У Концертној дворани Банско двора 1. новембра (субота) 2025. године у 20.00 часова одржаче се концерт под називом ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ: АРИЈЕ а пред публиком у Бањалуци ће наступити АНА ЦВЕТКОВИЋ (сопран) и ДИНКО БЛАГОЈЕВИЋ (клвир).
Бесплатне позивнице за концерт могу се преузети од понедјељка 27. октобра на билетарници Банског двора, сваким радним даном у периоду од 12.00 до 18.00 часова.
На програму концерта се налазе дјела из можда најзначајнијег дијела Баховог опуса, а то су ораторијумске, односно вокално-инструменталне композиције. Овдје убрајамо духовне и свјетовне кантате као и два Бахова најзначајнија дјела уопште: Пасију по Матеју и Пасију по Јовану, написане за солисте, хор и оркестар. Арије из наведених дјела као и соло одломке из Бахових кантата, првобитно писане за сопран са различитом пратњом, вечерас ћемо слушати у верзији за глас и клавир. Ради се о садржају превасходно духовне тематике, писаним за потребе лутеранске црквене службе и црквене године на текстове Светог Писма или на текстове написане од стране различитих аутора из Бахове непосредне околине. Мали изузетак је претпосљедња композиција, Арија из „Кантате о кафи“, која открива једну такође постојећу страну Бахове личности, а то је његов осјећај за хумор, присутан и у многим другим дјелима његовог опуса.
Ова ванвременска музика већ вијековима на све слушаоце утиче веома снажно, доносећи гениј и емоцију свог ствараоца у сваког од нас на готово исти начин. Вјечне теме које обрађује, спојене су са софистицираним третманом музике и великим емотивним распоном на које реагује свако биће. Бах је у овим дјелима спојио све оно што су ствараоци прије њега донијели и направио многострану симтезу музичког стваралаштва до његовог доба. Самим тим, Бахова музика уопште представља одскочну даску за такорећи све ствараоце послије њега.
АНА ЦВЕТКОВИЋ (сопран) Анин професионални оперски деби остварио се у Јапану на турнеји с Бечком компанијом Класика, Опера, Оперета, у којој се остварила у улози Микаеле („Кармен“). Гостовала је у државној оперетској кући у Дрездену (Еуридика, „Орфеј у подземљу”), Оперској кући Кемниц (Цвјетна дјевојка 1, „Парсифал“), позоришту Фурт (Контеса, „Фигарова женидба“), затим у Ерлангену и Камерној опери Келн као Виолета („Травијата“), у Гетеовом позоришту у Лаухштету (Констанце, „Отмица из Сараја“). Њен први значајнији оперски ангажман био је у Њемачкој државној опери у Кобургу (2014–2017), гдје је имала прилику да прошири и изгради свој репертоар. Пробој је направила улогом Констанце („Отмица из Сараја“) која јој је донијела сензационалне критике – критичари су њену Констанцу описали као фасцинантну комбинацију колоратурне брзине и лирског интензитета без напора.
Поред њене суптилне интерпретације Моцартових хероина, врхунац Анине каријере досад су улоге Лакме („Лакме“), Виолете („Травијата“), Мусете („Боеми“) и Софи („Каваљер с’ ружом“). У сезони 2019/20 дебитовала је као Силва Вареску у „Кнегињи чардаша“ у Народном позоришту Осијек (Хрватска). У сезони 2022/23 Ана је дебитовала у Опери и театру Мадленианум (Београд) у Офенбаховом „Париском животу“ као Бароница Гондремарк. У јануару 2023. дебитовала је у Темишварској опери у улози Моцартове Контесе. На љетном фестивалу „Исидора Жебељан“ у Крагујевцу, Ана је дебитовала у савременој опери „Маратон“ Исидоре Жебељан. У сезони 23/24 Ана је дебитовала као Хана Главари у Опери и театру Мадленианум у Београду. У априлу 2025. дебитовала је у улози Лију, Пучинијеве опере „Турандот“, с оркестром, солистима и хором Народног позоришта у Београду. У сезони 2025. оствариће своју прву Росинијеву улогу на Бад Кирхштетен фестивалу у Аустрији, као Берениће у опери „Прилика чини лопова“ (L’occasione fa il ladro).
Ана Цветковић је стално присутна на домаћој сцени и веома посвећена промоцији српске савремене музике са камерним ансамблом Квадрема (виолина, флаута, клавир и глас), који је добио „Златну плакету“ на музичком фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину (Србија). Анин репертоар у великој мјери обухвата композиторе француских, италијанских и њемачких пјесама. Његује концертни жанр с пијанистом Владимиром Стојнићем. Њихов реситал „Вече Штрауса и Шумана“ проглашен је за најбољи концерт у сезони 2014. године од стране Удружења музичких уметника Србије. Посљедњим реситалом „Тајна“ ова два умјетника још једном су показала публици своју виртуозност и експресивност, али што је још важније – велико музичко разумијевање и компатибилност.
Цветковић је одувијек имала афинитет према барокној музици. Од 2013. године континуирано сарађује с Београдским барокним ансамблом, с којим је наступила два пута на Фестивалу ране музике у Србији и Аустрији. У сезони 23/24 Ана је прославила двадесет година од оснивања Београдског барокног ансамбла, низом концерата широм Србије с Баховом „Кантатом о кафи“ BWV 211. Учествовала је на мајсторским курсевима за барокну музику код проф. Најџела Роџерса у Берлину, радила с Робертом Мамели у Аустријској барокној академији у Гмундену, као и с сестрама Софи и Катарином Хатаја. Поред енглеског и њемачког барока, усавршавала је и француски барокни стил у оквиру Барокног атељеа, који воде свјетски позната српска контраалт пјевачица Маријана Мијановић и амерички чембалиста Жори Виникур (фебруар 2020). Од 2019. године Ана свој барокни репертоар усавршава уз контраалт Маријану Мијановић.
Анино разноврсно сценско искуство обухвата соло деонице у монументалним дјелима за оркестар и хор као што су Бахова „Миса у б-молу“, Моцартов „Реквијем“ у д-молу, као и наступе у камерним ансамблима. Ана је имала част да наступа с реномираним домаћим и страним диригентима као што су Даринка Матић-Маровић, Премил Петровић, Александар С. Вујић, Станко Јовановић, Драгана Јовановић, Бојан Суђић, Кристијан Полак, Роланд Клутих, Роланд Фистер, Лоренцо Да Рио, Александар Мерцин, Фимчо Муратовски, Михнеа Игнат, Енио Мориконе, Кристијан Пфицнер.
Анино музичко образовање почело је школовањем виолине у нижој музичкој школи Станислав Бинички, а касније је наставила да његује свој глас у музичкој школи Мокрањац, учећи код професора Георги Минова. Истовремено уписује и Балетску средњу школу Лујо Давичо, на специјалном одсјеку за народне пјесме и игре Балкана. Дипломирала је на Факултету музичке уметности као једна од најперспективнијих студенткиња на одсјеку за глас код проф. Гордане Јевтовић. Била је студенткиња с најуспјешнијом концертном активношћу, што јој је донијело престижну награду „Анита Мезетова“. Након што је дипломирала, наставила је студије на специјализацији из оперског репертоара код професора Николе Мијаиловића. Током студија, Ана је била чланица Оперског студија Народног позоришта у Београду, што јој је донијело ново сценско искуство. Наставила је школовање на бечком Приватном универзитету за музику и умјетност (МУК) и стекла мастер диплому. У Аустрији је добитница ЦЕ Музик театар стипендије за најперспективније младе оперске таленте у југоисточној Европи. Ана је завршила докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду (март 2024), на одсјеку за камерну музику, под менторством професорке Људмиле Поповић Грос.
Њени такмичарски успјеси обухватају међународно вокално такмичење Никола Цвејић у матичној земљи (прва награда и лауреат 2001), Ферућо Таљавини (Аустрија – 2006, четврта награда и финалиста) с Дамом Џоан Сатерланд као главним чланом жирија.
Ана је учествовала на мајсторским курсевима радећи с реномираним оперским пјевачима као што су Џејмс Хупер, Дорин Дефејс, Дејвид Бижић и Снежана Стаменковић.
Ана Цветковић је чланица Удружења музичких уметника Србије (2011), као и Удружења оперских уметника Србије (2024).
ДИНКО БЛАГОЈЕВИЋ (клавир) рођен је у Градишци, Република Српска. Дипломирао је на Факултету музичке умјетности у Београду у класи проф. Невене Поповић. Магистрирао је на Академији умјетности Бања Лука у класи истог професора.
Усавршавао се на мајсторским курсевима професора Душана Трбојевића, Невене Поповић, Жан-Клод Пенетијеа и Александра Сердара.
Као солиста и члан камерних ансамбала наступио је на различитим музичким свечаностима у Земуну, сусретима музичких академија у Новом Саду те на концертима студената клавирског одсјека ФМУ у дворани Коларчеве задужбине у Београду.
Снимао је за Телевизију Србије (студија Београд и Нови Сад) и Радио-телевизију Републике Српске.
На Академији умјетности у Бањалуци је запослен од 1999. године. Од првих дана професионалног ангажмана у Бањој Луци, учествује у низу наступа и тако доприноси богатству музичког живота града.
Наступа у региону. Ради у звању редовног професора на катедри за клавир Академије умјетности у Бањој Луци. Тренутно похађа Докторске студије клавира на ФМУ у класи ред. проф. Љиљане Вукеље.
