BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Бански двор - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Бански двор
X-ORIGINAL-URL:https://banskidvor.org
X-WR-CALDESC:Events for Бански двор
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20260329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20261025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20270328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20271031T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260619T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260626T170000
DTSTAMP:20260618T082021Z
CREATED:20260617T080707Z
LAST-MODIFIED:20260618T082021Z
UID:39924-1781895600-1782493200@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГЕ
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 19. јуна (петак) 2026. године у 19.00 часова одржаће се отварање изложбе ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГЕ добитнице Плакете Банског двора за сликарство\, која се од 2018. године додјељује најбољим студентима Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. \nВладимирка Велага дипломирала је сликарство на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у класи професорице Борјане Мрђа. У свом вишемедијском умјетничком раду\, који обухвата слику\, цртеж\, инсталацију и видео\, истражује теме породичног наслијеђа\, дома\, сјећања и женске породичне линије\, користећи вез као важан елемент умјетничког израза. Излагала је на више самосталних и колективних изложби у Босни и Херцеговини\, Србији и иностранству\, а добитница је више награда из области визуелних умјетности. Поред умјетничке праксе\, активно ради као костимограф на филмским и позоришним пројектима. \nИзложбу прати кустоски текст Исидоре Живковић. \nГенетика простора\nПростори испуњени сјећањима\, којима смо повјерили драгоцјене тренутке властитог времена\, могу постати важан елемент утицаја на наше идеје и изборе. Случај изложбе „Генетика простора“ илуструје начине на који породично насљеђе постаје полигон за стварање и умјетничку интерпретацију баштине\, чиме се актуелизује и њена савремена употреба. Владимирка Велага у средиште свог рада поставља породичну кућу\, која није дом у којем је рођена и живјела\, али је у њој проводила вријеме и она је важан дио њеног одрастања. То је кућа њене баке\, у којој је смјештен читав универзум успомена и искустава који су уткани у њене радове. Истовремено та кућа\, са свим успоменама\, дио је породичног насљеђа\, које кроз Владимиркино умјетничко истраживање и интерпретацију добија нову димензију. \nПовезивањем властитог сјећања на догађаје\, чији је заједнички именитељ бакина кућа\, умјетница га третира као медијум субјективне обраде искуства (Асман\, 24)\, који се даље екстернализује и уобличава кроз њен умјетнички језик. Памћење\, схваћено као повезаност наших сјећања\, овдје не функционише искључиво као чувар прошлости\, већ је дио активног процеса њеног обликовања из позиције садашњости (Асман\, 24). Кућа Владимиркине баке за њу је простор интеграције мисли\, сјећања и снова (Башлар\, 30)\, што показује својим радовима\, али такође она јој учитава и нов слој – то је простор који служи као оквир унутар којег се вреднују\, рефлектују и преиспитују механизми форматирања односа према свијету и проналаска властитог мјеста у њему.\nОва кућа у Владимиркином раду схваћена је као универзум\, уточиште и мјесто сањарења (Башлар\, 28–29). Занимљиво је да реална ситуација стања куће одговара слици пропадања и лаганог брисања узрокованог престанком становања\, која је за дом први знак умирања и транзиције у домен успомена. \nКористећи га као полазиште своје изложбе и проблематизујући његову улогу у свом раду\, Владимирка уједно постаје и заштитница успомене на тај простор\, својеврсни баштиник који му даје ново значење и облик. \nСимболички пренос куће у медиј умјетности отвара простор у којем се даље артикулишу ритуали\, учења и искуства која су се дешавала у том простору\, а формирана су на нивоу бака – ћерка – унука. Та кућа је мјесто гдје се учила вјештина веза\, која је данас дио Владимиркиног умјетничког изражавања. На тај начин нешто што је дио породичног насљеђа кроз умјетничку валоризацију и интерпретацију добија нови облик живота. \n \nКада говоримо о трансферу елемената свакодневице у поље умјетности\, ритуали\, приче и пјесме које су биле дио Владимиркиног одрастања постале су поље унутар којег настају њени радови. „Грличица грче“ и „Да не чује зло“ радови су који се директно реферишу на таква искуства. Заправо они се могу посматрати кроз призму начина на који су одређени догађаји из прошлости утицали на нас\, како их се сјећамо и шта нам у контексту садашњег односа према себи значе. „Грличица грче“ и „Да не чује зло“ заправо су бројалица и изрека које је Велага током одрастања слушала од баке и мајке. Представљена кроз видео инсталације ова сјећања постају интимни прикази од којих се гради мозаик одрастања и специфичних образаца који су се његовали у оквирима једне породице. \nРад „Да не чује зло“ односи се на изреку која је имала функцију заштите у контексту женске љепоте\, а поред видеа чине га цртежи рађени шминком који приказују лица на којима су истакнуте искључиво очи и обрве. \nКроз овај рад Владимирка нам илуструје и однос према женском тијелу\, изгледу и љепоти\, начину на који се оно „чувало“\, што може бити посматрано и кроз шири\, генерацијски аспект овог феномена. За њену баку и мајку нормативи љепоте су се одржавали ритуално\, кроз вјеровање да понављање специфичних реченица и поступака који их прате имају заштитну функцију. \nВидео инсталација „Грличица грче“ са друге стране исходи из конкретне успомене на ситуацију која се дешавала у односу између баке и унуке. Рекреирање простора спаваће собе и атмосфере из које извире сјећање на бројалицу којом је бака успављивала унуку\, интимна је посвета одрастању и омаж заједничком времену\, који је могло на овај начин функционисати у специфичном животном периоду умјетнице. \nУзимајући успомене као мотив свог рада и стављајући их у контекст умјетности\, она им пружа нову врсту валоризације и трајности. Владимиркина индивидуална сјећања преведена су у умјетничке радове\, који на тај начин постају посредници ка уобличавању онога што постаје препознатљиво и ван оквира појединачног или породичног. Преведена у умјетничке радове индивидуална сјећања излазе из домена биографског и улазе у културни простор у којем могу бити преношена\, реинтерпретирана и укључена у шире процесе памћења (Асман\, 271). \nСлике и цртежи који чине „генетику простора“ употпуњују наратив о кући\, било да се ради о врло јасним и конкретним приказима њених елемената или о ослањању на народно вјеровање илустровано кроз слике змија\, које у овом случају имају улогу чувара дома. Описани видео радови\, као и радови рађени у медију слике и цртежа\, функционишу као дио цјелине чија је главна окосница бакина кућа. Тај простор дао је значајан допринос идентитету умјетнице и због тога добија тако важно мјесто у њеном креативном процесу. \nОбликујући своју „генетику простора“ Владимирка је извезла план куће који у изложбеном простору функционише као платно на којем се пројектује видео који приказује њено тренутно стање. Ентеријер куће са свим елементима који су у прошлости имали активну функцију\, данас су реликти који функционишу искључиво као дио породичног насљеђа. Видео изазива и дозу нелагоде\, изазвану свијешћу о напуштености. \nОва кућа\, смјештена у босанскохерцеговачки сеоски пејзаж\, дјелује врло блиско\, нарочито у контексту нашег друштва\, у којем је чест случај постојања некад живих и функционалних простора\, који због различитих околности данас бивају маргинализовани и празни. \nПарадоксално\, та препознатљивост може да пружи катарзу која почива на идеји да нешто што остаје из нас\, различитим механизмима баштињења може да добије другачију улогу и значај\, чиме му се пружа и нови облик трајања.\nИзложба „Генетика простора“ произилази из тезе о дому као простору уточишта и универзума из којег носимо снове\, идеје\, односе\, које настављају да уобличавају наш однос према свијету. Кућа Владимиркине баке\, њен однос према том простору и улози баке у њему\, основа је у коју је у\nцртана генетика Владимиркиних радова. Успомене\, начин на који их памтимо\, знања\, вјештине и учења које смо током живота добијали у овом случају су катализатори за истраживање онога што може постати дио генетике једног умјетничког дјела.\nНорвешки редитељ Јоаким Трир у филму „Сентиментална вриједност“ (2025) породичној кући даје статус посебног лика\, који има улогу свједока успона и падова главних актера и њихових интимних\, породичних драма. На сличан начин функционише и кућа баке Владимирке Велага. Иако у њеном случају нема потребе за емотивним суочавањима\, кућа је посебан свједок развоја једног свијета\, који свој наставак и трајну вриједност добија уписивањем у особен код Велагиног умјетничког израза.\nИсидора Живковић\, кустоскиња изложбе \nЛитература: \n\nБашлар\, Г. (2005). Поетика простора. Уметничко друштво Градац.\nАсман\, А. (2011). Дуга сенка прошлости. Библиотека XX век.\n\nВладимирка Велага рођена је у Бањој Луци 2002. године. Основне студије сликарства на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци завршава у класи професорице Борјане Мрђа 2025. године. Умјетничком изражају приступа вишемедијски\, кроз слику\, цртеж\, умјетничке инсталације и видео-рад. Истражује вез као сегмент породичне традиције који користи као битан дио свог рада. У својој пракси пропитује породично наслијеђе и увјерења\, лични\, али и колективни однос појединца према дому\, све гледајући кроз призму женске породичне линије. Остварује се и као костимограф на филму и позоришту. Излагала у земљи и иностранству. \nСамосталне изложбе \n\nСамо сам се играла\, Међународни фестивал глумца „Заплет 14“\, Градско позориште „Јазавац“\, Бања Лука\, Босна и Херцеговина\, 2022.\nЖене\, рат и турбо-фолк\, Културни центар Дорћол\, Београд\, Србија\, 2025.\nТрилогија туге\, Галерија Вагон\, Бања Лука\, Босна и Херцеговина\, 2025.\n\nКолективне изложбе \n\n4. међународно бијенале радова на папиру\, Музеј Козаре\, Приједор\, 2022.\nАутопортрети 11+1\, Галерија „Ђуро Јакшић“\, Филолошки факултет у Бањој Луци\, 2023.\nФормат графика 2023\, Галерија УЛУС\, Београд\, 2023.\nВидео\, видео\, видео\, Галерија Манифесто\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nFemale Art Rising\, Музеј књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nНови таласи 3\, Босански културни центар\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nШик и субверзија\, ДКЦ Инцел\, Бања Лука\, 2024.\nNine Dragon Heads\, Босански културни центар\, Сарајево\, 2025.\nБањалучка умјетничка сцена\, The Steiner Gallery\, Беч\, Аустрија\, 2025.\nSubDokumenta Sarajevo 2025\, Босна и Херцеговина\, 2025.\nНаграде\nНаграда за најперспективнији рад на завршној изложби Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци у виду самосталне изложбе и умјетничке продукције\, Галерија Вагон\, Бања Лука\, 2024.\nНаграда – резиденцијални боравак у селу Пецка\, Association Greenways – Удружење за подршку одрживом развоју\, 2024.\nПлакета Банског двора за сликарство\, на завршној изложби Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци\, 2025.\n\nКОСТИМОГРАФИЈА\nФилмови \n\nДиван дан\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, 2023.\nПресинг\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, 2024.\nКако сам провела љетњи распуст\, режија: Милица Вујаснин\, АУБЛ\, АВЦ РС\, Кадар иде\, 2024.\nКруг\, режија: Вук Поповић\, АУБЛ\, 2024.\nРођење\, режија: Вук Поповић\, АУБЛ\, 2024.\nСами\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, АВЦ РС\, 2025.\nСрећни празници Олга\, режија: Сара Радусиновић\, Квака 22\, АВЦ РС\, 2026.\n\nПредставе \n\nКућа\, Небојша Илић\, режија: Никола Пејаковић\, Народно позориште Републике Српске\, 2025.\nДва витеза из Вероне\, Вилијам Шекспир\, режија: Илија Заитсев\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nМалограђанска свадба\, Бертолд Брехт\, режија: Никола Бундало\, Градско позориште Јазавац\, Бања Лука\, 2025.\nСин\, мајка и отац сједе за столом и дуго ћуте\, Ивор Мартинић\, режија: Милица Вујаснин\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nВернисаж\, Вацлав Хавел\, режија: Белинда Стијак\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nИза тих очију\, Небојша Илић\, режија: Небојша Илић\, Градско позориште Јазавац\, 2025.\nЖене (не) иду у рај\, ауторски пројекат Данке Игњатовић\, Покрет за друштвени развој и културни интегритет „Красива“\, 2025.\nОаза за три Деда Мраза\, режија: Милица Вујасин\, Градско позориште Јазавац\, 2025.\nСедам дана\, Тена Штивичић\, режија: Анђела Крунић\, Народно позориште Републике Српске\, 2026.\nЦарево ново одијело\, драматизација: Александар Васиљевић\, режија: Белинда Стијак\, Градско позориште Јазавац\, 2026.\nОркестар Титаник\, Христо Бојчев\, режија: Стефан Зеновић\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2026.\n\n 
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-genetika-prostora-umjetnice-vladimirke-velage/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/06/VELAGA-PОСТ-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260629T210000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260629T223000
DTSTAMP:20260619T100505Z
CREATED:20260618T085404Z
LAST-MODIFIED:20260619T100505Z
UID:39972-1782766800-1782772200@banskidvor.org
SUMMARY:Концерт ИВАН РАДИВОЈЕВИЋ КВАРТЕТ Иван Радивојевић (труба) - Андреја Христић (клавир) - Бранко Марковић (контрабас) и Милош Грбатинић (бубњеви)
DESCRIPTION:Бански двор – Културни центар организује концерт Ивана Радивојевића квартета\, који ће бити одржан у понедјељак\, 29. јуна 2026. године\, у Арт дворишту Банског двора\, са почетком у 21.00 час. \nКвартет окупља четворицу истакнутих музичара различитих генерација\, чији су професионални путеви обиљежили домаћу и регионалну џез сцену. Њихова сарадња доноси спој искуства\, виртуозности и савременог музичког израза\, а публику очекује вече испуњено ауторском музиком и врхунским интерпретацијама. \nБесплатне позивнице могу се преузети на билетарници Банског двора од сриједе\, 24. јуна\, сваког радног дана\, осим викендом\, у периоду од 12.00 до 18.00 часова. \nНа челу ансамбла је Иван Радивојевић\, трубач\, флиглхорниста и композитор\, један од најистакнутијих представника млађе генерације српских џез музичара. Основне студије завршио је на Универзитету „Anton Bruckner“ у Линцу\, а мастер студије на Факултету музичке уметности у Београду. Као педагог дјелује на џез одсјеку МШ „Станковић“\, а током каријере сарађивао је са бројним ансамблима и био члан састава Irie FM и Земља грува. Године 2019. представљао је Србију у Euroradio Jazz Orchestra\, док је 2022. са својим квартетом наступио на престижном фестивалу Jazz in Marciac у Француској као финалиста Euroradio Jazz такмичења. Исте године објавио је и свој први ауторски албум In Plain View. \nПосебно мјесто у квартету припада Бранку Марковићу\, доајену српске џез сцене и једном од најзначајнијих контрабасиста ових простора. Више од четири деценије присутан је на концертним подијумима\, сарађујући са готово свим најважнијим домаћим џез музичарима\, али и са свјетским великанима као што су Chet Baker\, Larry Coryell\, Clark Terry\, Benny Golson\, Randy Brecker и многи други. Од 1988. године стални је члан Биг бенда Радио-телевизије Србије\, а као педагог и оснивач значајних џез фестивала оставио је дубок траг у развоју џез културе у региону. \nЗа клавиром ће наступити Андреја Христић\, пијаниста богате међународне каријере. Образовао се у Београду\, Линцу и на престижном Berklee College of Music у Бостону\, а наступао је на бројним фестивалима широм Европе и Сједињених Америчких Држава. Сарађивао је са истакнутим свјетским џез умјетницима\, а данас дјелује као професор џез клавира у Музичкој школи „Станковић“ у Београду. \nРитам секцију употпуњује Милош Грбатинић\, један од најперспективнијих бубњара своје генерације. Након студија на Факултету музичке уметности у Београду остварио је сарадњу са бројним београдским џез музичарима\, а као стални сарадник Биг бенда Радио-телевизије Србије наступа на најзначајнијим фестивалима и концертним сценама у Србији и региону. \nБесплатне позивнице могу се преузети на билетарници Банског двора од сриједе\, 24. јуна\, сваког радног дана\, осим викендом\, у периоду од 12.00 до 18.00 часова.
URL:https://banskidvor.org/event/koncert-ivan-radivojevic-kvartet-ivan-radivojevic-truba-andreja-hristic-klavir-branko-markovic-kontrabas-i-milos-grbatinic-bubnjevi/
LOCATION:Арт двориште Банског Двора\, Трг српских владара 2\, Бања Лука
CATEGORIES:Концерт,Најава догађаја
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/06/ivan-kvartet-post-1-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260630T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260630T210000
DTSTAMP:20260626T181810Z
CREATED:20260626T181810Z
LAST-MODIFIED:20260626T181810Z
UID:40082-1782849600-1782853200@banskidvor.org
SUMMARY:ЈАВНО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА УМЈЕТНИЦЕ ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГА
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 30. јуна (четвртак) 2026. године у 20.00 часова биће организовано јавно вођење кроз изложбу „ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА“ умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГА. \nПосјетиоце ће кроз изложбу водити кустоскиња ИСИДОРА ЖИВКОВИЋ и ауторка. \nОдломак из текста кустоскиње ИСИДОРЕ БАЊАЦ: \n„Изложба „Генетика простора“ произилази из тезе о дому као простору уточишта и универзума из којег носимо снове\, идеје\, односе\, које настављају да уобличавају наш однос према свијету. Кућа Владимиркине баке\, њен однос према том простору и улози баке у њему\, основа је у коју је уцртана генетика Владимиркиних радова. Успомене\, начин на који их памтимо\, знања\, вјештине и учења које смо током живота добијали у овом случају су катализатори за истраживање онога што може постати дио генетике једног умјетничког дјела“.
URL:https://banskidvor.org/event/javno-vodjenje-kroz-izlozbu-genetika-prostora-umjetnice-vladimirke-velaga/
CATEGORIES:Изложбa
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260703T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260703T213000
DTSTAMP:20260625T111248Z
CREATED:20260625T111248Z
LAST-MODIFIED:20260625T111248Z
UID:40070-1783108800-1783114200@banskidvor.org
SUMMARY:КОНЦЕРТ   ТРИО АНИМА (Ниш)  / LUDUS TONALIS ET VERBALIS
DESCRIPTION:У Концертној дворани Банског двора у петак\, 3. јула у 20.00 часова\, ће бити одржан концерт камерног ансамбла Трио АНИМА (Александра Ристић – сопран\, Ана Величковић Игић – флаута и Ингрид Јанковић – клавир) под називом „LUDUS TONALIS ET VERBALIS“. \nУЛАЗ ЈЕ СЛОБОДАН. \nНа репертоару ће се наћи дјела Александра Седлара\, Валентине Дутине\, Драгана Томића\, Ђордана де Нисија и Бриана Мартинеза. \n  \nТРИО АНИМА представља један од препознатљивих камерних састава са простора Србије\, посвећен савременом музичком стваралаштву и неговању високо умјетничког репертоара. \n\n\n\n\n\n\n\n\n\nТрио АНИМА чине Александра Ристић – сопран\, Ана Величковић Игић – флаута и Ингрид Јанковић – клавир\, све три професорке Факултета умјетности у Нишу. Састав је основан 2003. године и својом континуираном активношћу\, реализованом кроз велики број цјеловечерњих концерата на готово свим значајним сценама у земљи\, као и на бројним сценама и фестивалима камерне музике у иностранству\, овај састав једнако истрајава на путу његовања високо квалитетне умјетничке музике. \nНа репертоару трија АНИМА налазе се дјела домаће и свјетске литературе\, али његов посебан допринос огледа се у чињеници да на специфичан начин ‒ у споју гласа\, флауте и клавира ‒ представља и музику савремених српских композитора\, како у Србији тако и широм Европе\, чиме афирмише не само Универзитет и Факултет умјетности у Нишу\, већ и Град Ниш. \nРад трија пропраћен је цјеловечерњим портрет-емисијама на београдској АРТ телевизији\, телевизији Војводина\, као и у бројним емисијама из домена културе на готово свим телевизијама нишког региона: Нишка телевизија – Музичко огледало\, ТВ5 – Култура\, Belle Amie ТВ – Цео дан са триом Анима и др.\, а више пута је гостовао у емисијама аутора Дејана Ђуровића Недељом увече\, Мире Адање Полак и у емисији класичне музике Волим класику. Концертна активност овог састава забиљежена је у многобројним критикама и приказима у новинским издањима (Политика\, Дневник\, Народне новине). Поред тога\, овај састав остварио је и трајне снимке за РТС\, Радио Београд 202\, Радио Нови Сад и Радио Ниш\, а њихов рад биљежи и одличне оцјене еминентних музичких критичара. \nО томе свједочи и награда за Најбољег женског извођача у 2015. години\, коју је Александра Ристић\, сопран\, добила од угледног часописа Музика Класика.Своју концертну дјелатност трио употпуњује учешћем у великом пројекту Дрво славе\, концертима у Лондону и Јорку\, као и концертом који је одржан 23. новембра 2012. године у сали Симфонијског оркестра у Нишу\, а у част св. Цара Константина\, и у сусрет великој прослави 1700. годишњице Миланског едикта. Годину дана касније\, премијерно је приказан и музички спот за композицију Точак историје\, који је снимљен у част овог великог јубилеја\, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. \nУ циљу очувања и промовисања новије српске музике\, трио АНИМА објавио је аудио компакт-диск под називом Медаљони плус\, у издању Факултета умјетности у Нишу\, са музиком нашег познатог композитора Константина Бабића. Једна од његових композиција изведена је поводом обиљежавања педесетогодишњице Универзитета у Нишу. Такође\, трио АНИМА редовно је присутан и на другим важним градским манифестацијама\, као што је Гала концерт у част обиљежавања 54. годишњице Универзитета у Нишу и многе друге. \nВеома важан допринос чланице трија су кроз појединачни рад дале и у обнови нишке опере\, изводећи оперету Слијепи миш Јохана Штрауса и оперу Севиљски берберин Ђоакина Росинија на сцени Народног позоришта у Нишу. Тиме су значајно помогле развој музичке сцене и обогатиле културни живот Града Ниша.У августу 2021. године\, на позив почасног конзула Републике Србије\, г-дина Виктора Рухотаса\, учествовале су на Првом Фестивалу умјетничке музике на Кефалонији (Грчка)\, гдје су одржале четири концерта у градовима Аргостолију\, Ликсурију\, Песади и Самију. Овај важан догађај пренијели су и медији у Србији. \nОктобра 2023. године овај ансамбл обиљежавао је важан јубилеј − двадесет година умјетничког рада. Концерт под називом „Свјетске премијере – 20 година магије“ одржан је у Светосавском дому при Саборној цркви у Нишу\, и том приликом су премијерно изведене композиције реномираних домаћих аутора али и композитора из Шпаније\, Италије и БиХ који су своја дјела посветили овом трију. \nЈош један сегмент у коме су чланице трија АНИМА несебично биле ангажоване јесте хуманитарни рад кроз бројне пројекте и концерте\, као и учешће у пројектима Факултета умјетности\, међу којима је и промоција монографије о Константину Бабићу и Паји Јовановићу\, што је широј јавности представљено у једној од најзначајнијих емисија из културе ‒ Културном дневнику РТС-а. \nПоред активности у оквиру састава\, важно је истаћи и успјех свих чланица у педагошком раду на Факултету умјетности у Нишу\, о чему свједоче бројне награде студената на такмичењима домаћег и интернационалног значаја.За петнаест година успјешног рада\, 2018. године\, трију АНИМА додијељена је Плакета\, као високо признање Факултета умјетности у Нишу\, за континуирану афирмацију Факултета умјетности\, Универзитета и Града Ниша.
URL:https://banskidvor.org/event/koncert-trio-anima-nis-ludus-tonalis-et-verbalis/
LOCATION:Концертна дворана\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Концерт
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/06/25266DEE-F55C-4CD3-B977-A40BB3224B22-1.png
END:VEVENT
END:VCALENDAR