Изложба ПОЧЕТАК И КРАЈ СВИЈЕТА академског графичара ЕНСАРА ХАЏИЋА БУКСГЕВДЕНА биће отворена 30. септембра (понедјељак) 2024. године у 19.00 часова у Салону бана Светислава Тисе Милосављевића.
Унутрашњи свијет умјетности гради се кроз језгровит одговор организованог смисла, наспрам ништавила. Почело тог односа је у прасвијести кохеренције човјека и околине унутар које невидљивост изреченог говори више од свега приказаног. У подручју ликовне реалности, свијет је стварнији продукт контемплативне епистемиологије свијести него извањска свијест. Свако тумачење ликовног дјела се своди на раздробљење његове суштинске сржи које кроз неприродне медије преводи свијет на природан начин, близак људском промишљању. Приступајући естетском спецификуму посматрач пролази кроз најсуптилније ликовне елементе који без њиховог проналажења унутар ликовног дјела он није у стању запазити, али итекако је у стању интуитивно га осјетити. Односи интуитивног и интелигентног, рационалног и фантазме, идеје и остварења, умјетничке и научне истине ипак јесу одрази посматрача кроз чије разумијевање духа је стваралац у стању да створи рецепционистичку рефлексију унутар и најстранијег дјела (аспект времена укључен) једнако као и у фигуративнонатуралистичком дискурсу, гдје је ликовност директни језик комуникације надјезичког симпозијума прапрошлости, свјесне садашњости и нуклеативне будућности. Унутар духовног хоризонта сваки почетак је апсолутан, на тај начин ништа покушава бити све и обратно. Сљедећи природни закон раста и распада, сви аспекти живог теже смрти, као што све мртво унутар себе, у човјековој свијести тражи да добије примат и оживи (антропоморфира), односно проналази властити солилоквијум свијести и несвијести чији је бој естетски предмет. Тјелесна експресивност добија на пунини унутар еротског стадија синтетичке форме гдје посматрач ликовну трагедију трансформише у науковање врлине и животне мисије смисла кроз навођену спознају самоспознајне егзалтације. Концептуални језик се одвија кроз дискурсе духа и душе унутар којег је временска одредница заправо окосница сукоба синтезе горе наведених искустава, међусобно искључива и сублимирајућа за корекцију властите свијести имагинативног живота, односно живе несвијести којој готово свако ликовно дјело утире пут ка разумијевању властитог јаства. Захваљујући савременој умјетности невидљивост је постала муза софистичког посматрања, па је тако ликовни предмет престао бити објект контемплације и улаза у простор естетског, већ сами естетски објективитет, док се ликовна пунозначност губи у опскурним маскама денатурализираног осјећаја за складно, односно лијепо. Зато је логичан закључак да је парадигма неограничености ликовног свијета увела антиликовне законитости у потреби за изражавањем необјашњивих феномена савременорелевантног свијета данашњице. На крају, поставља се питање: шта је умјетничко дјело – естески предмет, ликовна сензација, пут, можда, одредиште и тајна за проницљиве или украс за лакоме? Можда је истовремено све то, и ништа од тога, можда исказ културе древног сјећања у корелацији са савременим и бескрајним у оковима формата и свијести рецепиента која га тумачи у границама локалног епистемиологизма, на темељу властитог искуства ликовне представе. Ако је икакав одговор на сва та реторичка питања могућ, онда бисмо га могли потражити у идеји да је сваки појединац заслужан за властиту манифестацију и казну, као посљедицу избора нутарње свјесности, врхунског дара Човјека, оног спознајног унутар и ван ликовног дјела те стварности чија је ограниченост једино у имагинативним аспектима, па је тако свако дјело флексна рефлексија нутрине цивилизацијског поретка свјесности о стварности и свијету какав јест, какав је био, и оном који тек треба да дође.
Енсар Хаџић Буксгевден, дио текста из мастер рада 2024.
Дигитално доба отворило је многе могућности изражавања, перцепције и читања умјетности. Естетски критерији у моделима традиционалне умјетности мијењају се у нове појмове које су попраћене техникама брзе репродукције. Прије појаве технологија и прије глобалног умрежавања умјетност се догађала унутар саме реалности. Но, услијед расцјепа између традиционалне умјетности и свијета мултимедија поништава се и реалност као таква. Појам традиционалног пролази кроз период кризе и трансформације значења и смисла. Међутим традиционална умјетност није изопштеник овог доба, она је прије свега рефлекс убрзане трансформације самог друштва. Дакле, посредована технолошким напретком, умјетност све више излази из стандарда и оквира традиционалних начина изражавања, што нужно води ка промјени перцептивног искуства проматрача на што утиче преображај умјетничког дјела у
виртуелном простору. У оквиру ове изложбе ће бити представљена и колаборација два умјетника Енсара Хаџића Буксгевдена и Хане Белобрк који се налазе у прелазном периоду између традиционалних вриједности и доба технологије. Оба умјетника своје стваралаштво стварају под утјицајем различитих културолошких вриједности, брзини технолошког напретка, те медија којим се изражавају. Техника бакрописа стављена је у однос с дигиталном техником векторске графике. Њиховим мијешањем добјају резултате узнемирујућег, магичног и суреалног карактера. Сукоб између традиционалних и савремених начина изражавања приказују се кроз спајање два различита стила. Дигиталним колажирањем, те мултимедијским укрштавањем и преплитањем различитих стилских и жанровских карактеристика изналази се нова димензија ликовног дјела која, ако гледано тематски и појединачно, имају другачија значења и наративе.
Хана Белобрк и Енсар Хаџић Буксгевден 2023.
ЕНСАР ХАЏИЋ БУКСГЕВДЕН, рођен 29. 06. 1996.у Сарајеву. Завршио је Средњу школу примијењених умјетности у Сарајеву, смјер ликовно-графичка опрема књиге.
Године 2019. успјешно је одбранио диплому на Акадамији Ликовних умјетности на одсјеку графика, такођер у Сарајеву, а тренутно је на мастер студију истога смјера.
Поред студија, активни је волонтер и члан у међународној организацији Нова Акропола, La Benevolencija и члан је Јеврејског омладинског клуба у Сарајеву.
У досадашњем периоду остварио је 12 самосталних и учествовао у преко двадесет колективних изложби у БиХ и регији.
ОБРАЗОВАЊЕ
2019 – 2023
Мастер студент Одсјека за графику Универзитета у Сарајеву
2015 – 2019
Bachelor Одсјека за графику Универзитета у Сарајеву
2015 – 2020
Курс практичне филозофије при међународној организацији Нова Акропола
2011 – 2015
Ликовни техничар за ликовно-графичку опрему и обраду књиге – Средња Школа Примијењених Умјетности Сарајево
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ
-Изложбе у Копривници (ХР) и Котору (ЦГ) у сарадњи са Ханом Белобрк; 2023.
-Десета самостална изложба “АМорТе” у Установи за Културу Божидарац; Србија; Београд 2022.
-Девета самостална изложба „Царство Мрака“ прликом промоције прве ауторски објављене збирке поезије и графика у кафе/галерији Борис Смоје; БиХ; Сарајево 2022. и 2023.
-Осма самостална изложба у оквиру фестивала “Култура на улице” на Тргу Сузан Сонтаг; БиХ, Сарајево 2022.
-Седма самостална изложба “Овде и Сад”у Галерији/ Атељеу Фигуре; БиХ, Сарајево 2021.
-Шеста самостална изложба поводом номинације за награду „Алија Кучукалић“ у Raiffeisen galeriji галерији; БиХ,
Сарајево 2021.
-Пета самостална изложба “ Bi fu eras ibi ero ” у оквиру фестивала Сарајевса Зима 2021; БиХ, Сарајево 2021.
-Четврта самостална изложба „Хероизам и Револуција“ у оквиру манифестације „Љето у музеју 2020“; БиХ,
Сарајево, 2020.
-Трећа самостална изложба „Гдје ти будеш сутра- бит ћу тамо“ у Културном Центру Требиње; БиХ, Требиње, 2020.
-Друга самостална изложба „Реминисценција“ у Галерији АБ Маглај; БиХ, Маглај, 2020.
-Прва самостална изложба у галерији УДАС у склопу манифестације “Јесен графике”; БиХ, Бања Лука, 2019.
КОЛЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ
– Графичко бијенале младих БиХ, Сарајево 2023.
-Учешће на селективној изложби студентских радова испред АЛУ у Ректорату Универзитета Сарајево; БиХ, Сарајево 2022.
-Учешће у колективној изложби под називом “ New Wave ” испред Галерије Манифесто у Хисторијском музеју БиХ; БиХ, Сарајево 2022.
-Учешће на колективној изложби „Мали формат“. при УЛУБиХ; БиХ, Сарајево, Тузла {…} 2022.
-Учешће на X Сарајевском Ликовном Салону при Удружењу Ликовних Умјетника КС; БиХ, Сарајево 2022.
-Учешће на колективној изложби студената постдипломског студија АЛУ; БиХ, Сарајево 2022.
-Учешће на Сарајевском Зимском Салону испред Удружења Ликовних Умјентика БиХ; БиХ, Сарајево 2021.
-Учешће на изложби ”Бунт“ испред УГ Облик; БиХ, Сарајево- Тузла 2021.
-Учешће на колективној изложби „Мали формат“. при УЛУБиХ; БиХ, Сарајево {…} 2021.
-Учешће на ИX Ликовном Салону УЛУКС; виртуелни простор; 2021.
-Учешће на изложби ”Облик“; БиХ, Тузла 2020.
-Учешће на четвртом Међународном Тријеналу Графике; виртуелна изложба постављена на страници УЛУ Србија; 2020.
-Учешће у колективној онлине изложби под називом “Њас ист Њалтер?” у Хисторијском музеју БиХ; БиХ, Сарајево 2020.
-Учешће у колективној изложби у Raiffeisen банци поводом номинација за награду ”Алија Кучукалић” испред Академије ликовних умјетности у Сарајеву; БиХ, Сарајево 2020.
– Изложба „Ми градимо пругу- пруга гради нас“ у оквиру пројекта „“; Сарајево и Јајце, БиХ;
2019.
– Еко-колонија Блидиње; Изложба одржана у виртуелном карактеру у галерији Кунстматриџ под називом „Помозимо заједно најпотребитијима“ и галеријским просторима широм БиХ;2019.; 2021., 2022
– Изложбе археолошких репродукција у школи за слијепу и слабовидну дјецу и дјецу с посебним потребама у организацији Нова Акропола; БиХ, Монтенегро 2017/18.
– Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Сарајеву, БиХ 2015., 2016., 2017., 2018., 2019.
– Графичко бијенале младих БиХ 2017., изложба која је посјећивала галерије широм БиХ
– „Расцртај Новембар/Зумирај Љубав“, радионица и изложба стрипова, БиХ, 2016.
– „ПСВ Арт“ такмичење и изложба најбољих радова у Хагу, 2016.
– “Zoom ” радионица и изложба, Србија, 2015.
ХАНА БЕЛОБРК рођена 25.6.2000. у Копривници. Основно и средње
образовање стиче у родном граду, након чега уписује Академију
примијењених умјентости у Ријеци 2019. Тренутно је на мастерu за сликарство(ЦРО, РИЈЕКА). Прве изложбе и награде Хану су пронашле крајем средњошколског образовања, а са јавним активностима попут учествовања у StreetArtFestivalu и Бијеналу Сценских Дизајнера (НовиСад) потврђује своју преданост ликовном изразу и формама креирања јавноангажoраног ликовног садржаја. Tоком образовања осваја награде на жупанијским и државним такмичењима, те конкурсима ЛИК, САФ… Поред свакодневног сликарског ангажмана Хана се проналази и сналази једнако вјешто у филму, скулптури и стрипу. Има два краткометражна ауторска филма: РИбирхт и Шкампфротација и документарни филм о умјетнику Влатку Винцеку са којима се представила на неколико филмских фестивала и смотри. Као активни муралиста и стрип цртач учествuje на Street ArtFestivalima широм регије. Професионалну сарадњу је остварила са бeндом The Gentlmans, музичком продукцијом Moonlight Sessions и Културним Центром Функ. Живи и ради у Загребу.
