BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Бански двор - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://banskidvor.org
X-WR-CALDESC:Events for Бански двор
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20260329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20261025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20270328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20271031T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261020T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261020T200000
DTSTAMP:20261013T103823Z
CREATED:20261013T103557Z
LAST-MODIFIED:20261013T103823Z
UID:40255-1792522800-1792526400@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба фотографија „У ПРОЛАЗУ\, НЕГДЈЕ / IN PASSING\, SOMEWHERE“ аутора Јадрана Малковича
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 20. октобра (уторак) 2026. године\, у 19.00 часова\, биће отворена изложба фотографија „У ПРОЛАЗУ\, НЕГДЈЕ / IN PASSING\, SOMEWHERE“ аутора Јадрана Малковича. \n \nИзложба фотографија „In Passing\, Somewhere“ представља зрело\, дубоко интуитивно и формално заокружено истраживање које редефинише границе између документарног записа и чисте хроматске импресије. Познат јавности прије свега по свом раду у сфери драмских умјетности\, као глумац и редитељ\, Малкович у медију фотографије проналази простор апсолутне ауторске слободе и естетске аутономије. Тамо гдје филм и позориште захтијевају колективни напор\, строгу наративну структуру и понављање дублова\, фотографски процес за њега постаје чин усамљеног\, феноменолошког истраживања свијета у његовом изворном\, неизрежираном облику. Његов објектив не трага за монументалношћу нити пројектованом геометријском перфекцијом кадра; он се фокусира на лиминалне просторе – оне међупросторе транзита који настају и нестају у секунди\, преиспитујући саму природу визуелне перцепције. \nУ фокусу овог умјетничког пројекта налазе се простори забиљежени у ходу. То су обични\, често маргинализовани урбани и периферни кутци\, архитектонске форме и текстуре које тек под специфичним свјетлосним условима добијају свој пуни пластички и естетски смисао. Ти амбијенти у ауторовој интерпретацији престају да буду само пасивне кулисе свакодневице; они постају активни композициони елементи који пулсирају сопственом енергијом. Кроз ове просторе повремено промичу људске фигуре\, али оне овдје свјесно губе дескриптивну функцију и нису портретисане с намјером да испричају конкретан наратив. Човјек у Малковичевом кадру функционише као силуета\, флуидни графички елемент и визуелни акценат унутар композиције\, постајући интегрални дио шире формалне текстуре. Присуство људске фигуре на овим радовима успоставља специфичан ритам унутар кадра и свједочи о универзалној људској условљености кретањем и пролазношћу. \nОно што ову поставку чини изузетно динамичном јесте њен интензиван\, експресиван колорит. Аутор свјесно одбацује пригушене\, монохроматске регистре и користи високо засићене боје као примарни језик своје пикторалне експресије. Свјетлост и сјенка се на његовим фотографијама не сукобљавају у класичном кјароскуро кључу\, већ функционишу у симбиози\, генеришући снажне хроматске контрасте који преносе чисту кинетичку енергију и температуру тренутка експозиције. Ова експлозија колорита дјелује као визуелна противтежа меланхолији коју са собом носи свијест о темпоралности; она слави интензитет присуства у садашњем тренутку и трансформише баналну стварност у естетизовани визуелни артефакт. Малкович вјешто користи композиционе дијагонале\, рефлексије и планове како би створио дубину унутар дводимензионалног оквира\, дајући сваком призору атмосферичност која надилази сам мотив. \nНазив изложбе уједно је и ауторов концептуални манифест и теоријски кључ за тумачење ове поставке. Кроз сталну флуктуацију умјетничког субјекта (у пролазу)\, изоштрену свијест о непоновљивости свјетлосног и временског тренутка и намјерно брисање јасних географских и топонимских одредница (негдје)\, Јадран Малкович ствара универзалну топографију. Фотографије пред нама губе свој локални контекст и постају архетипска мјеста која препознајемо у сопственом унутрашњем пејзажу\, без обзира на њихово стварно географско поријекло. Ова изложба је позив посматрачу на активну визуелну контемплацију – подстицај да успори рецепцију свијета\, прихвати улогу фланера и у сопственом свакодневном кретању препозна тренутак у којем реалност оживљава у свом највибрантнијем ликовном облику. \n„In Passing\, Somewhere“ може се зато разумјети као истраживање фотографског погледа који настаје у кретању. То је поглед који не тражи нужно спектакл\, већ региструје интензитет свакодневице: њене боје\, ритмове\, случајне сусрете и краткотрајне конфигурације. У његовом средишту налази се једноставан\, али суштински фотографски чин — препознати тренутак који ће\, већ неколико секунди касније\, припадати прошлости. \nФотографија у том смислу није само начин да се нешто сачува. Она је начин да се покаже шта је у једном тренутку било вриједно гледања. \nМилица Шутић\, историчар умјетности \nО АУТОРУ: \nЈадран Малкович је њемачко-српски глумац и фотограф који живи у Лондону. Одрастање између различитих култура и језика\, а касније и међународни рад на филму и телевизији као глумац и продуцент\, обликовали су његов осјећај за простор\, идентитет и пролазне сусрете који се дешавају између одредишта. \nФотографија га прати кроз живот и рад — као начин да препозна и сачува тренутке који га зауставе\, више него као запис о мјестима која је посјетио. Његове фотографије обухватају уличне призоре\, портрете\, архитектуру и дјелиће живота иза кулиса. Пажњу му привлаче одрази\, прагови\, људи у пролазу и тиха драма свакодневних призора. \nГлумачко искуство утиче на начин на који посматра људе: пажљиво\, инстинктивно и са занимањем за оно што остаје неизговорено. Умјесто да гради приче\, тражи оне које су већ ту — у гесту\, сјенци\, тренутку мировања или неочекиваној вези између детаља у кадру. \nИзложба „У пролазу\, негдје“ окупља фотографије настале у различитим земљама и периодима\, повезане личним начином гледања\, прије него географијом. \nРИЈЕЧ АУТОРА: \nМање ме занима да забиљежим гдје сам био него да сачувам оно што ме је зауставило. \nПонекад је то човјек или гест. Понекад свјетлост\, сјенка или нешто сасвим обично што ми привуче пажњу. Фотографишем јер желим да сачувам тај тренутак. \nПонекад одмах знам шта ме је привукло. Други пут нешто примијетим тек касније — детаљ који ми је промакао или везу између ствари на фотографији. А понекад ни сам не знам сасвим зашто ми нека фотографија остаје у мислима. То ми не смета. Не мислим да свака фотографија мора да објасни саму себе. \nГлумачко искуство ме је можда учинило пажљивијим према ономе што људи не изговарају: ситним гестовима\, паузама\, атмосфери око некога. Фотографија ми пружа другачију врсту слободе. Могу да се зауставим на једном тренутку\, без потребе да довршим причу\, и оставим простор да неко други у њему види нешто своје. \nФотографије на изложби „У пролазу\, негдје“ настале су на различитим мјестима и у различитим периодима — на улици\, током путовања или иза кулиса. Повезује их једноставно то што ми је нешто привукло пажњу и навело ме да гледам мало дуже.
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-fotografija-u-prolazu-negdje-in-passing-somewhere-autora-jadrana-malkovica/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја,Промоција
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/10/JADRAN-MALKOVIC-POST-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261026T193000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261026T193000
DTSTAMP:20261020T075256Z
CREATED:20261019T081541Z
LAST-MODIFIED:20261020T075256Z
UID:40261-1793043000-1793043000@banskidvor.org
SUMMARY:Kонцерт за дјецу „Пећа и вук“\, чувена симфонијска бајка руског композитора Сергеја Прокофјева
DESCRIPTION:У Концертној дворани Банског двора 26. октобра (понедјељак) у 19.30 часова биће одржан концерт за дјецу „Пећа и вук“\, чувена симфонијска бајка руског композитора Сергеја Прокофјева. \n\nНа концерту у Банском двору наступиће Здружени симфонијски оркестар Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци и Оркестра „Бан Тиса Милосављевић“. Диригенткиња је Бранка Радошевић Митровић\, а наратор Милан Трнинић. \nБесплатне позивнице за концерт могу се преузети на билетарници Банског двора од понедјељка\, 19. октобра\, сваког радног дана у периоду од 12.00 до 18.00 часова. \n**** НАПОМЕНА: Концерт је намијењен дјеци основношколског узраста. \nДјело је настало 1936. године по наруџби Дјечијег позоришта из Москве\, с циљем да се најмлађа публика на занимљив и приступачан начин упозна са инструментима симфонијског оркестра. Сваки лик у овој музичкој причи представљен је одређеним инструментом: Пећа гудачким инструментима\, птичица флаутом\, патка обоом\, мачак кларинетом\, дјед фаготом\, вук хорнама\, а ловци тимпанима. \nТекст за причу написао је сам композитор\, осмисливши једноставну и динамичну радњу у којој се драмски моменти савршено поклапају са уласком инструмената. Иако премијера\, одржана 2. маја 1936. године на концерту Московске филхармоније\, није одмах доживјела успјех\, свако наредно извођење потврдило је изузетну популарност овог дјела. \nВећ 1938. године Прокофјев је лично дириговао Бостонским симфонијским оркестром на америчкој премијери.\nПозивамо најмлађу публику да нам се придружи и кроз ову чаробну музичку причу открије свијет симфонијског оркестра.
URL:https://banskidvor.org/event/koncert-za-djecu-peca-i-vuk-cuvena-simfonijska-bajka-ruskog-kompozitora-sergeja-prokofjeva/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Концерт,Најава догађаја,Представе,Промоција
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261030T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261030T213000
DTSTAMP:20261025T103919Z
CREATED:20261025T101043Z
LAST-MODIFIED:20261025T103919Z
UID:40265-1793390400-1793395800@banskidvor.org
SUMMARY:Концерт гитарског трија „SonArs trio“  (Сунчица Тркуља Шушњар\,  Игор Мотл\, Драган Маринковић)
DESCRIPTION:У Концертној дворани Банског двора 31. октобра (субота) 2026. године одржаће се концерт гитарског трија „SonArs trio“  којег чине Сунчица Тркуља Шушњар\,  Игор Мотл\, Драган Маринковић. \nБесплатне позивнице за концерт могу се преузети на билетарници Банског двора сваким радним даном од 12.00 до 18.00 часова. \n\n			\n				\n			\n				\n				Screenshot\n				\n		\n\nСонАрс гитарски трио основан је 2024. године\, а чине га професори гитаре Музичке школе „Саво Балабан“ Приједор – Сунчица Тркуља Шушњар\, Игор Мотл и Драган Маринковић. У оквиру концертне сезоне 2026. године одржани су концерти у Приједору\, Бањој Луци\, Прњавору\, Лакташима\, Новом Саду (20. Војводина Гитар Фестивал)\, Бихаћу (27. фестивал културе “Улицом Бишћа”) и Градишци. \nСУНЧИЦА ТРКУЉА ШУШЊАР (Бихаћ\, 1986) средње музичко образовање стекла је у Бихаћу у класи проф. Медине Арнаутовић\, а високо образовање на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци\, гдје је основне студије похађала у класама проф. Зорана Крајишника и проф. Срђана Тошића\, а мастер стуије у класи проф. Наташе Јокић. Наступа као солиста и у различитим камерним саставима. Посебно издваја наступ из 2013. године у КЦ Бански двор\, гдје је са Оркестром Академије умјетности УНИБЛ извела „Concierto del Sur“ Мануела Понсеа. Од 2009. године активно се бави педагошким радом. Њени ученици остварују запажене резултате на домаћим и међународним такмичењима.  Један је од оснивача и организатора фестивала класичне гитаре „Ubuntu Guitarfest“ који се одржава у Бањој Луци од 2019. године. \nДРАГАН МАРИНКОВИЋ (Бања Лука\, 1981). Високо музичко образовање стекао је на Академији умјетности у Бањој Луци\, у класи проф. Зорана Крајишника. Дуги низ година бави се компоновањем\, аранжирањем и студијским радом. Такође\, двадесет година се бави педагошким радом\, радећи с ученицима и ансамблима\, попут оркестара гитара и мјешовитих састава. Један је од оснивача Бања Лука ГитарФеста (2006–2013). Године 2026. издао  је свој први албум ауторске музике под називом „Тhe secret garden“. \nИГОР МОТЛ (Београд\, 1980)\, основну и средњу музичку школу завршио је у Приједору\, а Академију уметности\, одсјек класичне гитаре у Новом Саду у класи проф. Зорана Крајишника. Освајао је многобројне награде током школовања на републичким и савезним  такмичењима. Један је од оснивача Бања Лука ГитарФеста који се одржавао од 2006-2013. године. Редован је учесник Војвођанског фестивала класичне гитаре као извођач и члан жирија\, a тренутно обавља функцију администратора такмичења. Више деценија се успјешно бави и  фотографијом. \nКонцерт отвара Трио соната бр. 1 Ђузепеа Антонија Брешанела\, која својом формалном јасноћом и стилском елеганцијом представља рани италијански барок. Слиједи Andante из Оргуљске сонате бр. 4 BWV 528 који открива Бахову изузетну способност спајања полифоне сложености и пјевачке мелодике. \nПосебно мјесто заузима и концерт Антонија Вивалдија RV 565\, који је Бах прерадио као BWV 596\, а који у аранжману Драгана Маринковића добија нову камерну димензију. Ово дјело представља својеврстан дијалог двојице великана барокне музике. \nДруги дио концерта отвара Фантазија у еф-молу\, D. 940\, оп. 103 Франца Шуберта. Једно од најзначајнијих дјела камерне музике XIX вијека доноси дубоко емотиван и медитативан израз\, откривајући Шубертову способност да интимни музички језик претвори у снажно камерно искуство. \nРомантичарску атмосферу настављају Славенски плесови Антоњина Дворжака. Избор плесова из опуса 46 и 72 доноси богату мелодијску инвентивност\, снажну ритмичку енергију и препознатљиве одјеке славенског музичког насљеђа. \nРазличити карактери одабраних плесова граде живописну цјелину у којој се фолклорни импулс сусреће са рафинираним умјетничким изразом. Sevilla из Шпанске свите\, оп. 47\, Исака Албениза доноси шпански колорит и снажно дочарава различите нијансе музичког пејзажа Андалузије кроз карактеристичне ритмове и богату хармонску палету. \nПосебну звучну везу између филмске музике и џеза доноси Waltz Medley у аранжману Драгана Маринковића\, који спаја тему Merry-Go-Round of Life Џоа Хисаишија из филма Howl’s Moving Castle и чувени џез стандард Waltz for Debby Била Еванса. \nДва наизглед удаљена музичка свијета повезује валцерски покрет\, лиричност и атмосфера носталгије\, стварајући необичан и суптилан камерни дијалог. \nЗавршница концерта припада ПРЕМИЈЕРНОМ ИЗВОЂЕЊУ композиције Fantasy Suite Драгана Маринковића\, која је настала као лична посвета његовим колегама и пријатељима из трија. Сачињена од три контрастна дијела\, свита у себи носи личне приче које повезују њене протагонисте. Музички језик свите настаје у сусрету различитих утицаја – фламенка\, џеза и боса нове – који се преплићу у препознатљив ауторски израз. Тако Fantasy Suite постаје више од завршне композиције концерта: она је музички портрет једног пријатељства и заједничког умјетничког пута\, испричан кроз три различите приче и три различита музичка расположења.
URL:https://banskidvor.org/event/koncert-gitarskog-trija-sonars-trio-suncica-trkulja-susnjar-igor-motl-dragan-marinkovic/
LOCATION:Концертна дворана\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Концерт,Најава догађаја,Промоција
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/10/IMG_3770-1.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261105T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261105T200000
DTSTAMP:20261029T181156Z
CREATED:20261029T181156Z
LAST-MODIFIED:20261029T181156Z
UID:40275-1793905200-1793908800@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба „КОТА КАО УВЕРТИРА У СКУЛПТУРУ“ умјетника Владимира Кнежевића
DESCRIPTION:У Малом изложбеном салону Банског двора 5. новембра (четвртак) 2026. године у 19.00 часова биће отворена изложба „КОТА КАО УВЕРТИРА У СКУЛПТУРУ“ умјетника Владимира Кнежевића. \n \n„На голој грани\nседи усамљен гавран-\nјесење вече.“\n\nМацуо Башо \nКота као увертира у скулптуру \nРадионички цртежи Владимира Кнежевића отварају поглед у онај дио његовог стваралаштва\, који до сада није био адекватно изложбено представљен нити детаљније теоријски разматран. У контексту разумијевања изложбе и умјетникове досадашње умјетничке праксе\, погрешно би било ове цртеже схватити као нацрте или предлошке конкретних скулпторских рјешења изложених у поставци. Потребно их је посматрати као медиј кроз који је могуће разумјети методологију Кнежевићевог рада и његов конструкторски приступ сагледавању стварности. \nНастали у непосредној вези са његовим вишедеценијским радом у индустријској производњи\, цртежи произлазе из свијета рударске производње\, структуре машинских предмета и њихових елемената. Специфичан начин конструкторског мишљења уписан је и у језик радионичког цртежа\, сачињен од кота\, бројчаних ознака\, линија котирања\, оса\, пројекција и других елемената техничке документације. При томе\, предмет на радионичком цртежу није приказан онако како га око види\, већ онако како га конструкција разумије – кроз пресјек\, профил\, отвор и конструктивне спојеве. Сви ти знакови\, иако подређени прецизном одређивању предмета\, на површини цртежа успостављају сложен систем различитих линија\, шрафура и геометријских структура. Тако посматран технички цртеж носи извјесну ликовност и могуће га је читати као визуелни запис једног начина посматрања и рашчлањивања стварности у којем се предмет разлаже на своје конструктивне елементе\, простор се организује кроз односе и мјере\, а форма се истовремено сагледава из различитих перспектива и пресјека. На тај начин радионички цртежи откривају унутрашњу логику умјетничког мишљења која је присутна и препознатљива у свим ликовним формама у којима се Кнежевић изражава. Они потврђују континуитет умјетниковог интересовања за индустријске форме и постају увертира у разумијевање његовог богатог опуса различитих скулпторских инвенција. \nПросторни импулс Кнежевићевог опуса чине различите скулпторске форме настале инкорпорирањем и комбиновањем предмета и елемената индустријског отпада „фурде“\, те њиховим премјештањем из првобитног контекста индустријске реалности у контекст умјетности. У материјалним остацима индустријских предмета који су изгубили своју примарну функцију\, Кнежевић препознаје другачију\, до тада непознату димензију – њихову ликовност. Превођењем у умјетнички контекст\, они добијају нову структуру и успостављају другачије формалне односе\, отварајући могућност различитих тумачења и значења. Кнежевић\, при томе\, не полази од безличне материје нити од новонасталих форми. Сваки предмет који улази у његову скулптуру већ има сопствену прошлост\, траг употребе и својеврсну „меморију“. Управо у способности да у најједноставнијим предметима из непосредног животног окружења препозна њихов креативни и изражајни потенцијал огледа се Кнежевићев дар за уочавање онога што\, како наводи Коста Богдановић\, „масовно сви гледају а само један одређено види“[1]. \nКнежевићево стварање скулпторских асамблажа заваривањем\, спајањем\, надовезивањем и укрштањем различитих фрагмената нужно је повезано са конструкторским начином сагледавања стварности\, изграђеним кроз његово дугогодишње професионално искуство. Из таквог начина рада произлази формална разноврсност Кнежевићеве скулптуре: од строгих\, геометризованих и робусних конструкција са машински обрађеним површинама\, до мекших\, заобљених и неријетко биоморфних форми. Док поједине скулптуре почивају на компактности и масивности\, друге своју форму граде кроз линију\, издуженост и отвореност. Фигуративне и асоцијативне форме често су сачињене од закривљених и линеарних елемената\, апстрахованих органских облика и различито третираних површина\, на којима умјетник повремено интервенише наношењем индустријске боје. \nПосебно мјесто у том формалном распону заузимају високе\, издужене и веома танке скулптуре\, које упркос материјалности челика и његовој физичкој тежини\, у простору дјелују готово дематеријализовано. Њихова линеарна структура приближава их цртежу у простору\, било да се појављују самостално или су\, као у скулптури „Породица“\, организоване у групу. Три издужена\, заварена челична сегмента сугеришу три фигуре\, док их готово невидљива танка жица повезује у јединствену цјелину. Та суптилна физичка повезница\, уз сугестију дату у називу дјела\, постаје носилац значења и позива посматрача да у робусној челичној структури препозна емоционалне и психолошке слојеве. У Кнежевићевим синтетизованим фигуративним формама преплићу се одјеци примитивизма и архаичних\, ритуалних облика са модернистичком тенденцијом редуковања људске форме. То је посебно видљиво у бројним варијацијама „Краља и краљице“ у којима се фигуре своде на вертикалност\, геометризоване облике и карактеристичан хијератичан став. Враћање истом мотиву показује да је за Кнежевића стваралачки чин простор сталног прочишћавања\, комбиновања и преиспитивања. Том тематском оквиру припада и „Краљица из племена Масаји“ у којој се синтетизована људска фигура приближава тотемској и ритуалној форми\, док поједини формални аспекти евоцирају и лик арлекина. Скулптура тако остаје на прелазу између препознатљивог и симболичког\, са конкретним иконографским референцама\, али и слободнијим асоцијативним потенцијалима. Слична тежња ка прочишћавању препознатљивог мотива присутна је и у Кнежевићевој скулптури „Птица“. Заварена челична форма задржава читљивост мотива\, али га истовремено своди на зооморфну назнаку и сугестију кретања кроз простор. Тако конципирана\, поједина Кнежевићева дјела сродна су Бранкусијевим скулпторским рјешењима. \nТехничка прецизност и комбинаторички приступ присутни у језику његових радионичких цртежа добијају свој просторни еквивалент у скулптури. Постављени у заједнички изложбени контекст\, цртежи и скулптуре Владимира Кнежевића откривају необичну синтезу конструктивне дисциплине и осјетљивости за ликовни и симболички потенцијал индустријског материјала\, која његов умјетнички опус већ деценијама чини препознатљивим и издваја га као особену појаву на нашој савременој ликовној сцени. \n                           Дајана Билбија\nисторичарка умјетности \n[1] К. Богдановић\, Креативна рециклажа отпада метала\, каталог\, Бански двор-Културни центар\, Бања Лука\, 2007. \n  \nБИОГРАФИЈА\nВладимир Кнежевић (1948) рођен је у Љубији\, Република Српска\, Босна и Херцеговина.\nАпсолвирао je на Факултету стројарства и бродоградње у Загребу. Радио је као\nконструктор у Руднику жељезне руде „Љубија“ и Компанији ArcelorMittal у Приједору.\nФасциниран апстрактном мат сликом жељезне руде под микроскопом\, упутио се у\nавантуру трагања – у материјалу и форми – за својом имагинацијом текстуре и слике у\nконтексту нове форме. Радећи у том формату\, спонтано је прешао на трећу димензију –\nскулптуру\, састављену заваривањем у ново значење\, од машинског и индустријског\nотпада\, у чијој зони и даље ради. Члан УЛУПА-а\, УЛУРС-а и УЛУС-а – вајарска секција. \nСамосталне изложбе:\n 1987. Београд Галерија Дома културе „Студентски град“\n 1987. Приједор Народно позорише\n 1987. Љубија Раднички дом\n 1989. Загреб Књижница „Анте Ковачић“\n 1998. Приједор Кафе Галерија „ARS MEDIA“\n 1998. Нови Сад 27. Бранково коло\, Сремски Карловци-Стражилово НС\nАРТИК-Мултимедијално удружење уметности и културе\n 1998. Нови Град Галерија завичајног музеја\n 2001. Приједор Музеј КОЗАРЕ\n 2002. Бања Лука Музеј савремене умјетности Републике Српске\n 2003. Бања Лука Машински факултет – 6. Међународно савјетовање о\nдостигнућима електро и машинске индустрије\n 2003. Бања Лука Клуб КАСТРА\n 2004. Бања Лука Француски институт у Босни и Херцеговини\nФранцуски културни центар Бања Лука\n 2005. Приједор Музеј КОЗАРЕ\n 2005. Приједор Дирекција „MITTAL RUDNICI PRIJEDOR“ d.o.o. Prijedor\n 2007. Бања Лука Бански двор-Културни центар\n 2012. Приједор Галерија „Сретен Стојановић“\n 2014. Приједор Рударски факултет\, Универзирет у Бањој Луци-Дани\nУниверзитета\n 2014. Приједор Музеј КОЗАРЕ – Рудници културе\nОд индустријске до умјетничке револуције\n 2015. Бања Лука Бански двор-Културни центар\, Велики изложбени салон\n 2018. Лабин Labin Art Express XXI\n 2019. Београд Мала сала Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ \n 2023. Приједор Галерија УЛУП-а\n 2026. Бања Лука Бански двор-Културни центар\, Мали изложбени салон\nУ Приједору и Љубији има постављено пет скулптура у простору\, изведених у камену и\nчелику. \nКолективне изложбе:\nУчествовао на преко шездесет заједничких изложби у земљи и иностранству.
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-kota-kao-uvertira-u-skulpturu-umjetnika-vladimira-knezevica/
LOCATION:Мали изложбени салон
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја,Промоција
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/10/Vladnir-Knezevic-Post-scaled.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR