Бански двор-уређење ентеријера
Репрезентативан и резиденцијалан, како је замишљен и изграђен Бански двор у престоници Врбаске бановине, разумије се, тражио је и одговарајуће, такве ентеријере. Како је ово било предвиђено пројектом, током 1931.
године, паралелно са зидарским и покривачким радовима на згради Двора, прешло се, почело се са уређењем његовог ентеријера.
Како је инжењеру Кости Шијачком из Београда повјерено извођење радова на згради Двора, он за те послове ангажује више познатијих београдских фирми. Тако столарске радове завршава фирма Бикар-Шијачки, гипсане Алојз Духач и Франц Кулман, фирма „Домус“, власника Песинг и Шпицер ради зидне облоге Плавог салона, Вијећнице али и дио намјештаја.
За столарске, најприје или највише израду намјештаја, позване су радње из
Нове Градишке и Славонског Брода-Јосипа Круљца и Петра Хрицака.
У Техничком оделењу Краљевске банске управе 30. јуна 1931. године
одлучено је да се израде попрсја краља Александра и краљице Марије, који
би красили нише свечане сале Двора. Као „… специјални рад“ овај посао
повјерен је српском вајару Ђорђу Јовановићу. Изведене у природној
величини од бијелог италијанског мермера, бисте Краља и Краљице
допремљене су већ у октобру у Бању Луку. Њихова постоља, по нацрту
архитекте Бранка Јовановића, изводи Коста Шијачки.
Током 1931. године архитекта Бранко Јовановић, уз бројне задатке које
обавља приликом градње, али и уређења Двора, пројектује и три камина за Двор.
Крајем те и почетком сљедеће, 1932. године, главни „акорданти“
Банског двора, Алојз Духач и Франц Кулман, власници Штукатурске,
ликорезачке и керамичке радње из Београда, изводе све гипсане радове у
ентеријеру Палате.
Уређење Вијећнице Банског двора повјерено је Жаку Песингу и
Шпицеру, који су до априла 1932. године израдили зидне облоге од
храстовине и фотеље у Вијећници и затим су 18. јула ангажовани да
У Плавом холу Двора изведу: „… зидне облоге од ламперије, седам комада
зидних пиластара, два четвртаста дрвена стуба, облоге архитрава, израду
завршног венца, израду стуба парапет ограде, набавку и постављање
текстилне превлаке и израду украсне первазне летвице за покривање ивице
текстилне тапете“. Све ове послове они завршавају до средине агвуста 1932.
године.
У холу или за „Хол господина бана“ за сада непознати аутор, који се
потписао као ГРЕГАЧ, изводи рељеф у дрвету. У први план овог дјела
великог формата с лијеве стране улази или је смјештена фигура крајишког
пастира. У његовој позадини или у задњем плану су обриси архитектуре
Јајца, које никако случајно није изабрано као мотив. Свим узвишеним,
подареним димензијама овога града није одолио аутор, а сасвим је
извјесно ни наручиоц овог дјела.
Аутор текста:
др Ђорђе Микић
