Поводом двије стотине година
од рођења Verdija

 Giuseppe Fortunino Francesco Verdi (Le Roncole крај Парме, 10. октобра 1813. – Милано, 27. јануар 1901.), италијански композитор.

Своју музичку дјелатност почео је као пијаниста, композитор и диригент мјесног Филхармонијског друштва у Бусету. Студирао је у Милану. Надовезује се на Росинија, Донизетија и Белинија, али показује стваралачку индивидуалност. Међународну репутацију стекао је опером “Набуко” у којој патриотске идеје одјева у историјски садржај. Настојао је ускладити традиционалну италијанску  “музичку оперу” с драмским текстом те придаје све већу важност литерарној вриједност илибрета. Врхунац достиже операма “Риголето”, “Трубадур” и “Травиата”. За рускога цара написао је оперу Моћ судбине, а премијери у Ст. Петербургу 1862. године присуствовао је и сам цар. Утицај француске опере нарочито се огледа у постављању масовних сцена. Свој други врхунац достигао је 1871 . године опером “Аида”.  Премијера опере Аида изведена је 1871. године у Каиру у поводу отварања Суецког канала. У седамдесет трећој години 1887. године компоновао је Отела, а Фалстафа у осамдесетој. Са Вердијевих 28. опера италијанска романтичка опера досегала је врхунац.

Верди је имао два сретна брака. Прва његова супруга, Margherita Barezzi (1814-1840) и њихово двоје дјеце умрли су у размаку од двије године. Иако му је било тешко због губитка, није престао компоновати. Друга супруга била је оперска пјевачица, сопран Giuseppina Strepponi (1815-1897).

Дјела:

• “Oberto” (1839)
• “Jedan dan kraljevanja” (1840)
• “Nabucco” (1842)
• “Ernani” (1844)
• “Ivana Orleanska” (1845)
• “Luisa Miller” (1849)
• “Stiffelio” (1850)
• “Rigoletto” (1851)
• “Trubadur” (1853)
• “Traviata” (1853)
• “Sicilijanske večernje” (1855)
• “Aroldo” (1857)
• “Krabuljni ples” (1859)
• “Inno delle nazioni” (1862)
• “Moć sudbine” (1862)
• “Don Carlos (1867)
• “Aida” (1871)
• “Otello” (1887)
• “Falstaff” (1893)