Изложба цртежа ПРОТЕТИКА ЗА ЖИВОТ академског графичара МАРИЈА ИГЊИЋА

У Великом изложбеном салону Банског двора 24. септембра (четвртак) 2026. године биће отворена изложба цртежа „Протетика за живот“ академског графичара Марија Игњића.

Игњић се кроз класични медиј цртежа тушем на папиру бави савременим темама човјека, пролазности, страха, памћења и односа индивидуе према времену у којем живи. Његов специфичан ликовни израз заснован је на снажној имагинацији, прецизној и изразитој линији и сложеним биоморфним и антропоморфним структурама.

Циклус радова настајао је од 2021. до 2024. године, а како у тексту о изложби истиче историчар умјетности др Синиша Видaковић, Игњићева линија постаје „арматура“ његових радова, док цртеж отвара простор за промишљање о човјеку, његовом постојању и изазовима савременог доба.

„Мутације и метаморфозе живих мисаоних феномена које Игњић креира у својим радовима свједоче о небројеним могућностима отварања нових регистара за умјетников осврт на контекст и улогу човјека у тренутку у коме јесте.“

Изложба „Протетика за живот“ представља наставак Игњићевог истраживања цртежа као простора у којем се сусрећу имагинација, филозофско промишљање, страхови савременог човјека и питања о смислу и могућностима постојања.

КРЕАТИВНО – МЕТАМОРФИЧНИ ПРОТОТИПОВИ ЛОГОСА

Враћање на почетак бивствовања изискује и паралелан процес сањарења.

Како је то путовање суштински јасно формиран процес, тјера нас да се препустимо истинском бијегу од реалних и чврстих предметности. Тако „одлазимо“ у друге свјетове – просторе, који су имагинарне формулације неизмерног свијета, оног који својом посебношћу уздиже достојанство хуманог бића да му се неизмерно диви.

Скупови импресија и експресија тако постају дио властите умјетничке интимности која је потхрањена разним призорима игре тијела и духа, слично софистицираним трептајима који се обраћају нашем чулном животу.

Игњић Марио почетне звучне минијатуре преводи у минијатуре космичких димензија. У тој трансмисији удружује имагинацију, халуцинацију, психоаналитичку запитаност и гради визуелне и уочљиве доминантне темпоралне слике, некад застрашујућих визура подземног и надземног свијета.

Памћење се код њега прелива у концентрисана метафорична промишљања о феноменолошким регистрима постојања, и то на начин да не искључује концепт концентроване индивидуалности која је обавијена опијајућом измаглицом фантазмагорије.

Кроз јасно поимање страха, његове присутности и повезаности са временском трошношћу, Игњић кроз окуларе (које носи, док рапидографима и оловком ствара барокно-експресивне осјетљиве трагове), прецизно озрачује један нови свијет усредсређене умјетничке самоће у којем медитира, анализира и формира звучне слике.

Циклус потентних цртачких бравура, настао у периоду 2021–2024. године, носи у себи врхунску синтезу постављене мета-базичне матрице и мајсторског владања линијом, која својом серпентинастом формом представља арматуру његових радова.

Скоро пјесничка еруптивност постоји у снази Игњићеве линије. Она плијени својом визуелном бравурозношћу у коју је уткана истинска персоналност њеног творца. Сликовито одјекују стихови познатог авангардног пјесника Пјера Албера Бирoa, настали почетком прошлог вијека:

И ето постадох украсни цртеж
Сентиментални лукови
Увијање спирала
Површина организована у црном и бијелом
А ипак сам малочас чуо своје дисање
Је ли то цртеж
Јесам ли то ја?

Цртеж код Марија Игњића својом живом узлазном скалом мрси и размрсује полисимболичне интерпретације живота, нешто налик бајци која мноштвом минијатурних саопштења покушава да изнађе одговоре, који би као најдебљи силк повезали сва разјашњења која умјетник – човјек очекује.

Називи дјела, која бујају и истачу се из Игњићевог рама, подстичу посматрача да види, слуша, живи и осјети попут Рембоа који је – слушао како гамиже шугаво растиње.

Стварност коју умјетник елаборира у свом дјелу претпостављена је као фасцинантан елемент који се уздиже и пада, расте и умире, пламти и гаси се, и јасно открива да материја може живо да постоји, али исто тако да је њена опна саздана од ефемерних корјенова присутне нелагодности.

Тишина влада – свеприсутно ДА.

Јасно је уткана у рафинирани простор који трепери, било да је варљиво „озвучен“ маестралном скалом плавих и црвених тонова који су уронили у ахроматику дубоког црног пунила, или антропоморфном цртачком нерватуром, налик кардиоваскуларној анатомији.

Мутације и метаморфозе живих мисаоних феномена које Игњић креира у својим радовима свједоче о небројеним могућностима отварања нових регистара за умјетников осврт на контекст и улогу човјека у тренутку у коме јесте.

Препознавајући дијаболичке могућности које са собом носи свеприсутна моћ AI система, умјетник ставља у дијалошки однос биоморфне и антропоморфне структуре са најављујућим доласком метаверзумских депоа. На тај начин његово дјело исказује својеврсни активизам који превазилази романтичне визуре класичних ликовних саопштења. Он једноставно пали и активира церебрални аларм који у свом концепту излази из конфекцијског одијела и апострофира сигнале који наговјештавају одузимање индивидуалности, као „благодети“ хиперсоничног надолазећег доба.

Потенцијал оваквог умјетника је саздан на конструкту који своју комплетност и комплексност дугује имагинацији, филозофичности и евидентној жеђи за одговорима усмјереним ка смислу, улози, недоумицама и коначном разрјешењу идеје о стварању и постојању човјека, онаквог каквог је уплео у просторе својих радова. Дао му је и одузео живот.

Право умјетничко делање, скоро као божански чин!

Бањалука, јун 2025.
Др Синиша Видaковић, историчар умјетности

БИОГРАФИЈА

Марио Игњић рођен је 20. јула 1986. године у Добоју. Завршио је Академију ликовних умјетности, смјер графика, у Бањој Луци, а дипломирао 2010. године у класи проф. Зорана Бановића.

Кроз класични медиј цртежа тушем на папиру гради савремени апстрактни ликовни израз заснован на имагинацији, биолошкој трошности и пролазности, али и на изазовима времена и тренутка у којем се друштво налази.

Добитник је прве награде за графику Академије ликовних умјетности у Бањој Луци 2010. године и треће награде студент-графичар на 4 EX–YU конкурсу за графику 2010. у СКЦ Нови Београд.

Финалиста је Остен бијенала савремене визуелне умјетности 2022. и 2026. године у Скопљу, Сјеверна Македонија. Учествовао је на више од 30 групних изложби у земљи и иностранству. Тренутно живи и ради у Теслићу.

Самосталне изложбе:

• „Графике“, Галерија УДАС, Бањалука, 2010.
• „Цртежи“, Културни центар Бански двор, Велики изложбени салон, Бања Лука, 2012.
• „Цртежи“, Галерија Народног позоришта Републике Српске, Бања Лука, 2019.
• „Цртежи“, Умјетничка галерија Центра за културу и образовање Добој, 2025.
• „Цртежи“, Галерија Удружења ликовних умјетника Приједор, 2025.
• „Цртежи“, Галерија Културног центра Требиње, 2026.
• „Цртежи“, Ликовни салон Културног центра Новог Сада, 2026.