У Вијећници Банског двора у 19,00 часова промовисана је књига „Вјетрић несташко“, аутора Јелене Глишић,
Учествовали су: Ранко Павловић, Енеа Хотић, ученици Основне школе „Змај Јова Јовановић“ (Бања Лука) и аутор.
По занимању учитељица, Јелена Глишић (27) из Дервенте успјела је да споји посао и хоби. Још од основне школе бави се писањем поезије за дјецу, а њени радови су објављени и у антологији која окупља књижевнике из 20 земаља.
„Писати за дјецу није једноставно, јер то није пресликавање осјећања на лист папира. Потребно је да пјесма допре до душе и свијести малих читалаца.Догађа се да поједини пјесму за дјецу прокоментаришу на начин: ‘То је лако, то бих могао и ја!’ Међутим, углавном се то ‘лако’ претвори у одустајање, што потврђује тезу да су суштина и величина у једноставности“, говори Јелена.
На почетку стваралаштва узори су јој били Змај, Ршумовић и Радовић. Међутим, временом је успјела да се ослободи утицаја других пјесника и да изгради сопствени стил. У посљедње вријеме пише и за одрасле, иако јој је писање за дјецу драже.
Јелена често одлази на дружења у школе и вртиће, те је срећна сваки пут када јој се укаже прилика за нова другарства. Захваљујући дјеци ослободила се треме која је била присутна при првим сусретима.
„Дјеца су искрена и спонтана, ако им се пјесма не допадне јасно ће то показати жамором и незаинтересованошћу, а исто ће тако показати искрено одушевљење ако им се допада. Важно је понудити им квалитет, јер га осјећају и препознају. Код одраслих зна бити и другачије, аплауз можете добити и ако им се не свиђа или вас можда нису ни слушали“, истиче она.
„Моја прва дјечија књига“ назив је њене прве збирке пјесама, објављене 2012. године. Четири године након тога, рукопис и рецензије за другу књигу су спремни, те се нада да ће до краја године добити и свој штампани облик.
Двије и по године је стални сарадник, лектор и коректор у часопису „Суштина поетике“. Иако има много обавеза, захваљујући доброј организацији и подршци околине успијева све ускладити.
Прошле године њене пјесме су објављене у „Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању“, аутора Александра Чотрића и Љубише Симића. Међу 110 заступљених писаца из 20 земаља, била је 109. по реду, односно скоро најмлађа.
„Била сам веома срећна и поносна. Прво, јер је антологија избор који се заснива на чвршћим естетским мјерилима и вриједностима, а друго, био је то први пут да су ми пјесме објављене у истој“, рекла је Јелена.
У фебруару ове године Власта Ценић приредио је „Цветник учитеља песника за децу и младе“, у који је уврстио и неколико Јелениних пјесама. Антологија „Цветник“ обухвата 193 учитеља који се баве писањем, који су рођени и стварали у 20. вијеку, док су неки активни и данас.
Недавно су њене пјесме за одрасле објављене у часописима „Бдење“ из Сврљига, „Сизиф“ из Краљева“ и „Сретања“ из Ниша.
Када је у питању инспирација, Јелена је никада не проналази на истом мјесту.
„Некада је то стих, некад сјећање, сунчев зрак који пробијајући се кроз ролетну пада на под собе, добовање кише по кишобрану или игра листа на вјетру, осмијех, игра, несташлук… Зависи од тренутка, јер поезија је тренутак“, наглашава Јелена.
