У Вијећници Банског двора 29. јануара (четвртак) 2026. године у 20.00 часова одржаће се пројекција кратког документарног филма ПОСЛИЈЕ ЗАБАВЕ редитеља Стефана Томића.
Продукција:
„Дидаскалија“ у копродукцији са ЈУ Службени гласник Републике Српске
Бесплатне позивнице за пројекцију могу се преузети од понедјељка (19. јануар) на билетарници Банског двора, сваким радним даном, осим викендом у периоду од 12.00 до 18.00 часова.
Филм ће бити приказан 29. јануара, на симболичан датум, тачно двије године од када је Стево Грабовац проглашен добитником НИН-ове награде.
Радња овог филма који траје 29 минута прати Стеву Грабовца, продавца у малопродаји, током посљедњих десет дана прије објаве добитника престижне књижевне награде, за коју је номинован по други пут у животу.
Филм је до сада приказан на 3 фестивала и освојио је једну награду (Специјална награда жирија на 14. Balkan Nordic Film Festival DOC:SHORT 2025 који је недавно одржан у Стокхолму) и очекују га наредни филмски фестивали у 2026. години.
Телевизијску премијеру, која је била 9. јануара на Радио-телевизији Србије, пратило је око 680.000 гледалаца.
„Никада нисам радио оно што сам заиста хтио. Углавном сам пловио куда су пловили други моји пријатељи, или тамо гдје су ми говорили да треба ићи све док нисам одлучио да упишем режију. Одувијек сам желио да се бавим причама, да стварам слике, да пишем. Тај потез ме је довео у ситуацију да морам константно да растем и учим, како бих можда једног дана осјетио да сам у нечему добар, иако сам дубоко свјестан да ту жељу себи вјероватно никада нећу у потпуности испунити. Можда је баш у томе љепота у непрестаном јурењу за нечим што ми је лично недостижно.
Поред тога, важно је осјетити понос према себи, али и знати да су родитељи поносни на тебе. Нема ништа љепше од тога.
Када Стево Грабовац постаје добитник НИН-ове награде и када пише из срца и из душе, нема ко да му пружи такву похвалу, родитељску. Понекад осјећам усамљеност, или потребу за њом, и то је нешто што ме посебно привлачи у његовој причи. Привлачи ме и то што је он заиста „један од нас“. Не постоји никакав параван између њега, његове креативности и његовог рада.
Ово је, на неки начин, филм о бесмислу славе, али истовремено и о смислу унутрашње потребе за стварањем“. Стефан Томић, редитељ
„Идеја за документарни филм о Стеви Грабовцу родила се када сам прочитао његов дебитантски роман Мулат албино комарац (ужи избор за НИН-ову награду). Након читања заинтересовао сам се за Стевин живот и одрастање, покушао да сазнам и прочитам више о њему, а напосљетку сам га и упознао.
Стево је миран, сталожен и повучен. У маси људи ријетко би га неко примијетио, није особа која се истиче. Као и њему драг аутор Мишел Уелбек, Стево нема формално образовање из области књижевности, није члан књижевних удружења, већ је самотњак који у тренуцима самоће ради оно што најбоље зна, пише.
Тај исти Стево, готово аутсајдер, са другим романом „Послије забаве“ осваја јубиларну 70. НИН-ову награду за роман године и изненада се налази у жижи интересовања. Јавност, којој раније није био занимљив јер се није „уклапао“ у формате телевизијских емисија, и јер култура није толико „кликбејт“ као естрада и ријалити програми, одједном почиње да се бави њиме, кроз похвале, критике, различита мишљења и дебате.
Међутим, Стеву то не занима. Не користи друштвене мреже и чува мир микросвијета у којем живи, повјерење и љубав дијелећи са неколициом истинских пријатеља.
Вођени мишљу: „Ако ми не урадимо филм о Стеви, ко ће?“, створили смо филм о човјеку који се подигао са сопственог дна и стигао до врха. Сам, у изнајмљеној гарсоњери, Стево је тихо и ненаметљиво писао први, а затим и други роман, да би ове године добио највећу могућу потврду за оно што ствара и тако се сврстао уз имена као што су Милош Црњански, Борислав Пекић, Данило Киш, Бранко Ћопић, Меша Селимовић и Мирослав Крлежа“.
Никола Ђаковић, продуцент
ФИЛМСКА ЕКИПА
Редитељ и монтажер: Стефан Томић
Продуцент: Никола Ђаковић
Директор фотографије и колориста: Саша Савичић
Композитор и сниматељ звука: Данијел Дени Каралић
Дизајн и микс звука: Игор Сузић
Копродуцент: Милош Лукић
Графички дизајнер: Алекса Доведен
Превод на енглески: Ђорђе Блажић
