Отварање изложбе „Форма – рађање и метаморфоза“, академске графичарке Милане Косановић

У Малом изложбеном салону 16.октобра (петак) 2026. године у 19.00 часова биће отворена изложба „Форма – рађање и метаморфоза“, академске графичарке Милане Косановић. 

 Милана Косановић  је графичарка и колажисткиња чији се умјетнички израз развија на споју графике, колажа и истраживања материјала и простора. У свом раду графичке отиске реже, шива, буши и трансформише, стварајући нове форме у којима се преплићу тактилност, текстура и боја. Њени колажи често излазе из равни зида и прерастају у просторне инсталације, успостављајући динамичан однос између умјетничког дјела, простора и посматрача.

Умјетнички рад Милане Косановић заснива се на истраживању графике, колажа и могућности њиховог ширења изван класичних граница слике. Кроз игру материјала, текстура, боја и простора, њени радови спајају осјећајност и разиграност са промишљањем природе, живота, промјене и пролазности. Иако у њима постоји доза сјете, њен умјетнички израз у суштини носи идеју преображаја – краја као могућности за нови почетак. Више о изложби записао је професор Милан Крајновић.

 

ФОРМА – РАЂАЊЕ И МЕТАМОРФОЗА

Умјетнички поступак Милане Косановић је игра – настаје спонтано, без прихватања унапријед задатих граница медијума, а управо у тој слободи открива нове могућности израза.

Њен рад је снажно везан и условљен процесом умјетничке графике, али се грана у два смјера. Један је свакако оригинална графика као таква, у којој постоји физичка матрица која дајеотиске идентичне структуре, али на самим отисцима уочљива је мала колористичка варијабилностусљед поступка парцијалног набојавања. То је, пак, честа пракса међу савременим графичкимствараоцима те не доводи рад у опасност да буде оптужен за монотипију.

Други правац њеног графичког дјеловања јесте производња материјала за колаж. Тај и такав материјал могу бити разни пробни, али и свјесно штампани „несавршени“ отисци чија сврха никад није ни била ишта друго осим да постану материјал за грађење. Ту наравно треба додати и матрице које нису осмишљене да буду самостална ликовна цјелина, ваћ су због своје монотоне структуре штампане искључиво као подлога за колаж.

Када говоримо о ауторкиним класичним графичким листовима, видимо да оперише техником линогравуре користећи неколике врсте алата како би добила одговарајуће распоне текстура и валера. Форме имају тенденцију ка монументалности, без обзира на величину формата, а саме границе графичког листа постају простором ликовне акције и не постоји подјела цјелокупне форме на штампану површину и маргине чија једина сврха је уоквиривање. Богати текстуром, култивисаних боја, облици теку, шире се и пулсирају вукући асоцијације на биоморфни свијет.

Постоји једно стање осјетљиве равнотеже али све у свему влада дух визуелног и идејног јединства и неке врсте емотивне топлине. Овали, кружићи, равне и меандрирајуће линије згушњавају се и материјализују површину дајући јој ритмичку снагу.

Што се пак, колажа тиче, посматрајући саме поступке којима их гради, а који су очигледни и огољени откривају много више о ауторкиној личности и ставовима. Очита је разиграност, али се дају наслутити и дубљи мотиви који избијају на видјело. Форме у првом реду задовољавају

естетску суштину. Као што је раније поменуто, Милана сама продукује материјалну базу за своје колаже, а то су на папиру штампане боје и текстуре. Иако би за ту врсту дјелатности могла да користи различите материјале, она се чврсто држи папира, а подвргава га сљедећим поступцима.

Елементи су увијек резани, никад кидани, а за основу су залијепљени или пришивени. Лијепљење ствара веома чврсте и трајне везе и потпуно је природно је за папир док шивење папира концем ствара поприлично лабаве спојеве, пошто је ријеч о два потпуно различита карактера материјала.

Између танког и меког конца и пљоснатог крутог папира увијек постоји одређена тензија због чињенице да је потоњи морао бити пробушен како би га обгрлила танка нит, која не смије бити прејако стегнута да конац не би исјекао папир, те је потребна одређена доза уздржаности при реализацији. Овоме још треба додати перфорацију папира, које има сврху не само да дода нову текстуру на лице тог ликовног дјела, већ и да га суптилно повеже са простором наличја ком Милана такође даје значаја јер и ту постоје извјесни визуали, а и дјело се у изложбени простор поставља тако да гледаоцу буде доступна и полеђина. На њој постоји полуслучајна игра суптилних група линија разнобојног конца, који својим преплетањима и чворићима указују на оно што подржавају, или боље речено разоткривен је неки позадински рад који је есенцијалан за оно што се одвија на сцени која је пред нама, но није репрезентативан. Добар дио тих дјела осмишљен је тако да се у изложбеном простору не приказује само као стандардна дводимензионална форма – уз зид, већ узимајући у обзир њихове неправилне ивице, ауторка позиционирајући их у тродимензионалном координатном систему и срачунатим освјетљењем преобликује тај простор, пропитујући на тај начин природу слике и уводећи ју у за њу проширену реалност. Тако осим сензација задатих у границама својих формата слика даје још визуелних момената у дијалогу са сâмим простором, а на које се може гледати као на фантомске представе позоришта сјенки. Тиме она затвара онтолошки круг: простор слике – слика површина – слика објект – реални простор, а дјела осим у својим упоједињеностима функционишу у синергији као инсталација. Тако су обједињени аспекти – естетски, концептуални и физички у једну духовну цјелину.

Потпуно је евидентно да се иконографски Милана Косановић у свом дјелу реферише на

природу и сâм живот. Она сједињује различите видове супротности: обле и арабескне женске са шиљатим са оштрим мушким облицима, лијепљење и шивењем, интеграција и дезинтеграција; трајно и промјењиво, чврсте и слабе везе, лагодност и бол тиме изражавајући животне силе, а монументалношћу форми им одаје пошту. Међутим, иако су усљед густоће ликовних сензација разиграна, дјела Милане Косановић садрже дозу сјете и меланхолије. Нијансе које она користи су боје јесени: окери, наранџасте, црвене, умбре и маслинасто зелене, боје које су топле и зреле. И баш у асоцијативној снази тих боја лежи наговјештај и рјешење за постављено отворено питање: гдје је недостајућа карика или финале процеса отвореног у наслову? То је смирај. Може да изгледа помало нелагодно, али без тога нема пуноће и пулса живота. Сваки крај је нови почетак, а у Миланином дјелу он је на хоризонту и у себи не носи нимало песимизма, већ искључиво прославу.

професор Милан Крајновић

Милана Косановић рођена је 18. фебруара 1998. године у Бијељини (БиХ). Основну школу и гимназију завршила је у Приједору. Основне студије уписала је 2016. године на Графичком одсјеку Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, у класи професора Милана Крајновића, а дипломирала је 2021. године. Од исте године чланица је Удружења ликовних умјетника Приједора. Мастер студије из области графике на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци завршила је 2026. године, под менторством професора Милана Крајновића. Поред умјетничког стваралаштва, бави се и ликовно-педагошким радом.

Награде

2024 – Награда за младог умјетника „Никола Вучковић“, НВ галерија, Широки Бријег, БиХ

2021 – Друга награда на Међународном бијеналу колажа „Collage Obsession“, Темишвар, Румунија

2020 – Награда за графику у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци

2019 – Награда за најбољи рад реализован у техници дубоке штампе у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци

2017 – Награда за студију цртежа на првој години основних студија у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци

Самосталне изложбе

2026 – „Форма – рађање и метаморфоза“, СКЦ, Бања Лука, БиХ

2025 – „Колажи“, Музеј Козаре, Приједор, БиХ

2025 – „Колажи“, СКЦ, Бања Лука, БиХ

2024 – „Колажи“, Галерија КОЦ, Нови Град, БиХ

2023 – „Колажи“, Галерија УЛУП-а, Приједор, БиХ

2021 – „Форме“, КЦ Нови Сад, Србија

2021 – „Килим“, КЦ УДАС, Бања Лука, БиХ

2021 – „Килим“, Музеј и галерија Тиват, Црна Гора

2019 – „Ехо у камену“, КЦ УДАС, Бања Лука, БиХ

Изложбе, конкурси и колоније

2026 – Шесто међународно бијенале радова на папиру, Приједор, БиХ

2026 – ЛК Совљак, Богатић, Србија

2025 – 73. Мајска изложба графике „Отисци – трагови – простори – ехо слободе“, Београд, Србија

2025 – IX изложба Удружења ликовних умјетника Приједора, УЛУП, БиХ

2024 – „Интер/Акција“, Салон Музеја града Београда, Србија

2024 – „Интер/Акција“, Камена кућа Кастел, Бања Лука, БиХ

2024 – 22. „Приватно и јавно“, НВ галерија, Широки Бријег, БиХ

2024 – 10. међународна ликовна колонија Боровица, БиХ

2024 – Пето међународно бијенале радова на папиру, Приједор, БиХ

2024 – 72. Мајска изложба графике „Дневник промјена“, Галерија Графички колектив, Београд, Србија

2023 – II Графичко бијенале младих БиХ, Босански културни центар Кантона Сарајево, БиХ

2023 – Ша ликовна колонија у склопу Ша феста, БиХ

2023 – Ликовна колонија „Гест“, Сечањ, Србија

2023 – Четврта графичка колонија на Фарми Трансформа, БиХ

2023 – Међународни тријенале графике Ливно, БиХ

2022 – Седма изложба Удружења ликовних умјетника Приједор, Галерија УЛУП-а, Приједор, БиХ

2022 – Изложба „Графичка колонија на Фарми Трансформа“, КЦ УДАС, Бања Лука, БиХ

2022 – „Ликовна колонија Ракани 2021“, Галерија Нови Град, БиХ

2022 – Изложба чланова УЛУП-а, КЦ Нови Сад, Србија

2022 – Збирка графика студената Академије умјетности Бања Лука, Галерија Центра за графику, ФЛУ, Београд, Србија

2022 – Друга графичка колонија на Фарми Трансформа, БиХ

2021 – „Ћилими и вез“, Градска вијећница, Нови Град, БиХ

2021 – Умјетничка резиденција на Фарми Трансформа (пројекат „Мозаик“), БиХ

2021 – Прва графичка колонија на Фарми Трансформа, БиХ

2021 – Друго међународно тријенале графике, Шчећин, Пољска

2021 – Ликовна колонија Ракани, БиХ

2021 – Међународно бијенале савремене графике Н-Е, Јаши, Румунија

2021 – „Раскршћа“, Vägskäl, Лександ, Шведска

2021 – Међународно бијенале колажа „Collage Obsession“, Темишвар, Румунија

2021 – „Круг“, колективна изложба поводом 100 година Приједорске гимназије, Позориште Приједор, БиХ

2021 – Новогодишња изложба Удружења ликовних умјетника Приједора, БиХ

2020 – Треће међународно бијенале радова на папиру, Приједор, БиХ

2020 – Еко-колонија, Блидиње, БиХ

2020 – Годишња изложба студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци, БиХ

2020 – Тријенале мале графике, Лођ, Пољска

2019 – „Тјеловитост“, Арт клуб Простор, Бања Лука, БиХ

2019 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци, БиХ

2019 – „Они долазе“, Галерија Сретен Стојановић, Приједор, БиХ

2019 – Изложба радова са Ликовне колоније „Гест“, Сечањ, Србија

2019 – Колективна изложба у оквиру Бањалучке љетне сцене, БиХ

2019 – Изложба пројектног истраживања „Ћилими“, Филозофски факултет, Бања Лука, БиХ

2018 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци, БиХ

2018 – Изложба радова са 12. Фестивала цртежа и музике – „Зграфито“, Галерија Сретен Стојановић, Приједор, БиХ

2018 – Изложба радова са Еко-колоније, Блидиње, БиХ

2018 – 6. међународни конкурс малог формата, УНУНС, Нови Сад, Србија

2018 – Салон младих, Галерија Collegium artisticum, Сарајево, БиХ

2017 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци, БиХ