У Вијећници Банског двора 29. септембра (понедјељак) 2025. године у 19.00 часова одржаће се промоција књиге МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО ауторке др Душице Филиповић.
О књизи ће говорити др Сања Мацура, др Гордана Бекчић и ауторка.
Из свега што су рецензенти, писци, критичари, пјесници записали можемо доћи до закључка да је МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО књига без жанровских граница. Истовремено поема, роман, завјет и молитва. Она у себе уплиће личну и колективну историју, традицију и мит, љубав и страдање, претварајући их у једно снажно свједочанство о Косову и о нама.
„Метохијски сфумато“ је лични Косовски бој ауторке… Будући читаоци књиге која је пред нама, биће колико охрабрени за нови духовни узмах, толико и обремењени новом одговорношћу и пред прецима и пред потомцима.
( Мр Драгана Рајовић, рецензент, Институт за, српску културу, Лепосавић)
„Метохијски сфумато“ је књига о Косову и Метохији, о Црњанском, о српском чуду, о породици, љубави, историји и вечном тренутку… Сфумато је термин који означава преплитање, односно губљење обриса и линија једне површине којој се не може разазнати облик, као на Леонардовој слици;сфумато, иако ликовни појам који значи замагљеност позадине портрета као код Леонарда, и који говори о недостатку оштрих ивица које деле насликане објекте, уједно је и појам којим ауторка означава полемику са наметнутом идејом жанра. Ово јесте образовни роман, али је и лирска поема о нашем страдању, о српској жени на којој све почива, документарна проза, збирка прича, нека врста народног календара у коме се може прочитати шта смо и ко смо.
(Мирослав Алексић, рецензент књиге, песник )
*****
Душица Филиповић није написала књигу; откала је, бојадисала, златовезла. Књига завет и књига одужење – породици, завичају, свом човеку и његовом завичају, Црњанском, колевки у којој се све зачело и у коју ће се све вратити.
Књига о лепоти и снази уметности, књига о миту, пореклу и идентитету; о животу, страдању, умирању, веровању, љубави. Књига о вери у Христа јачој од свих сумњи и искушења.
(Жељка Аврић, песник)
****
„Књига Душице Филиповић МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО је много књига у једној, и, у ова потоња времена, призива све битне српске књиге, од Светог Писма до Црњанскових ‘Сеоба’. И сву лирику, ону древну. Јер, као што је Вук Караџић рекао, ми немамо много епике старије од Косовског боја, а лирских песама има старијих од хиљаду година.
На ту старину, на смиље и босиље, мирише књига Душице Филиповић. Модерна, постмодерна, како хоћете; али наша, и свечовечанска, управо тиме што је наша.“
(др Владимир Димитријевић, писац, књижевни критичар и публициста)
****
Иако без жанровских оквира МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО је комлексна, дубока и слојевита књига поетске прозе састављена из нити и боја запретених у ткању јасних успомена.
Крећући се лавиринтом српске народне традиције и фолклористике који је Душица вешто инкорпорирала у своју књигу, уочљива је семантика ткања као лајтмотив. Ткање, нит, пређа и оно што су жене носиле као једну врло важну заумну радњу преточила је у текст и ја сам се често питала да ли је то она упамтила из казивања своје баке или је то из неких књига, јер је тачно жанровски погодила текст народне традиције и управо у ту архетипску српску реч, ткање, она је сакрила све оно што је тајна њеног писања.“
(проф. др Валентина Питулић, редовни професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици)
****
„Сводећи рачуне са историјом преко личног искуства, преко искуства ближњих и предака – водећи причу уз осврте на сликарску технику сфумата и хиперборејско-суматраистички осећај света – ауторка успева да чврсто умрежи традицијски код у непоновљиву грађевину којој се жанр не да одредити. Ова књига је помало све – и роман, и путопис, и поема, и духовно штиво. Душица је чврсту грађу нашег тла од Шумадије до Космета преко херцеговачких и црногорских корена, у овом тексту превела на метафизички ниво и показала да и данас може да се досегне његошевска космогонија. (…) Кроз ову књигу Душица Филиповић показала је да су сви наши трагови по значају и снази дубоко и високо на лествици европске историје и подсетила нас је да је нужно из свега старог изнедрити нешто ново.“
(Весна Капор, писац)
