Самостална изложба сликара Бошка Вукојевића послије десет година у Бањалуци
19.12.2015 11:13 | Цвија Мркоњић
Бањалука – Не волим много да причам о својим дјелима, јер желим да се изражавам кроз слику и посматрачу остављам простор да дјело доживи на свој начин. Ако публика моје дјело не протумачи на свој начин, сматрам то промашајем.
Рекао је ово у разговору за „Глас Српске“ академски сликар из Бањалуке Бошко Вукојевић који након више од деценије припрема самосталну изложбу. Поставка ће бити отворена 24. децембра у великом изложбеном салону бањалучког Банског двора Културног центра.
– Публика ће имати прилику да види између 70 и 80 радова. Двије трећине изложбе чиниће дјела рађена разним техникама која су настајала од 2003. године па до данас, а једну трећину слике које су настале прије око 35 година – навео је Вукојевић.
Он је објаснио да је одлучио да прикаже слике настале 1977. и 1978. године, у такозваном „периоду црних слика“, када је био актуелан и црни талас у филму.
Уз једну од слика из тог циклуса овај умјетник је припремио и новинарски текст сликара и књижевника Милете Продановића, објављен 2007. године, који говори о изложби црних слика у Музеју савремене умјетности у Дизелдорфу у Њемачкој почетком осамдесетих година прошлог вијека.
– У том тексту сам препознао једну од својих слика из црног периода, а која је настала неколико година прије те изложбе о којој је писао Милета – казао је Вукојевић.
С обзиром на то да је Бошко самостални умјетник, сваки дан проводи у атељеу и каже да његово радно вријеме траје између шест и седам часова дневно, те истиче да вољу и инспирацију за рад увијек има, о чему свједоче и његова дјела красећи кутак у коме настаје чаролија.
Он сматра да дужина рада на сликама не мора бити пресудна, али да свакако утиче на квалитет слике, те додаје да је као умјетник пронашао свој израз и пут, што ће публика сигурно препознати и на овој изложби.
Оно што Бошко има заједничко са бројним умјетницима је то што је његова дјела могуће видјети једном или два пута годишње на групним изложбама, док самосталне изложбе прави тек једном у десет година.
– Искрено, не волим изложбе. Више волим комуникацију и рад са људима који долазе код мене у атеље и погледају моје радове, са којима сједнем и поразговарам о сликама – признаје Бошко истичући да је његов атеље његов изложбени простор.
Због припремања изложбе Вукојевић је протеклих дана имао пуне руке посла – ношење слика код урамљивача, на затезање, прављење каталога и списка званица само су неки од задатака које мора да обави, те признаје да припрема поставке није лак посао.
Изложбени простор
Што се изложбеног простора у Банском двору тиче, Бошко каже да је задовољан јер је то конвенционалан простор.
– Није ми проблем да прилагодим изложбу том простору за разлику од умјетника који се баве савременом умјетношћу којима понекад ентеријер отежава постављање изложбе – казао је Вукојевић.
