У Вијећници Банског двора 05. априла 2016. године (уторак) у 19,00 часова биће додјељена Годишња књижевне награде за најбољу књигу у 2015. години, Удружења књижевника Републике Српске, коју ове године равноправно дијеле Ранко Павловић за књигу прича „Карењина и Вронски у задимљеној крчми“ и Драган Тепавчевић за роман „Град за незбринуту дјецу“,
Учествују: Предраг Бјелошевић, Јованка Николић-Стојичиновић, Миљко Шиндић и Сања Мацура,
У сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске.
Биографија
Рођен је за вријеме Другог свјетског рата у Шњеготини Горњој. У родном мјесту је завршио основну а Учитељску школу у Бањој Луци. По завршетку је радио као просвjетни радник у околини Бање Луке. Преселио се у Бању Луку и почео да се бави новинарством. Радио је као уредник културне рубрике бањалучког Гласа (данас Глас Српске), а затим и као замјеник главног и одговорног уредника Гласа. Члан је жирија Књижевног вијенца Козаре. Живи и ради у Бањој Луци.
Награде
- Кочићева награда
- Награда Станко Ракита
- Награда Лаза Костић
- Награда Гордана Брајовић
- Нагарда Исак Самоковлија
- Награда Григорије Божовић
- Награда Веселин Маслеша
- Михољданска повеља, награда за развој културе у челиначком крају 2010.
Дјела
Његове пјесме и приповјетке превођене су на италијански, пољски, мађарски, енглески, румунски, њемачки, холандски и друге језике.
– Јарац у позоришту, приповјетке, Бања Лука (1961)
– Приче из Вакуфа, проза, Бања Лука (1963)
– Немир сна, поезија, Бања Лука (1963)
– Бајке за лијево ухо, приповјетке, Сарајево (1965)
– Чистаћ обуће, драма, Бања Лука (1968)
– Снови Јосипа Броза, поезија, Бања Лука (1982)
– Прави правцати миш без навијања, радио игра, Сарајево (1984)
– Напад у предвечерје, радио-драма, Бања Лука (1985)
– Првак свемира у брзини, приче, Бања Лука (1986)
– Робонзон из подрума, роман, Сарајево (1987)
– Шта јутро доручкује,
– Изабрана дјела Ранка Павловића, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2004)
– Тринаест нестрпљивих прича, приповјетке, Прометеј (едиција Драшко и пријатељи), Нови Сад (2007)
– Небеске костурнице, роман, Прометеј (едиција Савременици), Нови Сад (2011)
Драган Тепавчевић рођен је 1956. године у Гацку (Херцеговина). Гимназију и Филозофски факултет (Одсјек југословенских књижевности) завршио је у Сарајеву. Постдипломски студиј похађао је на истом факултету и 1986. одбранио магистарски рад (Књижевно дјело Витомира Лукића).
(Ко)аутор је играних драмских текстова:
– Интелектуални банализам (са Б. Калезићем, Б. Брђанином и Ј. Живковићем), Сарајево, 1979.
– Није било ништа страшно (са Б. Калезићем), Сарајево, 1985. Текст уврштен у Антологију младе бх драме, коју је 1986. објавио часопис Лица.
– Халдол депо (са Б. Калезићем), Сарајево, 1989. Текст преведен на словеначки језик и игран у Гледалишту Тоне Чуфар“ у Јесеницама у сезони 1989—1990.
– И Бог је побјег’о из Сарајева (монодрама, 1993).
Од 1992. до 1998. био новинар на РТВ Републике Српске (уредник Културно-умјетничког и документарног програма).
Аутор је стотињак телевизијских документарних емисија, филмова и репортажа.
1998. на Међународном филмском фестивалу Златни витез у Кијеву (Украјина) добио специјалну награду жирија за филм Приче из земунице.
Приче објављује у часописима: Нова зора (Билећа — Гацко), Српска вила (Бијељина), Траг (Врбас), а од 2000. исписује их на страницама новина Кишобран (Ванкувер).
2005. Бесједа (Б. Лука) и Bospa Vorlag (Штокхолм) објавили су му књигу прича Бројање слова.
1998. одселио је у Бризбејн (Аустралија), гдје живи са породицом.