У Великом салону Банског двора 22. јануара (сриједа) 2025. године u 19.00 часова одржаће се отварање изложбе ДРУГИ КРУГ академског сликара ПАВЛА ЋУРЧИЋА.
Такви би требало да будемо – да нас увек могу поставити на друго место, а да се томе не противимо и не допустимо да будемо пометени.
(Херман Хесе, Игра стаклених перли)
“Како онај који је кренуо у други круг трке види исту стазу којом је малочас прошао? Њена истоветност садржи у себи негацију протока, можда јер се као доказ протицања времена често узима простор и његова промена. Тако би бесконачно путовање, било апсолутно сагласно са протоком времена. Стојећи у једном месту субјекат би негирао тај проток. Ићи истом стазом по други пут, би том логиком могло бити, удвостручавање негације, успоравање времена.
Оно што је непромењиво остаје, а мења се његов контекст. Тако стаза остаје иста, али тркач је промењен. Тако древне скулптуре остају исте спољашњости, али њихов идентитет бива подложан промени у односу на то где је смештен. Целокупно стваралаштво човека, начињено је из кругова, на тај начин. И идеје се у различним временима различно оваплоћују.
Павле Ћурчић у својим сликама користи различите технике, наизглед следећи праксу сугестивног енформела, кроз уметање свеколике несликарске материјале приликом стварања, али се ипак итекако бави садржајем. У слику (појам високе уметности) уводи оне елементе које сматра најмање могућим да се на тој слици нађу, са друге стране, имплементира дела из историје уметности вековима перципирана као тачке дивљења, пунктове културне и материјалне вредности, у својеврсну свеобухватну сцену унутар платна. Тим тачкама дивљења он нужно не одузима значај, смештајући их у средину у којој не припадају, већ њихов култ покушава да разуме провлачећи их кроз различите слојеве постојања.
Тако и улога која се одређеним мотивима наметала и самим амбијентом, каква је, на пример, профилактичка улога лавова, смештених углавном испред портала, сада постаје ако не потпуно изгубљена, онда засигурно из корена промењена, нашашви се у простору пустиње, без икакве грађевине, а понајмање портала. Обесмишљавање свих познатих улога отвара широко поље у коме је све могуће што чини да једнаку вредност може имати бензинска пумпа и један антички храм, или анимирани лик из јапанске манге и Афродита са Милоса, и слично. Унутар тог спектра разлог зашто толико удаљене вредности се појављују као једнаке је чињеница да су оне унутар игре, а не унутар борбе; овде није реч о футуристичким настојањима да обесмисле Нику са Самотраке у корист тркачког аутомобила, већ да се све изнова преиспита. Дисперзија уметности на све слојеве живљења омогућава да се испочетка перципира стварност и да јој се, можда, да ново значење, унутар новог контекста.
Мешајући псеудосакралне призоре са сценама из урбаног живота и вредностима популарне културе, Павле ствара амбијент могућности и натрпаности, којој су супротстављени полупразни хоризонти, заједно креирајући кадрове који пре наликију на недовршена дигитална поља – уопште алудирајући на својеврсну представу човека и једне од могућих димензија представљања нашег света, творевина и нашег наученог наслеђа.
Ако је овај свет нама познат једна од арена космичке игре, човек је њен играч 1 и пре свега има слободу да се игра, (homo ludens), те можда једино схватајући бесконачност недовршеног поља и релативну вредност свега постојећег, има могућност да се креће кроз кругове, носећи трагове времена, и сам остављајући трагове (homo creator)”.
Миња Јовичин, историчаркa умjетности
1 Драгош Калајић, Кодекс соларног реда, Београд, 2005.
ПАВЛЕ ЋУРЧИЋ рођен је 6. марта 1998. године у Београду. Године 2013. уписује Школу за дизајн, смер графички дизајн. Током школовања учествовао је на неколико групних изложби. Године 2017. добија награду за најбољи матурски рад на одсјеку. Исте године уписује Факултет ликовних уметности на смеру сликарство. Као добитник више признања, 2018. године осваја другу награду за плакат на тему циркуларне економије. Године 2019. осваја прво мјесто за плакат на тему очувања природе и губитка биодиверзитета. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, 2021. године, а мастер студије на истом одсеку завршио је 2022. године.
