У Вијећници Банског двора 4. фебруара (сриједа) 2026. године у 19.00 часова
одржаће се промоција књиге ПЛЕС МЕЂУ ПОДСЈЕНАМА аутора Емира Соколовић.
Учествују:
Ненад Новаковић – представник издавачке куће „Бесједа“,
Милан Ракуљ – модератор,
Ајди Алибабић – уводничар,
Арсен Чаркић – музички гост и
аутор.
У питању је необична колекција од шездесет четири репродукције слика Gistava Moroa (Gustave Moreau) уз исто толико пјесничких одјека на ова дјела од стране Емира Соколовића.
Соколовићева поетска репродукција Moroovih фантазмагоричних платана вишеструко је детаљна, слојевита и декоративна. Симболички мотиви, игре бојама, иконске илуминације и дубоке вишедимензионалне композиције, сажете су на фрапантан начин у наизгледну збијеност стиха произашлу међутим тек из ограничености могућности синтаксичких односа међу словима. И то је управо онај моменат када је, а да би се ишта, а камоли изрекло много, потребно призвати моћ талента, а у оквиру ког је, када говоримо о Соколовићу, расказивање читаве палете значења у оскудности алфабета, самим тиме и у семантичким опскурностима свога језика, вјероватно и његова најзначајнија одредница. Јер и језик и писмо престају бити само то.
Марко Бачановић
Широк је тематски спектрум у овој збирци, од издаје до промискуитета, људског (не)морала до тежње ка недостижном гдје је љепота затоћена у монументалним тријумфима несагориве жеље да се буде историјски уважен и трајан, но то су избори и путеви окорјеле самоће без избора, она је наметнута и неизбјежна, неупитна и гарантована. Вечерње туге човјекове оснажују се у природи, но човјек је опет сам и сам, осамљен, његова нутарња бол „веслима се расплиће“ не би ли стала у назив живота којем се ипак и унаточ свему појединац радује и којем дарује и посљедњу кап наде (Клеопатра, Месолина, Вечерња туга).
Љиљана Тадић-Аџамић
На затеченост читалачке публике, године 1983 ауторов првенац нашао се двојезично на пултовима италијанских библиотека и књижара. Може се слободно рећи да је риједак случај то што се десило стихозбирци „Dove e perché / Гдје и зашто“. О поменутој књизи осврт је написао и књижевни критичар Salvatore Sorbello у часопису „Il mico“. Због њему знаних разлога Соколовић потом престаје публиковати дјела и све до године 1998 у јавности се појављује ријетко — на поетским сусретима и као члан жирија, првенствено за годишњу поетску награду Књижевног клуба „Обзорја“ из Бугојна.
Обзиром да није био војно способан, године 1993 окупља тинејџере ентузијасте и, склонивши их од страдања, приређује позоришну представу „Paris – или залуд је разапињати Криста“ на сцени Омладинског позоришта у Травнику. Године 1994, згражен страдањем којем смо били изложени, приређује интермедијални перформанс на Малој сцени БНП-а, као и ТВ пројекат „Apokalipsa“.
Повратак издаваштву долази године 1998 када публикује двојезичну стихозбирку „Био је тада трска / Una era canna allora“, коју промовише у Тополи, што уједно постаје претеча успостављања покиданих културолошких мостова у регији. Већ године 1999 у Тополи представља и књигу „Paris – или залуд је разапињати Криста“, уз учешће доајена ex-Yu глумишта Горана Султановића. Исте године у јавности се појављује романом „Ослобађање“ као и библиофилском едицијом „Ouroboros“, у нумерисаном тиражу од десет луксузно опремљених примјерака у цјелости ручни рад. Промоцији као специјални гост присуствује Един Карамазов, а о самом дјелу пише професор Панто Секулић у часопису „Мост“.
Године 2004 роман „Ослобађање“ приређује у форми ауторске аудио-књиге намијењене и дониране Савезу слијепих и слабовидних лица. Године 2005 постаје члан стручног жирија III Фестивала BH драме, док године 2007 пројекат „Apokalipsa“ бива прилагођен и дониран Савезу глувих и наглухих лица у форми титлованог интермедијалног материјала на DVD-у са књигом у прилогу.
Године 2009 његова приповијетка „Ишчекивање“ преведена је и уврштена у антологију у Пољској, што означава почетак сарадње захваљујући којој је драмски текст „Paris – или залуд је разапињати Криста“ године 2010 постављен на краковску позоришну сцену. Током боравка у Пољској представља рад „Apokalipsa“ на катедрама славистике у више градова, учествује на међународним симпозијумима и фестивалима поезије у Македонији и Бугарској, те исте године представља стихозбирку „Лако је јуришати на небо које ћути…“, чија је интернет промоција забиљежила изузетну посјећеност.
Године 2011 поново учествује на Струшким вечерима поезије и Карамановим сусретима, док године 2012 потписује уговор са италијанским издавачем „Rocco Carabba“. Наредних година слиједе бројне награде, преводи и међународна признања, као и објављивање стихозбирки „Poetica demonica“ и „Плес међу подсјенама“, збирке есеја „Огледи“ и драмског текста „Банка“ у издању Народног позоришта Републике Српске.
Крајем друге деценије XXI вијека, године 2019 објављује двојезичну збирку „Skelari / Traghettatori“, године 2020 именован је за једног од интернационалних директора фестивала „CIGNUS AUREUS“, док године 2021 објављује двојезични драмски текст „Тонско уклетство / La maledizione del tono“. Његови радови улазе у више антологија, роман „Ослобађање“ добија ново издање, а критички осврт на његово стваралаштво објављује Domenico Pisana у књизи „Sogno e discanto“.
Поред ауторског рада, године 2012 преузима вођење артистичког клуба „Плава палета“, у оквиру којег реализује стотине међународних догађаја, године 2015 покреће књижевни конкурс „Перо Живодрага Живковића“, а од године 2023 организује и води интернационални поетски фестивал „Palabra en el mundo“, чиме његово дјеловање добија изразит интеркултурални и мостоградитељски карактер.
