У Великом изложбеном салону Банског двора 20. новембра 2012. године (уторак) у 19,00 часова одржаће се отварање изложбе графика „Дијалог“ – Факултет ликовне уметности Београд.
Поставка изложбе:
***
DIJALOG – izložba grafika srpskih i bosansko-hercegovackih umetnika – grafičara, stasalih posle 2000. god.
Centar za Grafiku i vizuelna istraživanja Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu duže vreme igra značajnu ulogu u oblasti grafike i novih vizuelnih medija. Početak delovanja Centra za grafiku, kao jedne visokoprofesionalne i jedinstvene institucije u Srbiji (osnovan je 1995.)pada u burno vreme naše novije umetničke istorije. Svaki osvrt na taj period ne može a da, barem u najkraćim crtama, ne potseti na temeljne egzistencijalne prilike u ovom dramatičnom razdoblju.
Danas, u vremenu temeljnih transformacija u vizuelnim umetnostima, eksperimentisanje, istraživanje, raznovrsnost materijala i nove tehnologije predstavljaju ključne momente u svetu savremene grafike. To sve više potstiče umetnike na razvoj pojedinačnih kreativnih procesa u kojima kombinuju digitalne slike i fotografiju sa klasičnim grafičkim tehnikama i tako otkrivaju beskonačne mogućnosti kombinovanja starog sa novim. Nove tehnologije ubrzano postaju primarno oruđe u savremenom grafičkom izrazu zahvaljujući izmedju ostalog i mogućnosti digitalizovane slike u veoma visokoj rezoluciji. Grafika ne prestaje da nas iznenadjuje, provocira i proširuje naše vidike u poimanju i prihvatanju savremene umetnosti.
U znatno izmenjenom društvenom, kulturnom i umetničkom okruženju, Centar za grafiku, kroz svoje medjusobno povezane delatnosti koje se prožimaju u jedinstvenu programsku celinu, fokusiran je na očuvanje grafičke umetnosti, učestvuje u njenom razvoju i ukazuje na to šta je grafika danas.
Centar aktivno deluje u svojim grafičkim radionicama za izvodjenje grafike u različitim tradicionalnim tehnikama, upravlja galerijom u kojoj se smenjuju značajne izložbe domaćih i inostranih umetnika, organizuje medjunarodne projekte , radionice i razgovore sa umetnicima, cikluse predavanja o umetnicima, grafičkim tehnikama, podržava visoke stvaralačke domete, istraživanje i eksperiment na domaćoj i internacionalnoj sceni u skladu s duhom i potrebama vremena.
Dijalog u organizaciji Centra za grafiku još je jedan projekat u nizu koji ukazuje na otvorenost i potrebu Centra za prezentovanje različitih stvaralačkih koncepata.
Izlozba Dijalog, definisana kao regionalni projekat, predstavlja umetnike stasale posle 2000. godine iz Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.1 Orjentisana na generacije umetnika koje su se formirale u poslednjih dvanaest godina, a o kojima se veoma malo zna van granica njihove sredine, izložba predstavlja uvid u aktuelnu grafičku scenu nekada dve bliske kulturno povezane umetničke sredine; prati razvoj, ukazuje na sličnosti i razlike istih generacija stasalih na istim geografskim prostorima ali pod uticajem različitih društvenih okolnosti. Ovakav pregled omogućava analizu savremene grafičke scene na ovim prostorima.
Prezentovanjem najmladje generacije autora, od kojih su neki još na studijama, Centar za grafiku uspostavlja dijalog naše sredine sa Akademijama likovnih umetnosti u Sarajevu, Banja Laluci, Trebinju i Širokom brijegu ; postavlja platformu saradnje umetničkih škola kao odgovor na jasnu potrebu za razmenom iskustava u istraživanju i eksperimentima.
Namera Centra za grafiku da izložba bude predstavljena i u drugim gradovima regiona: u Sarajevu, Banja Luci, Novom Sadu i Nišu dobra je pretpostavka da se ostvari veza sa lokalnim sredinama i obogate njihova saznanja o zbivanjima na umetničkoj sceni susednih zemalja.
Izložba je radjena sa ambicijama ne samo da informiše i da stvori nove komunikacijske relacije već i da afirmiše nove autorske pojave.
Na izložbi su predstavljeni аutori profesionalno vaspitani i formirani u periodu za čije se označavanje koriste pojmovi tranzicija, postsocijalizam, postkomunizam i sl. Biti mlad umetnik/ umetnica u takvim socijalnim i političkim prilikama podrazumevalo je krajnje neizvesno i riskantno ostvarivanje sopstvenog mesta u umetničkom sistemu bez ikakve stabilnije ekonomske podloge, bez umetničkog tržišta, bez ozbiljnije podrške produkciji i razvoju ideja, takodje i bez ozbiljnije kritike i pažnje medija, rečju bez šire društvene podrške.U takvom vrlo nepovoljnom kontekstu baviti se umetnošću znači baviti se pozivom koji, osim lične duhovne satisfakcije, malo šta donosi onima koji stupaju u profesionalni umetnički život.
Reč je o umetnicima i njihovoj produkciji, koja se od slučaja do slučaja, nalazi negde u graničnim situacijama izmedju prevazilaženja školskih pouka i ulaska u samostalne umetničke formulacije; ujedno, to je produkcija u kojoj se sasvim legitimno još uvek koriste tradicionalne grafičke tehnike i postupci ali se i sve češće usvajaju i primenjuju novi medijski pristupi, shodno mogućnostima mladih autora. Iako su radovi pojedinih umetnika otvoreni izazovu elektronskih medija i neiscrpnim mogućnostima istraživanja digitalne grafike, digitalna slika nije izborila pravo prvenstva, pa čak ni ravnopravnosti. Izazov multimedijalnih potencijala i sve sofisticiranija tehnologija otiska, ipak, još uvek čeka na potpuniji odgovor ovih grafičara.
Izloženi radovi svedoče o poverenju umetnika u medij grafike kao autentičnu, ovovremensku mogućnost izražavanja , a ne primenjuju radikalnije zahvate ako se od njih i očekuju. Razloge za ovakav tradicionalan pristup grafici možda treba tražiti u nasledju i snažnim korenima dve Akademije ( Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i Akademije umjetnosti u Sarajevu) iz kojih su izašle i formirale se brojne generacije značajnih grafičara i budućih profesora. „Moji studenti su danas profesori, a profesori su i njihovi studenti. Posle mene, več tri generacije uporno rade na Akademiji, na akademijama“( Boško Karanović )
2. Njihovo delovanje i snažne individualne poetike osećaju se na grafičkim listovima ovde predstavljenih završenih studenata. Podsetimo samo da su ove akademije afirmisale pristup grafici, kao mediju, kojim dominira stav o tehničkoj čistoti i majstorskom poštenju.Takvo poimanje je uslovilo zaključak da se samo iz čistog, pravovernog odnosa prema mediju može doći do pravih rešenja.
Izložena grafička produkcija, dakle, i dalje podrazumeva dvodimenzionalnost dela. Poetska uporišta ovih mladih umetnika pripadaju strujanjima nove figuracije i apstrakcije sa jedne, kao i svojevrsnom strukturalizmu i konceptualnom pristupu, sa druge strane. Primećuje se tako da se jedan broj umetnika u traganju za sadržajem oslanjaja na motive iz tradicionalne ikonografije bosanskih predanja, priča i istoriskih dogadjaja ( sarajevska škola) dok se drugi oslanjaju na širi savremeni vizuelni sadržaj i društvenu stvarnost.U praksi njihovi postupci idu od transformacije, kopiranja i aproprijacije, do slobodnog reprodukovanja i prevodjenja postojećih motiva i sadržaja u jedan novi formalni okvir. Njihova umetnost ne teži monumentalnom i spektakularnom, već jednom istinski oslobodjenom pogledu koji sagledavanjem malih realnosti i malih fenomena ukazuje na veće probleme i zablude. U zavisnosti od svojih interesovanja, promišljanja o savremenom društvu, autori u svojim delima traže odgovore na brojna pitanja svakodnevice, komentarišu stereotipne predstave koje kreira moderni advertajzing, uticaj urbanog okruženja na psihu pojedinca i sliku društva u celini, kao i terora digitalnih slika i dvostrukog morala…
Ta raznovrsnost sadržaja, plastičkih i poetskih karaktristika, tehnika i grafičkih postupaka ukazuje da se grafika u ovim sredinama, i dalje razvijala sa različitim unutrašnjim osobinama, s različitim tradicijama i svakako s različitim vrednosnim kvalitetima. Jer prividno srodna vizuelna rešenja nastala u ovim sredinama nose u odgovarajućim kontekstima drugačija i medjusobno različita značenja, tako da vizuelna rešenja koja u jednoj sredini predstavljaju standardni domet na drugom bi se mestu mogla isčitavati kao inovacija ili vhunski stepen kvaliteta.
Izbor tehnike i materijala, prihvatanje odredjenih medijskih mogućnosti koje pruža savremena tehnologija, sprovodjenje ideje, zavise u mnogome i od spremnosti i zalaganja pojedinca, od pristajanja ili ne pristajanja na kriterijume na kojima se zasniva kritičko vrednovanje postignuća savremene grafičke produkcije.
Očekujemo da će ovi mladi umetnici nastaviti da i dalje istražuju ideju o različitim mogućnostima i dometima medija grafike, a što će svakako uticati u iznalaženju likovnog izraza određenog vlastitom osobenošću.
Projekat DIJALOG treba da ukaže i na poziciju umetničke grafike danas u 21.veku, u čemu su mogućnosti njenog uticaja i učešća na formiranje likovne scene, sada dve odvojene kulturno umetničke sredine i ukupnog umetničkog identiteta sadašnjeg istorijskog trenutka.
1.Na izložbi su predstavljeni radovi 39 umetnika iz Bosne i Hercegovine i 43 umetnika
iz Srbije.
Višegodišnja saradnja Centra za grafiku sa umetnicima iz Bosne i Hercegovine, kao i sve učestaliji kontakti sa mlađom generacijom umetnika inicirali su ovu izložbi.
( U 3. Beogradskim susretima održanim 2005. u organizaciji Centra učestvovali su bosansko-hercegovački umetnici: Avdo Žiga, Slobodan Bijeljac i Zoran Banović. Takođe je Centar organizovao izložbe umetnika Halila Tikveše (2007),Dajana Špirića (2009) i Zorana Banovića (2011)
Pri odabiru umetnika iz Bosne i Hercegovine, za ovu izložbu, saradjivali smo sa profesorima i predavačima grafičkih odseka Akademija umjetnosti u Sarajevu ( Renata Papišta i Admir Mujkić), Banja Luci ( Nenad Zeljić, Zoran Banović i Gorica Omčikus), Širokom brijegu ( Igor Dragićević i Josip Mijić), Trebinju ( Veselin Brković) kao i sa Nenadom Maleševićem profesorom na Univerzitetu za poslovne studije u Banja Luci.
Konačnu selekciju svih učesnika na izložbi izvršila je kustos izložbe Ljiljana Tašić.
2. Akademija likovnih umetnosti u Beograde je jedna od prvih punktova u bivšoj Jugoslaviji koja će inicirati razvoj grafike i stvoriti prve umetničke potencijale koji će uticali na buduću njenu afirmaciju. Grafički odsek je osnovan 1940. god i za profesora postavljen Mihailo Petrov. On je na Akadeniji ostao do 1951.god (kada je prešao na Akademiju za primenjene umetnosti) i do tada je stvorio radne uslove, počev od prvog pisanog programa grafičke nastave (1948) pa do podržavanja studenata u njihovom entuzijazmu u savladjivanju osnovnih znanja grafičkih tehnika .Za dalju organizaciju rada Grafičkog odseka i osmišljavanja metoda nastave veoma je zaslužan Boško Karanović.On će 1959.god., u periodu reforme Univerziteta u Beogradu ,sa svojim kolegom Mladenom Srbinovićem, doneti nov program nastave grafike, po kojem se uz manje izmene iz 1975.god i do danas radi na grafičkom odseku.
Do osnivanja Akademije umjetnosti u Sarajevu 1972. brojne generacije bosansko- hercegovačkih umetnika studirale su grafiku na beogradskoj Akademiji. Medju prvima u klasi B. Karanovića su bili Vila Memnuna, Halil Tikveša, Emir Dragulj, Branko Miljuš. Istoj generaciji studenata pripadaju i Radovan Kragulj koji od 1961. god nastavlja studije u Velikoj Britaniji kao i Borislav Aleksić i Kemal Širbegović ( iako su završili studije slikarstva). Zatim Akademiju završavaju Salim Obralić ( studenti slikarstva),te nešto mladji Avdo Žiga i Igor Dragićević (završili magistarske studije). Ovi će umetnici svojim talentom i kreativnošću uticati ne samo na formiranje bosansko – hercegovačke i bivše jugoslovenske likovne scene već će i svojim pedagoškim radom uticati na formiranje brojnih generacija umetnika. Emir Dragulj i Branko Miljuš (bili su profesori na ALU u Beogradu), Halil Tikveša (bio je profesor na ALU u Novom Sadu i ALU u Sarajevu ), Salim Obralić i Avdo Žiga ( trenutno profesori na grafičkom odseku na ALU u Sarajevu).Svakako treba spomenuti i mladju generaciju završenih studenata grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, danas profesora na Akademijama u Banjaluci ( Zoran Banović, Gorica Omčikus, Nenad Zeljić) u Trebinju ( Mirko Toljič) kao i u Širokom Brijegu (Igor Dragićević).
***
BOSNA I HERCEGOVINA
SARAJEVO, ALU
RENATA PAPIŠTA
MERSIHA MERDŽANOVIĆ
DŽENITA HUSEINOVIĆ
TAIDA FITEZOVIĆ
DANIS FEJZOVIĆ
ADMIR MUJKIĆ
LEJLA BAJRAMOVIĆ
AMER HADŽIĆ
BRANKA TURKIĆ
ARMIN BEŠIREVIĆ
ALISA ČABER
MIRALEM BRKIĆ
ERVIN BABIĆ
ADMIR GANIĆ
DŽENANA BRKIĆ
ŠIROKA BRIJEG
KRISTINA OBAD
ALEKSANDAR MARKOVIĆ
JOSIP MIJIĆ
VEDRAN KARADŽA
ANTONIJA GUDELJ
STJEPAN MILOŠ
CVITA ŠARIĆ
ODEJ ATIĆ
DARKO DUGANDŽIĆ
DALIBOR PEHAR
BANJA LUKA
NlNOSLAV KOVAČEVIĆ
ŽELJKA STUPAR
MLADEN BUNDALO
MIODRAG NIKOLIĆ
MARIJA PRAĆA
TATJANA RATKOVIĆ
DAJAN ŠPIRIĆ
BOŽIDAR DOŠENOVIĆ
OLIVERA ŠIPKA
VLADIMIR KLEPIĆ
MARIO IGNJIĆ
ZORICA JANJIĆ
JELENA VRANJEŠEVIĆ
BOJANA PAČAVRA
TREBINJE
GORAN KNEŽEVIĆ
NEBOJŠA BUMBA
VESELIN BRKOVIĆ
RADIVOJ MILIĆ
SRBIJA, BEOGRAD, NOVI SAD, NIŠ
MILICA PANTELIĆ
IVANA ARANĐELOVIC
MARINA MARKOVIĆ
NIKOLA MARKOVIĆ
MARIJA GRAHOVAC
NAĐA STAMENKOVIĆ
BOJANA PETKOVIĆ
KSENIJA PANTELIĆ
MIHAILO STANISAVAC
ALEKSANDRA GRBOVIĆ
ALAN BEĆIRI
MAJA SIMIĆ
VLADIMIR MILANOVIĆ
IVAN JOVANOVIĆ
MILOŠ ĐORĐEVIĆ
RENATA KOLER
VIŠNJA NIKOLIĆ
JELENA VUKOVIĆ
DRAGAN MILIČIĆ
DUŠAN VULETIĆ
TAMARA VAJS
JASTRA JELAČIĆ
SNEŽANA PETROVIĆ
VELJKO MARKOVIĆ
ĐORĐE MARKOVIĆ
JELENA SREDANOVIĆ
MILICA VOJVODIĆ
SLAĐANA MARINKOVIĆ
NIKOLA VELICKI
NEBOJŠA JEHLIČKA
TAMARA PAJKOVIĆ
MILICA ŽIVANOVIĆ
LJUBICA RANCIĆ
JELENA DAMNJANOVIĆ
MANE RADMANOVIĆ
ŠANA KULIĆ
JOVANA ĆOSIĆ
ANA MILOSAVLJEVIĆ
TANJA UVERIĆ
NIKOLA KORAĆ
ŽELJKO LONČAR
VIKTOR MIJATOVIĆ
ŽOLT KOVAČ
MILAN ANTIĆ
IVAN FRANCUSKI
MARKO STOJANOVIĆ
