У Вијећници Банског двора 9.октобра (сриједа) у 19.00 часова одржаће сеПРОМОЦИЈА ИЗАВРАНИХ ДЈЕЛА СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА.
О ИЗАБРАНИМ ДЈЕЛИМА ће говорити проф. др Драган Станић, предсједник Матице Српске, проф. др Душко Певуља, историчар и теоретичар, др Лука Кецман, театролог и аутор.
Овај догађај организован је у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске.
У изабраним дјелима Селимира Радуловића, у седам томова, сабрано је његових једанаест пјесничких књига (првих пет томова), књига есеја (шести том) и књига разговора с Милошем Јевтићем (седми том):
- Где Богу се надах
- О тајни ризничара свих суза
Снови светог путника
- Под кишом суза с Патмоса
О пастиру и камену са седам очију
- Сенка осмог еона
Дванаест
- О дукату с ликом старца
У царству ветрова арамејских
- Оно мало соли
- Очево лице књиге
У првом тому находи се избор из прве три ауторове пјесничке књиге. У другом, тречем, четвртом и петом тому находе се по двије ауторове пјесничке књиге. Шести том је избор из двије књиге есеја, седми разговор с нашим угледним новинаром Милошем Јевтићем.
У првом тому дате су, као прилог, биографија и библиографија пјесника, у седмом избор из критике о књижевном дјелу Селимира Радуловића.
Сваки од првих пет (пјесничких) томова садржи Регистар имена и појмова, које је сачинио теолог и библотекар Станимир Јакшић.
Изабрана дела (1-7) објављена су у кутији, у тврдом повезу, уз вјеродостојни дизајнерски рукопис Атиле Капитања.
У најновијој духовној обнови српског пјесништва Селимиру Радуловићу припада посебно мјесто. Треба јасно рећи, вели Његова Светост, Патријарх српски Порфирије, Селимир воли Светитеље и дружи се са њима. Вјеран им је и предан. Са њима је у пустињама Египта, Палестине и Свете Горе. Својим пјесмама пали кандила и ужиже свијеће пред њиховим бесмртним ликовима, и словима, као дјелићима мозаика, изображава их и поставња пред наше мислене очи. Зато му они дарују посвећење да може да изнутра разумије , доживи и отпјева оно што су они у својим, шкртим по форми, а пребогатим по садржају, изрекама оставили у насљеђе хришћанском свијету. Такође му поклањају и специфичну поетску форму, ново и свештено слогомјерје којим се суздржани и тврди језик старјечника прелива у нешто другачије, али не мање истиниту, пјесан коју ваља научити.
Академик Матија Бећковић вели да је он, својим пјесништвом, овјерио да Велика књига , код Срба и у српском пјесништву, има исти значај као код других народа. Епископ бачки и новосадски др Иринеј овог пјесника именује као јединог , у српском пјесништву, који, уз духовнике и богослове, мистатгошки види, кроз копрену видљивог, оно што је невидљиво, а стварније је од видљивог, сматрајући га и за нашег најбољег зналца монашке и аскетске литературе међу пјесницима ( и писцима уопште).
Иван Негришорац, један од најугледнијих савремених српских пјесника и критичар, наводи да је Селимир Радуловић, на стази изразито хришћанског пјевања и мишљења, несумњиво најтврђе упориште, у којем се хришћанским молитвама додрује и спаја с пјесничком речју.
Изабрана дјела (1-7) објављују се у сусрет седамдесетој години рођења пјесника.
Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је дванаесет пjесничких књига: Последњи Дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019), Седам малих дрхтаја (2021).
У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела, I-V(2013).
Поводом његовог пjесничког дјела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015) и тематски број часописа Нова мисао (новембар, 2022).
Аутор је књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015), Гле! Јагње Божје! (2020), Оно мало соли (2020), монографије о Светом Сави (2020), заједно с епископом бачким др Иринејом, и пет антологија/хрестоматија. Антологија Златни век српског песништва имала је три издања (2010, 2019, 2022).
О његовом дjелу објављене су две књиге – Лако језгро песништва (2015) Слободана Жуњића и За светлом из очеве колибе (2018) Саше Радојчића.
Издавачка кућа Чигоја објавила је у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017).
Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба, 2016), руском (Свет иных пространств, 2017), грчком (Φως απο την καλυβα του πατερα, 2017), њемачком (Der Hauch des kleinen Gebets, 2018), енглеском (The light from my father’s hut, 2021) и словачком (Svetlo z otcovej koliby, 2022) језику.
За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Награду Искра културе, Награду Печат вароши сремскокарловачке, Награду Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир Косовке девојке, Награду Теслина голубица, Медаљу Константина Философа Словенске уније из Чешке, Награду за животно дело Културног центра Војводине Милош Црњански, Награду Ђура Јакшић, Змајеву награду Матице српске, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Златну медаљу за заслуге Председника Републике, Орден Светог Стефана Лазаревића Светог Синода Српске Православне цркве, Награду Милан Богдановић, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије, Награду Ђура Даничић, Награду Филип Вишњић, Награду Теодор Павловић за животно дело, Награду Печат Херцега Шћепана, Награду Premio internazionale d’eccellenza Citta del Galateo (Италија), Награду Светосавски златник Српског националног савјета Црне Горе, Награду Бранко Ћопић, Српске академије наука и уметности, Награду Душан Васиљев, Награду Марко Миљанов, Удружења књижевника Црне Горе.
Управник је Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.
