
Структурирање елемената у просторном оквиру као и њихов третман најочитије говори о мотивима умјетника и његовом доживљају живота и свијета. Елементи његовог ликовног израза су дијелови, кадрови људског тијела. Распоређени су у формат на једноставан или сложен начин, имајући тако различите функције. Милош Вучен оперише са двије природе простора сложеног цртежа. Један је обухватан, јединствен, а други издјељен, саздан од више самосталних простора.
Људске форме смјештене у те и такве просторе обрађене су свјетлошћу и сјенком наглашавајући њихов скулптурални карактер. Амбијент изван форме је неодређен сам по себи, квантитативно га има мало, а одређен је запреминама самих објеката. Не постоје подаци о мјесту и времену. Сваки објекат је фокусиран на себе, на своје бивствовање.
Умножавање је битан појам за сагледавање опуса Милоша Вучена.
Као што знамо, репродуктибилност лежи у самој сржи умјетничке графике. Након што је матрица завршена, понављање искуства штампања подстиче увјерење аутора да су све одлуке које су донешене исправне, а ритуална форма процеса сакрализује сваки поједини отисак, чинећи тако статус умјетника готово свештеничким. Присан однос са појмом вријеме аутор показује кроз ликовну обраду сижеа. Он бира цртеж тушем и пером, односно бакропис као његов пандан, технике које за ове ликовне захтјеве траже истрајност и посвећености. Споро исцртавање шрафуром тражи велику концентрацију, присутност у тренутку, како не би дошло до грешака у реализацији. Линија је у оваквом начину рада тек посредник у изградњи валера, дакле није самостална, већ растеризована. Кад радове посматрамо хронолошки, примјетна је тенденција ка све изразитијој рафинираности самог растера, па готово и његовој негацији.
Говорећи о визуелном пољу слике, репетиција као средство, то јест као композициони принцип може имати опречна дејства, што зависи од размјера величина на којима се дешава, да стави акценат на неку форму, али и потпуно да поништи њену индивидуалност. Када користи овај принцип, Милош се креће самом ивицом трудећи се да приказано не буде сведено на декорацију или јединицу текстуре, већ да форме буду разговјетне и јасне, а ипак творе, на летимичан поглед, аморфну надструктуру.
Агресивна природа металног пера или графичке игле, њихова тврдоћа и шиљатост у неким цјелинама кореспондира са изгледом главне теме гдје проналази своју пуну афирмацију. То је остварено у органски јединственим, али узнемирујућим и неодређеним просторима испуњеним (очигледно) женским рукама наглашених зглобова и шиљатих ноктију. Сам третман иако рађен у духу кјароскура успјева одржати видљивом цртачку оштрину медија.
Управо цртачка обрада сижеа и организација формата Милошевих дјела чини да, при пажљивом посматрању, прочитамо мотиве који стоје иза његовог оку пријатног и заводљивог рада. Ријеч је о проблемима изолованости и отуђења индивидуе у друштву у каквом живимо а које има изузетно висок комуникациони потенцијал, са једне и природе окупљања са друге стране. То је питање саморекламирања, путености и аутоеротизма. Он такође указује на проблем заједништва питајући се колико је оно стварно или могуће, шта носи. Показује да одређени скуп ентитета не мора бити суштинска заједница, већ само окупирају заједнички простор, физички или дигитални. Композиције засноване на сепаратним јединицама дјелује много топлије и сигурније него оне гдје се оперише јединственим простором, а у овим другим осјећамо клаустрофобију и анксиозност. Но уз све то, а обзиром на посвећеност са којом третира своје објекте стиче се утисак да он живи у миру или некој врсти љубави са оним што објављује.
Ова дјела без сумње посједују графичку снагу. Интензитет, засићеност, цртачки третман, изузетно убједљиво коришћење свјетла и сјенке и коначно, вајарско поимање облика. Црно и бијело у синергији производе степене сивог. Црно и бијело симболизују двије коначне опречности – тама и свјетло, јин и јанг, женско и мушко, присуство и одсуство, контракција и експанзија… а све то чини ритам и динамику живота.
Црно – црни у овом случају представља двоструко потврђену једну страну, стална контракција утисака, грч који на крају доводи до коначног сажимања у једну тачку, а та тачка је космичка црна рупа у којој се сви утисци коначно компресују и из које поново настају у другом дијелу простора и времена. Бијело представља публику, дакле, црно – црни је умјетник којем је неопходна публика да би дјело било реализовано до краја и на тај начин испунило своју сврху.
Милан Крајновић
МИЛОШ ВУЧЕН рођен 1995. године у Приједору, Академију Умјетности у Бањој Луци
уписује 2014. године, те исту завршава 2018. године у класи професорице Горице Милетић
Омчикус на Одсјеку Ликовни Смјер Графика, гдје стиче звање дипломираног ликовног
умјетника, графичара и професора ликовне културе.
Тренутно је апсолвент на Мастер Студијима графике и цртежа на Ликовном одсјеку,
смјеру Графика у класи Професора Милана Крајиновића.
Током студија на Академији добитник похвала и награда на предметима цртање,
пластична анатомија и графика, као и четири похвале за постигнућа на предмету графика у
техници дубоке штампе, добитник похвале и награде Културног центра УДАС за излагање
самосталне изложбе, добитник Златне плакете Банског Двора 2018. године за постигнућа у
графици и награду за излагање самосталне изложбе, похвалнице за постигнућа на
графици у техници дубоке штампе Музеја Козаре у Приједору.
Аутор је четири самосталне изложбе, више пута учествовао у низу колективних изложби у
земљи, региону и иностранству.
Године 2021. осваја друго мјесто на Интернационалном Свјетском биеналу графике у
Јерменији, похваљиван од стране Амбасаде Исламске Републике Иран и републике
Јерменије, похвале Руског научно културног центра за освојено друго мјесто.
Године 2023. учесник је пројекта Интеракције, студената ФЛУ (Београд) И Академије
Умјетности Бања Лука, реализоване у сарадњи са студентима Историје умјетности.
Живи и ствара у Приједору, запослен као професор Ликовне Културе у Гимназији „Свети
Сава“ у Приједору.
Самосталне изложбе:
2017 “ЦрноЦрне” Културни Центар УДАС Бања Лука
2018 “ЦрноЦрне” КЦ Бански Двор Бања Лука
2022 “ЦрноЦрни” Музеј Козаре Приједор
2023 “Само Црне” Галерија УЛУП Приједор
Колективне изложбе (издвојено) :
2016 ЕX YУ конкурс за Графику Београд галерија УЛУС Београд
2016 Новогодишња изложба Галерија Плус Бања Лука
2016 Интернационално Биенале графике малог формата, Лођ, Пољска
2018 седмо међународно Биенале ЕX ЛИБРИС „Транзиција“ Историјски Архив Панчево
2018 Изложба Ликовне колоније “Змијање” КЦ Бански Двор
2018 Интернационално Биеналне графике малог фомара, Лођ, Пољска
2018 КЦ Бански Двор изложба „Насупрот“ Бања Лука
2018 Изложба Другог Биенала радова на папиру, Музеј Козаре Приједор
2019 Галерија 96 изложба „Они долазе“ Приједор
2019 КЦ Лакташи Ликовна колонија „ЛАСТА“ Лакташи
2020 КЦ Лакташи Ликовна колонија „ЛАСТА“ Лакташи
2020 Изложба Трећег Биенала радова на папиру, Музеј Козаре Приједор
2020 Триенале графике Ливно, Фрањевачки Музеј и Галерија Горица Ливно, Ливно
2021 Изложба Удружења Ликовних Умијетника града Приједора, Музеј Козара Приједор
2021 Изложба Интернационалног Свјетског биенала, Галерија „Култур Диалог Армениен“
Јереван, Јерменија
2021 Новогодишња изложба Галерија Плус Бања Лука
2021 Новогодишња изложба Удружења Ликовних Умјетника града Приједора
2022 Изложба студената Академије Умјетности у Бањој Луци, Центар за графику Београд
2022 Изложба Удружења ликовних умјетника Приједора, Ликовни салон, Културни Центар
Новог Сада
2022 Изложба Ликовне колоније Ракани , Градска галерија Нови Град, Нови Град
2022 Изложба Четвртог Биенала радова на папиру, Музеј Козаре, Приједор
2022 КЦ Лакташи Ликовна колонија „ЛАСТА“ Лакташи
2022 Новогдишња изложба Удружења Ликовних Умјетника града Приједора, Галерија
УЛУП Приједор
2023 Градска Галерија Нови Град Изложба Удружења Ликовних Умјетника града
Приједора
2023 Изложба Ликовне колоније “ША” Удружења Ликовних Умјетника Града Приједора,
Галерија Сретен Стојановић Приједор
2023 ИНТЕРАКЦИЈЕ изложба пројекта Академије Умјетности у Бањој Луци И ФЛУ Београд,
Камена кућа Тврђава Кастел, Бања Лука
2023 ИНТЕРАКЦИЈЕ изложба пројекта Академије Умјетности у Бањој Луци И ФЛУ Београд,
Салон Музеја града Београда, Београд
2023 8 Годишња изложба Ликовних умјетника града Приједора, Галерија УЛУП Приједор
Награде и похвале :
Награде Академије Умјетности у Бањој Луци:
2015 похвала за предмету Цртеж и похвала на предмету Графика
2016 похвала на предмету Пластична Анатомија и предмету Графика
2017 похвала на предмету Графика на пољу дубоке штампе и
Награда КЦ УДАС за излагање самосталне изложбе
2018 похвала на предмету Графика на пољу дубоке штампе и Награда златна плакета КЦ
Бански Двор за самосталну изложбу
2021 Награда за Друго мјесто на Интернационалном Графичком Биеналу у Јеревану
(Јерменија)
2021 похвала од стране Амбасаде Исламске републике Иран и републике Јерменије,
похвала Руског научног културног центра
