У Вијећници Банског двора 02. октобра 2013. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се 10. годишњица часописа „Књижевник“ и издавачке дјелатности Подружнице Бања Лука Удружења књижевника Републике Српске,.
***
10. годишњица часописа „Књижевник“ и издавачке дјелатности Подружнице Бања Лука Удружења књижевника Републике Српске. Учествују: Слободан Јанковић, Миленко Стојичић, Здравко Кецман, Миљко Шиндић, Александра Чворовић, Ратко Ђогатовић, Ранко Прерадовић, Станоје Плавшић, Јован Бабић, Панто Стевић, Михајло Орловић, Миња Штрбац, Боро Капетановић, Аднана Карахасановић- Зељковић, Сретен Вујковић, Жељко Ђурђевић.
Додјела повеља „Најбољи сарадник“
-Слободан Јанковић, досадашњи главни и одговорни уредник часописа
-Миљко Шиндић, уредник издавачке дјелатности
-Жарко Кецман, за графичко уређење
-Марјанца Кочевар, међународна сарадња
-Лаима Масите, међународна сарадња
-Штампарија Арт принт за штампу,
-КЦ Бански двор за организацију промоција књига
***
„КЊИЖЕВНИК“- ЧАСОПИСНА АУРА Поводом десете годишњице излажења
„Умјетност у часопису почиње од његових корица. Оне су први додир са његовом стварношћу.Часопис није само огледало нити прозор у свијет, већ изум, пролазак кроз ауре, све док и сам не постане аура. Шта рећи о „Књижевнику“, филигрански, мозаички, на начин унутарњег зидања и обзиђивања.
Од 2003. године када је изашао први број часописа, стигли смо у десету јубиларну годишњицу излажења.У књижевности нема јубилеја, постоје писци и постоји индивидуалнo и колективно памћење и постоји језик књижевни и поетски у простору разума.Хтјели смо се, и настојали уздићи од локалног до универзалног.Најдубљи осјећај био је када се локално преиспољавало у универзално. Зато смо морали бити присутни језички и књижевно у сваком домаћем сегменту, на сваком домаћем литерарном огњишту али и на меридијанима и паралелама.Били смо присутни на готово свим језичким просторима и постали прихваћени у региону. Са другим часописима имали смо много округлих столова, радили на зближавању , превођењу, представљању наших писаца на другим језицима и обратно.То је била посебно важна улога часописа.Сарађивали смо са часописима из Словеније, Данске, Пољске, Литве, Мађарске, Бугарске, Италије, Израела,Њемачке и др.Ту сарадњу настављамоупркос многим кризним и књижевности и писцима ненаклоњеним временима.Нове технологије су нас одвеле у нове до јуче непознате и неприступачне начине комуницирања са читаоцима.Часопис „Књижевник“ излази упоредо у књижном и електронском издању.Употреба неколико главних језикаје планетарна тако да мали језици морају да траже своје мјесто између њих.Због тога су данас преводиоци веома тражени и преводилаштво се подстиче у свим земљама.Задовољавање самим собом је затварање у паланку буђаве атмосфере из које не ниче ништа ново. Иако смо досегли десетогодишњицу излажења (што за часопис није мало а ни много), досегли 500 хиљадитог читаоца и поштоваоца часописа „ Књижевник“, постали регионално препознатљиви и равноправно прихваћени, то није коначан досег замишљеног.
Идеје и креативности су уз рад најважнији, а тога нашим сарадницима не недостаје.Такорећи из фијока смо добијали прилоге најзначајнијих књижевника: Х. Л. Борхеса, Х. Кортасар, Ч. Милоша, Шимборске, Т. Венцлова, Ф. Кафке и других, и то текстове који још нису билиобјављени у њиховим земљама, али исто тако и домаћих писаца: Милорада Павића, Јовице Аћина, Бисерке Крајчић, Стевана Тонтића, Ранка Рисојевића, Аднане Карахасановић-Зељковић,…Часописање је рекли бисмо грађевинарење.То је она геометрија смисла када се жели досегнути најудаљенија тачка земње и свемира. Часописи су печату времену.“.
Здравко Кецман,
Главни и одговорни уредник