Додјела светосавске књижевне награде за најбољу књигу у 2015. години

У Вијећници Банског двора 26. јануара 2016. године (уторак) у 19,00 часова биће додјељена светосавска књижевна награда за најбољу књигу у 2015. години,
У сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске,
Подружница Бањалука и Градом Бањалука.

„Недовршена прича“ Панте Стевића и „Kапије Хада“ Радмила В. Радовановића књиге су овјенчане годишњом наградом за најбољу књигу у 2015. години Удружења књижевника Српске – Подружница Бањалука.
Одлуку је донио жири у саставу Миленко Стојичић, предсједник, Миљко Шиндић и Миња Голубовић, чланови.
„Панто Стевић је награђеном књигом на најљепши начин помирио умјетност писања и умјетност живљења. Лирика Радмила В. Радовановића обиљежена је завичајним простором и временом“, наводи се у саопштењу жирија.

PLAKAT-Najbolja-knjiga-web

 

Радмило В. Радовановић

КАПИЈЕ ХАДА
***
… У тиховању напаћеног усамљеника, помиреног са својим удесом, свестан да га „пјесма хоће“, Радовановић исписује разнежене, меланхоличне и „сумрачне“ стихове, кратког даха али с упечатљивим лирским сликама и исказима, који својом слојевитошћу и сугестивношћу доживљеног и уоченог, благошчу и милоштом онога који прати, карактеристичним и за претходне Радовановићеве књиге песама, бивају свакоме блиски и разумљиви…

Томислав Мијовић

***
… Радовановић, наиме митске вредности старог света интимизује, присваја и посваја као нешто што се подразумева, и без чега је сналажење-разазнавање и у самој свакодневници готово немогуће. Његова „дружења“ с јунацима и херојима, боговима и полубоговима античког света објављују се као путоводно начело што води ка вишем ступњу истинитости – ка песничкој истини преплетеној понад времена и збивања и некој врсти „миксиране“реалности. То је простор у којем се Радовановић исказује без комплекса и, махом с ваљаним или – у понајбољим пјесмама – и завидним резултатом…

мр Срба Игњатовић

Панто Стевић
НЕЗАВРШЕНА ПРИЧА

… Стевић у својим „недовршеним причама“, „кратким романима“, сабија вријеме (у перу – компресору), збија причу и – (с)мисленом реченицом – разбија канон и временску задатост хронологије. Ријеч је свакако о белетристичким бисерима, недовршеним микропричама. Та „недовршеност“ помало асоцира на поетику екоовског „отвореног дјела“, које сваки читач „довршава“ дописује за себе…
… Стевићево перо „води“ читаоца у наше доба, у доживљаје и догадаје који су „побјегли“ из прошлости. То прожимање, мијешање карата времена, дају овим прозним минијатурама посебну драж. Очито Панти Стевићу прича ,,иде“ од пера!…

Из рецензије Миленка Стојичића

Стевић се, попут Чехова у руској књижевности, показао као велики мајстор кратке приче у српској књижевности. Он, као мало ко, умије да пронађе занимљив детаљ, да га запази и извуче из скривености и развије у причу, при чему не дозвољава да се прича разгранава у недоглед и тиме разводни. Свилом својих ријечи, језичким умијећем Стевић тка причу око шаљивог језгра, а монолог и дијалог у причи пушта само колико је то потребно, по мјери, како би шаљиви тон избио на површину, и то најчешће на свој рачун. Широки духом и безазлени су они који то себи дозвољавају.

Из рецензије Јове Мишића

Share