У салону бана Светислава Тисе Милосављевића 19. фебруара (четвртак) 2026. године у 18.00 часова одржаће се свечано отварање изложбе КУЛТУРА СРБА У САРАЈЕВУ 1468 -1941 поводом Дана државности Републике Србије и Дана државности Републике Српске – Сретења.
Изложба се организује у сарадњи са Архивом Републике Српске.
Изложба „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941“ је била отворена у свечаној сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву 20. фебруара 2025. године.
Изложба „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941“ резултат је двогодишњег истраживачког рада великог броја научних и културних радника из Републике Србије, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Државни архив Србије је у сарадњи са Архивом Босне и Херцеговине, Архивом Републике Српске и Митрополијом дабробосанском и уз велику подршку Министарства културе Републике Србије реализовао пројекат приређивања изложбе „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941“.
Као резултат проучавања и сабирања грађе приређена је наведена изложба и објављена истоимена луксузна монографија, која је скромно названа каталогом. Изложба и монографија приређени су на високом академском и професионалном нивоу.
Аутори изложбе су проф. др Владимир Радовановић и др Миљана Матић из Музеја Српске православне цркве и Јелица Рељић и Александар Марковић из Државног архива Србије, а приређивачи каталога/монографије Јелица Рељић и др Мирослав Перишић.
У Уводној ријечи монографије, своје прилоге су дали: Александар Вучић, предсједник Републике Србије, Милорад Додик, предсједник Републике Српске, Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине, Милош Вучевић, тадашњи предсједник Владе Републике Србије, Никола Селаковић, министар културе Републике Србије и митрополит дабробосански Хризостом. Ова велика изложба на преко 50 изложбених паноа обухвата скоро пет вијекова прошлости српског народа у Сарајеву.
Она прати хронолошки оквир, крећући се од првог османског пописа становништва у Сарајеву 1468. године и завршавајући са почетком Другог свјетског рата 1941. године. У наведеном временском распону, прошлост српског народа у Сарајеву приказана је кроз његову богату историју, религију, умјетност, институције, друштва, породице, истакнуте појединце, периодику и рукописе.
Проучавање богате културе Срба у Сарајеву, у периоду од 1468. до 1941. године, показује да разумијевање прошлости није само академска потреба, већ и предуслов за препознавање сложене динамике културног идентитета. Видљиви трагови, као што су архитектонски споменици, архивска грађа и материјални предмети, у комбинацији са невидљивим праксама, обичајима, образовним и вјерским традицијама, омогућавају потпуну реконструкцију социокултурних процеса и међусобних утицаја са окружењем.
Истовремено, истраживање показује да културни идентитет Срба у Сарајеву није био статичан, већ се прилагођавао историјским околностима, задржавајући суштинске елементе традиције и обезбјеђујући континуитет унутар заједнице.
Тако сагледана прошлост постаје не само документарни извор, већ и активан фактор у обликовању савремене културне свијести и усмјеравању будућег развоја локалне и националне заједнице.
Очување и критичка анализа ових трагова представљају темељ научног и културног рада, осигуравајући да веза између прошлости, садашњости и будућности остане живописна и значајна.