BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Бански двор - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Бански двор
X-ORIGINAL-URL:https://banskidvor.org
X-WR-CALDESC:Events for Бански двор
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20260329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20261025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20270328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20271031T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261105T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261105T200000
DTSTAMP:20261029T181156Z
CREATED:20261029T181156Z
LAST-MODIFIED:20261029T181156Z
UID:40275-1793905200-1793908800@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба „КОТА КАО УВЕРТИРА У СКУЛПТУРУ“ умјетника Владимира Кнежевића
DESCRIPTION:У Малом изложбеном салону Банског двора 5. новембра (четвртак) 2026. године у 19.00 часова биће отворена изложба „КОТА КАО УВЕРТИРА У СКУЛПТУРУ“ умјетника Владимира Кнежевића. \n \n„На голој грани\nседи усамљен гавран-\nјесење вече.“\n\nМацуо Башо \nКота као увертира у скулптуру \nРадионички цртежи Владимира Кнежевића отварају поглед у онај дио његовог стваралаштва\, који до сада није био адекватно изложбено представљен нити детаљније теоријски разматран. У контексту разумијевања изложбе и умјетникове досадашње умјетничке праксе\, погрешно би било ове цртеже схватити као нацрте или предлошке конкретних скулпторских рјешења изложених у поставци. Потребно их је посматрати као медиј кроз који је могуће разумјети методологију Кнежевићевог рада и његов конструкторски приступ сагледавању стварности. \nНастали у непосредној вези са његовим вишедеценијским радом у индустријској производњи\, цртежи произлазе из свијета рударске производње\, структуре машинских предмета и њихових елемената. Специфичан начин конструкторског мишљења уписан је и у језик радионичког цртежа\, сачињен од кота\, бројчаних ознака\, линија котирања\, оса\, пројекција и других елемената техничке документације. При томе\, предмет на радионичком цртежу није приказан онако како га око види\, већ онако како га конструкција разумије – кроз пресјек\, профил\, отвор и конструктивне спојеве. Сви ти знакови\, иако подређени прецизном одређивању предмета\, на површини цртежа успостављају сложен систем различитих линија\, шрафура и геометријских структура. Тако посматран технички цртеж носи извјесну ликовност и могуће га је читати као визуелни запис једног начина посматрања и рашчлањивања стварности у којем се предмет разлаже на своје конструктивне елементе\, простор се организује кроз односе и мјере\, а форма се истовремено сагледава из различитих перспектива и пресјека. На тај начин радионички цртежи откривају унутрашњу логику умјетничког мишљења која је присутна и препознатљива у свим ликовним формама у којима се Кнежевић изражава. Они потврђују континуитет умјетниковог интересовања за индустријске форме и постају увертира у разумијевање његовог богатог опуса различитих скулпторских инвенција. \nПросторни импулс Кнежевићевог опуса чине различите скулпторске форме настале инкорпорирањем и комбиновањем предмета и елемената индустријског отпада „фурде“\, те њиховим премјештањем из првобитног контекста индустријске реалности у контекст умјетности. У материјалним остацима индустријских предмета који су изгубили своју примарну функцију\, Кнежевић препознаје другачију\, до тада непознату димензију – њихову ликовност. Превођењем у умјетнички контекст\, они добијају нову структуру и успостављају другачије формалне односе\, отварајући могућност различитих тумачења и значења. Кнежевић\, при томе\, не полази од безличне материје нити од новонасталих форми. Сваки предмет који улази у његову скулптуру већ има сопствену прошлост\, траг употребе и својеврсну „меморију“. Управо у способности да у најједноставнијим предметима из непосредног животног окружења препозна њихов креативни и изражајни потенцијал огледа се Кнежевићев дар за уочавање онога што\, како наводи Коста Богдановић\, „масовно сви гледају а само један одређено види“[1]. \nКнежевићево стварање скулпторских асамблажа заваривањем\, спајањем\, надовезивањем и укрштањем различитих фрагмената нужно је повезано са конструкторским начином сагледавања стварности\, изграђеним кроз његово дугогодишње професионално искуство. Из таквог начина рада произлази формална разноврсност Кнежевићеве скулптуре: од строгих\, геометризованих и робусних конструкција са машински обрађеним површинама\, до мекших\, заобљених и неријетко биоморфних форми. Док поједине скулптуре почивају на компактности и масивности\, друге своју форму граде кроз линију\, издуженост и отвореност. Фигуративне и асоцијативне форме често су сачињене од закривљених и линеарних елемената\, апстрахованих органских облика и различито третираних површина\, на којима умјетник повремено интервенише наношењем индустријске боје. \nПосебно мјесто у том формалном распону заузимају високе\, издужене и веома танке скулптуре\, које упркос материјалности челика и његовој физичкој тежини\, у простору дјелују готово дематеријализовано. Њихова линеарна структура приближава их цртежу у простору\, било да се појављују самостално или су\, као у скулптури „Породица“\, организоване у групу. Три издужена\, заварена челична сегмента сугеришу три фигуре\, док их готово невидљива танка жица повезује у јединствену цјелину. Та суптилна физичка повезница\, уз сугестију дату у називу дјела\, постаје носилац значења и позива посматрача да у робусној челичној структури препозна емоционалне и психолошке слојеве. У Кнежевићевим синтетизованим фигуративним формама преплићу се одјеци примитивизма и архаичних\, ритуалних облика са модернистичком тенденцијом редуковања људске форме. То је посебно видљиво у бројним варијацијама „Краља и краљице“ у којима се фигуре своде на вертикалност\, геометризоване облике и карактеристичан хијератичан став. Враћање истом мотиву показује да је за Кнежевића стваралачки чин простор сталног прочишћавања\, комбиновања и преиспитивања. Том тематском оквиру припада и „Краљица из племена Масаји“ у којој се синтетизована људска фигура приближава тотемској и ритуалној форми\, док поједини формални аспекти евоцирају и лик арлекина. Скулптура тако остаје на прелазу између препознатљивог и симболичког\, са конкретним иконографским референцама\, али и слободнијим асоцијативним потенцијалима. Слична тежња ка прочишћавању препознатљивог мотива присутна је и у Кнежевићевој скулптури „Птица“. Заварена челична форма задржава читљивост мотива\, али га истовремено своди на зооморфну назнаку и сугестију кретања кроз простор. Тако конципирана\, поједина Кнежевићева дјела сродна су Бранкусијевим скулпторским рјешењима. \nТехничка прецизност и комбинаторички приступ присутни у језику његових радионичких цртежа добијају свој просторни еквивалент у скулптури. Постављени у заједнички изложбени контекст\, цртежи и скулптуре Владимира Кнежевића откривају необичну синтезу конструктивне дисциплине и осјетљивости за ликовни и симболички потенцијал индустријског материјала\, која његов умјетнички опус већ деценијама чини препознатљивим и издваја га као особену појаву на нашој савременој ликовној сцени. \n                           Дајана Билбија\nисторичарка умјетности \n[1] К. Богдановић\, Креативна рециклажа отпада метала\, каталог\, Бански двор-Културни центар\, Бања Лука\, 2007. \n  \nБИОГРАФИЈА\nВладимир Кнежевић (1948) рођен је у Љубији\, Република Српска\, Босна и Херцеговина.\nАпсолвирао je на Факултету стројарства и бродоградње у Загребу. Радио је као\nконструктор у Руднику жељезне руде „Љубија“ и Компанији ArcelorMittal у Приједору.\nФасциниран апстрактном мат сликом жељезне руде под микроскопом\, упутио се у\nавантуру трагања – у материјалу и форми – за својом имагинацијом текстуре и слике у\nконтексту нове форме. Радећи у том формату\, спонтано је прешао на трећу димензију –\nскулптуру\, састављену заваривањем у ново значење\, од машинског и индустријског\nотпада\, у чијој зони и даље ради. Члан УЛУПА-а\, УЛУРС-а и УЛУС-а – вајарска секција. \nСамосталне изложбе:\n 1987. Београд Галерија Дома културе „Студентски град“\n 1987. Приједор Народно позорише\n 1987. Љубија Раднички дом\n 1989. Загреб Књижница „Анте Ковачић“\n 1998. Приједор Кафе Галерија „ARS MEDIA“\n 1998. Нови Сад 27. Бранково коло\, Сремски Карловци-Стражилово НС\nАРТИК-Мултимедијално удружење уметности и културе\n 1998. Нови Град Галерија завичајног музеја\n 2001. Приједор Музеј КОЗАРЕ\n 2002. Бања Лука Музеј савремене умјетности Републике Српске\n 2003. Бања Лука Машински факултет – 6. Међународно савјетовање о\nдостигнућима електро и машинске индустрије\n 2003. Бања Лука Клуб КАСТРА\n 2004. Бања Лука Француски институт у Босни и Херцеговини\nФранцуски културни центар Бања Лука\n 2005. Приједор Музеј КОЗАРЕ\n 2005. Приједор Дирекција „MITTAL RUDNICI PRIJEDOR“ d.o.o. Prijedor\n 2007. Бања Лука Бански двор-Културни центар\n 2012. Приједор Галерија „Сретен Стојановић“\n 2014. Приједор Рударски факултет\, Универзирет у Бањој Луци-Дани\nУниверзитета\n 2014. Приједор Музеј КОЗАРЕ – Рудници културе\nОд индустријске до умјетничке револуције\n 2015. Бања Лука Бански двор-Културни центар\, Велики изложбени салон\n 2018. Лабин Labin Art Express XXI\n 2019. Београд Мала сала Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ \n 2023. Приједор Галерија УЛУП-а\n 2026. Бања Лука Бански двор-Културни центар\, Мали изложбени салон\nУ Приједору и Љубији има постављено пет скулптура у простору\, изведених у камену и\nчелику. \nКолективне изложбе:\nУчествовао на преко шездесет заједничких изложби у земљи и иностранству.
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-kota-kao-uvertira-u-skulpturu-umjetnika-vladimira-knezevica/
LOCATION:Мали изложбени салон
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја,Промоција
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/10/Vladnir-Knezevic-Post-scaled.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR