Дирљива љубавна прича иза пјесме Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи VIDEO

Предивна, али и донекле трагична, љубавна прича крије се иза пјесме „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“.

„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ је по мишљењу многих, једна од најљепших икад написаних љубавних пјесама.

Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију.

Симонов био је велики руски писац, пјесник и патриота ког је судбина често одводила на ратне фронтове. Безнадежно је био заљубљен у Валентину Серову, тада најљепшу и најпопуларнију глумицу.

Она је, међутим, била удата. Пошто је супруг генерал, кога је јако вољела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успјела да заволи као свог покојног супруга.

А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе.

Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив.

Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелијепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати.

Тада је одлучио да јој напише пјесму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.

Пјесму, која је требала да стигне Валентини послије његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан.

Међутим, десило се чудо – јединица у којој се Симонов налазила некако је избјегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав, вратио кући својој драгој, са пјесмом у џепу.

Вјенчали су се 1943. године, а пјесма о љубави која надјачава смрт у комбинацији са „хепиендом“ обишла је цијели свијет, и преведена на чак 35 језика.