BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Бански двор - ECPv6.16.4.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Бански двор
X-ORIGINAL-URL:https://banskidvor.org
X-WR-CALDESC:Events for Бански двор
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20250330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20251026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20260329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20261025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20270328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20271031T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20261016T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20261016T200000
DTSTAMP:20261006T201814Z
CREATED:20261006T162517Z
LAST-MODIFIED:20261006T201814Z
UID:40238-1792177200-1792180800@banskidvor.org
SUMMARY:Отварање изложбе "Форма - рађање и метаморфоза"\, академске графичарке Милане Косановић
DESCRIPTION:У Малом изложбеном салону 16.октобра (петак) 2026. године у 19.00 часова биће отворена изложба „Форма – рађање и метаморфоза“\, академске графичарке Милане Косановић.  \n Милана Косановић  је графичарка и колажисткиња чији се умјетнички израз развија на споју графике\, колажа и истраживања материјала и простора. У свом раду графичке отиске реже\, шива\, буши и трансформише\, стварајући нове форме у којима се преплићу тактилност\, текстура и боја. Њени колажи често излазе из равни зида и прерастају у просторне инсталације\, успостављајући динамичан однос између умјетничког дјела\, простора и посматрача. \nУмјетнички рад Милане Косановић заснива се на истраживању графике\, колажа и могућности њиховог ширења изван класичних граница слике. Кроз игру материјала\, текстура\, боја и простора\, њени радови спајају осјећајност и разиграност са промишљањем природе\, живота\, промјене и пролазности. Иако у њима постоји доза сјете\, њен умјетнички израз у суштини носи идеју преображаја – краја као могућности за нови почетак. Више о изложби записао је професор Милан Крајновић. \n  \nФОРМА – РАЂАЊЕ И МЕТАМОРФОЗА \nУмјетнички поступак Милане Косановић је игра – настаје спонтано\, без прихватања унапријед задатих граница медијума\, а управо у тој слободи открива нове могућности израза. \nЊен рад је снажно везан и условљен процесом умјетничке графике\, али се грана у два смјера. Један је свакако оригинална графика као таква\, у којој постоји физичка матрица која дајеотиске идентичне структуре\, али на самим отисцима уочљива је мала колористичка варијабилностусљед поступка парцијалног набојавања. То је\, пак\, честа пракса међу савременим графичкимствараоцима те не доводи рад у опасност да буде оптужен за монотипију. \nДруги правац њеног графичког дјеловања јесте производња материјала за колаж. Тај и такав материјал могу бити разни пробни\, али и свјесно штампани „несавршени“ отисци чија сврха никад није ни била ишта друго осим да постану материјал за грађење. Ту наравно треба додати и матрице које нису осмишљене да буду самостална ликовна цјелина\, ваћ су због своје монотоне структуре штампане искључиво као подлога за колаж. \nКада говоримо о ауторкиним класичним графичким листовима\, видимо да оперише техником линогравуре користећи неколике врсте алата како би добила одговарајуће распоне текстура и валера. Форме имају тенденцију ка монументалности\, без обзира на величину формата\, а саме границе графичког листа постају простором ликовне акције и не постоји подјела цјелокупне форме на штампану површину и маргине чија једина сврха је уоквиривање. Богати текстуром\, култивисаних боја\, облици теку\, шире се и пулсирају вукући асоцијације на биоморфни свијет. \nПостоји једно стање осјетљиве равнотеже али све у свему влада дух визуелног и идејног јединства и неке врсте емотивне топлине. Овали\, кружићи\, равне и меандрирајуће линије згушњавају се и материјализују површину дајући јој ритмичку снагу. \nШто се пак\, колажа тиче\, посматрајући саме поступке којима их гради\, а који су очигледни и огољени откривају много више о ауторкиној личности и ставовима. Очита је разиграност\, али се дају наслутити и дубљи мотиви који избијају на видјело. Форме у првом реду задовољавају \nестетску суштину. Као што је раније поменуто\, Милана сама продукује материјалну базу за своје колаже\, а то су на папиру штампане боје и текстуре. Иако би за ту врсту дјелатности могла да користи различите материјале\, она се чврсто држи папира\, а подвргава га сљедећим поступцима. \nЕлементи су увијек резани\, никад кидани\, а за основу су залијепљени или пришивени. Лијепљење ствара веома чврсте и трајне везе и потпуно је природно је за папир док шивење папира концем ствара поприлично лабаве спојеве\, пошто је ријеч о два потпуно различита карактера материјала. \nИзмеђу танког и меког конца и пљоснатог крутог папира увијек постоји одређена тензија због чињенице да је потоњи морао бити пробушен како би га обгрлила танка нит\, која не смије бити прејако стегнута да конац не би исјекао папир\, те је потребна одређена доза уздржаности при реализацији. Овоме још треба додати перфорацију папира\, које има сврху не само да дода нову текстуру на лице тог ликовног дјела\, већ и да га суптилно повеже са простором наличја ком Милана такође даје значаја јер и ту постоје извјесни визуали\, а и дјело се у изложбени простор поставља тако да гледаоцу буде доступна и полеђина. На њој постоји полуслучајна игра суптилних група линија разнобојног конца\, који својим преплетањима и чворићима указују на оно што подржавају\, или боље речено разоткривен је неки позадински рад који је есенцијалан за оно што се одвија на сцени која је пред нама\, но није репрезентативан. Добар дио тих дјела осмишљен је тако да се у изложбеном простору не приказује само као стандардна дводимензионална форма – уз зид\, већ узимајући у обзир њихове неправилне ивице\, ауторка позиционирајући их у тродимензионалном координатном систему и срачунатим освјетљењем преобликује тај простор\, пропитујући на тај начин природу слике и уводећи ју у за њу проширену реалност. Тако осим сензација задатих у границама својих формата слика даје још визуелних момената у дијалогу са сâмим простором\, а на које се може гледати као на фантомске представе позоришта сјенки. Тиме она затвара онтолошки круг: простор слике – слика површина – слика објект – реални простор\, а дјела осим у својим упоједињеностима функционишу у синергији као инсталација. Тако су обједињени аспекти – естетски\, концептуални и физички у једну духовну цјелину. \nПотпуно је евидентно да се иконографски Милана Косановић у свом дјелу реферише на \nприроду и сâм живот. Она сједињује различите видове супротности: обле и арабескне женске са шиљатим са оштрим мушким облицима\, лијепљење и шивењем\, интеграција и дезинтеграција; трајно и промјењиво\, чврсте и слабе везе\, лагодност и бол тиме изражавајући животне силе\, а монументалношћу форми им одаје пошту. Међутим\, иако су усљед густоће ликовних сензација разиграна\, дјела Милане Косановић садрже дозу сјете и меланхолије. Нијансе које она користи су боје јесени: окери\, наранџасте\, црвене\, умбре и маслинасто зелене\, боје које су топле и зреле. И баш у асоцијативној снази тих боја лежи наговјештај и рјешење за постављено отворено питање: гдје је недостајућа карика или финале процеса отвореног у наслову? То је смирај. Може да изгледа помало нелагодно\, али без тога нема пуноће и пулса живота. Сваки крај је нови почетак\, а у Миланином дјелу он је на хоризонту и у себи не носи нимало песимизма\, већ искључиво прославу. \nпрофесор Милан Крајновић \nМилана Косановић рођена је 18. фебруара 1998. године у Бијељини (БиХ). Основну школу и гимназију завршила је у Приједору. Основне студије уписала је 2016. године на Графичком одсјеку Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци\, у класи професора Милана Крајновића\, а дипломирала је 2021. године. Од исте године чланица је Удружења ликовних умјетника Приједора. Мастер студије из области графике на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци завршила је 2026. године\, под менторством професора Милана Крајновића. Поред умјетничког стваралаштва\, бави се и ликовно-педагошким радом. \nНаграде \n2024 – Награда за младог умјетника „Никола Вучковић“\, НВ галерија\, Широки Бријег\, БиХ \n2021 – Друга награда на Међународном бијеналу колажа „Collage Obsession“\, Темишвар\, Румунија \n2020 – Награда за графику у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци \n2019 – Награда за најбољи рад реализован у техници дубоке штампе у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци \n2017 – Награда за студију цртежа на првој години основних студија у склопу завршне изложбе студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци \nСамосталне изложбе \n2026 – „Форма – рађање и метаморфоза“\, СКЦ\, Бања Лука\, БиХ \n2025 – „Колажи“\, Музеј Козаре\, Приједор\, БиХ \n2025 – „Колажи“\, СКЦ\, Бања Лука\, БиХ \n2024 – „Колажи“\, Галерија КОЦ\, Нови Град\, БиХ \n2023 – „Колажи“\, Галерија УЛУП-а\, Приједор\, БиХ \n2021 – „Форме“\, КЦ Нови Сад\, Србија \n2021 – „Килим“\, КЦ УДАС\, Бања Лука\, БиХ \n2021 – „Килим“\, Музеј и галерија Тиват\, Црна Гора \n2019 – „Ехо у камену“\, КЦ УДАС\, Бања Лука\, БиХ \nИзложбе\, конкурси и колоније \n2026 – Шесто међународно бијенале радова на папиру\, Приједор\, БиХ \n2026 – ЛК Совљак\, Богатић\, Србија \n2025 – 73. Мајска изложба графике „Отисци – трагови – простори – ехо слободе“\, Београд\, Србија \n2025 – IX изложба Удружења ликовних умјетника Приједора\, УЛУП\, БиХ \n2024 – „Интер/Акција“\, Салон Музеја града Београда\, Србија \n2024 – „Интер/Акција“\, Камена кућа Кастел\, Бања Лука\, БиХ \n2024 – 22. „Приватно и јавно“\, НВ галерија\, Широки Бријег\, БиХ \n2024 – 10. међународна ликовна колонија Боровица\, БиХ \n2024 – Пето међународно бијенале радова на папиру\, Приједор\, БиХ \n2024 – 72. Мајска изложба графике „Дневник промјена“\, Галерија Графички колектив\, Београд\, Србија \n2023 – II Графичко бијенале младих БиХ\, Босански културни центар Кантона Сарајево\, БиХ \n2023 – Ша ликовна колонија у склопу Ша феста\, БиХ \n2023 – Ликовна колонија „Гест“\, Сечањ\, Србија \n2023 – Четврта графичка колонија на Фарми Трансформа\, БиХ \n2023 – Међународни тријенале графике Ливно\, БиХ \n2022 – Седма изложба Удружења ликовних умјетника Приједор\, Галерија УЛУП-а\, Приједор\, БиХ \n2022 – Изложба „Графичка колонија на Фарми Трансформа“\, КЦ УДАС\, Бања Лука\, БиХ \n2022 – „Ликовна колонија Ракани 2021“\, Галерија Нови Град\, БиХ \n2022 – Изложба чланова УЛУП-а\, КЦ Нови Сад\, Србија \n2022 – Збирка графика студената Академије умјетности Бања Лука\, Галерија Центра за графику\, ФЛУ\, Београд\, Србија \n2022 – Друга графичка колонија на Фарми Трансформа\, БиХ \n2021 – „Ћилими и вез“\, Градска вијећница\, Нови Град\, БиХ \n2021 – Умјетничка резиденција на Фарми Трансформа (пројекат „Мозаик“)\, БиХ \n2021 – Прва графичка колонија на Фарми Трансформа\, БиХ \n2021 – Друго међународно тријенале графике\, Шчећин\, Пољска \n2021 – Ликовна колонија Ракани\, БиХ \n2021 – Међународно бијенале савремене графике Н-Е\, Јаши\, Румунија \n2021 – „Раскршћа“\, Vägskäl\, Лександ\, Шведска \n2021 – Међународно бијенале колажа „Collage Obsession“\, Темишвар\, Румунија \n2021 – „Круг“\, колективна изложба поводом 100 година Приједорске гимназије\, Позориште Приједор\, БиХ \n2021 – Новогодишња изложба Удружења ликовних умјетника Приједора\, БиХ \n2020 – Треће међународно бијенале радова на папиру\, Приједор\, БиХ \n2020 – Еко-колонија\, Блидиње\, БиХ \n2020 – Годишња изложба студентских радова Академије умјетности у Бањој Луци\, БиХ \n2020 – Тријенале мале графике\, Лођ\, Пољска \n2019 – „Тјеловитост“\, Арт клуб Простор\, Бања Лука\, БиХ \n2019 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци\, БиХ \n2019 – „Они долазе“\, Галерија Сретен Стојановић\, Приједор\, БиХ \n2019 – Изложба радова са Ликовне колоније „Гест“\, Сечањ\, Србија \n2019 – Колективна изложба у оквиру Бањалучке љетне сцене\, БиХ \n2019 – Изложба пројектног истраживања „Ћилими“\, Филозофски факултет\, Бања Лука\, БиХ \n2018 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци\, БиХ \n2018 – Изложба радова са 12. Фестивала цртежа и музике – „Зграфито“\, Галерија Сретен Стојановић\, Приједор\, БиХ \n2018 – Изложба радова са Еко-колоније\, Блидиње\, БиХ \n2018 – 6. међународни конкурс малог формата\, УНУНС\, Нови Сад\, Србија \n2018 – Салон младих\, Галерија Collegium artisticum\, Сарајево\, БиХ \n2017 – Годишња изложба студентских радова Академије ликовних умјетности у Бањој Луци\, БиХ \n 
URL:https://banskidvor.org/event/otvaranje-izlozbe-forma-radjanje-i-metamorfoza-akademske-slikarke-milane-kosanovic/
LOCATION:Мали изложбени салон
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја,Промоција
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/10/milana-post-1-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260916T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260916T200000
DTSTAMP:20260916T084759Z
CREATED:20260916T084759Z
LAST-MODIFIED:20260916T084759Z
UID:40181-1789585200-1789588800@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба цртежа ПРОТЕТИКА ЗА ЖИВОТ академског графичара МАРИЈА ИГЊИЋА
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 24. септембра (четвртак) 2026. године биће отворена изложба цртежа „Протетика за живот“ академског графичара Марија Игњића.\n\n\nИгњић се кроз класични медиј цртежа тушем на папиру бави савременим темама човјека\, пролазности\, страха\, памћења и односа индивидуе према времену у којем живи. Његов специфичан ликовни израз заснован је на снажној имагинацији\, прецизној и изразитој линији и сложеним биоморфним и антропоморфним структурама. \nЦиклус радова настајао је од 2021. до 2024. године\, а како у тексту о изложби истиче историчар умјетности др Синиша Видaковић\, Игњићева линија постаје „арматура“ његових радова\, док цртеж отвара простор за промишљање о човјеку\, његовом постојању и изазовима савременог доба. \n„Мутације и метаморфозе живих мисаоних феномена које Игњић креира у својим радовима свједоче о небројеним могућностима отварања нових регистара за умјетников осврт на контекст и улогу човјека у тренутку у коме јесте.“ \nИзложба „Протетика за живот“ представља наставак Игњићевог истраживања цртежа као простора у којем се сусрећу имагинација\, филозофско промишљање\, страхови савременог човјека и питања о смислу и могућностима постојања. \nКРЕАТИВНО – МЕТАМОРФИЧНИ ПРОТОТИПОВИ ЛОГОСА \nВраћање на почетак бивствовања изискује и паралелан процес сањарења. \nКако је то путовање суштински јасно формиран процес\, тјера нас да се препустимо истинском бијегу од реалних и чврстих предметности. Тако „одлазимо“ у друге свјетове – просторе\, који су имагинарне формулације неизмерног свијета\, оног који својом посебношћу уздиже достојанство хуманог бића да му се неизмерно диви. \nСкупови импресија и експресија тако постају дио властите умјетничке интимности која је потхрањена разним призорима игре тијела и духа\, слично софистицираним трептајима који се обраћају нашем чулном животу. \nИгњић Марио почетне звучне минијатуре преводи у минијатуре космичких димензија. У тој трансмисији удружује имагинацију\, халуцинацију\, психоаналитичку запитаност и гради визуелне и уочљиве доминантне темпоралне слике\, некад застрашујућих визура подземног и надземног свијета. \nПамћење се код њега прелива у концентрисана метафорична промишљања о феноменолошким регистрима постојања\, и то на начин да не искључује концепт концентроване индивидуалности која је обавијена опијајућом измаглицом фантазмагорије. \nКроз јасно поимање страха\, његове присутности и повезаности са временском трошношћу\, Игњић кроз окуларе (које носи\, док рапидографима и оловком ствара барокно-експресивне осјетљиве трагове)\, прецизно озрачује један нови свијет усредсређене умјетничке самоће у којем медитира\, анализира и формира звучне слике. \nЦиклус потентних цртачких бравура\, настао у периоду 2021–2024. године\, носи у себи врхунску синтезу постављене мета-базичне матрице и мајсторског владања линијом\, која својом серпентинастом формом представља арматуру његових радова. \nСкоро пјесничка еруптивност постоји у снази Игњићеве линије. Она плијени својом визуелном бравурозношћу у коју је уткана истинска персоналност њеног творца. Сликовито одјекују стихови познатог авангардног пјесника Пјера Албера Бирoa\, настали почетком прошлог вијека: \nИ ето постадох украсни цртеж\nСентиментални лукови\nУвијање спирала\nПовршина организована у црном и бијелом\nА ипак сам малочас чуо своје дисање\nЈе ли то цртеж\nЈесам ли то ја? \nЦртеж код Марија Игњића својом живом узлазном скалом мрси и размрсује полисимболичне интерпретације живота\, нешто налик бајци која мноштвом минијатурних саопштења покушава да изнађе одговоре\, који би као најдебљи силк повезали сва разјашњења која умјетник – човјек очекује. \nНазиви дјела\, која бујају и истачу се из Игњићевог рама\, подстичу посматрача да види\, слуша\, живи и осјети попут Рембоа који је – слушао како гамиже шугаво растиње. \nСтварност коју умјетник елаборира у свом дјелу претпостављена је као фасцинантан елемент који се уздиже и пада\, расте и умире\, пламти и гаси се\, и јасно открива да материја може живо да постоји\, али исто тако да је њена опна саздана од ефемерних корјенова присутне нелагодности. \nТишина влада – свеприсутно ДА. \nЈасно је уткана у рафинирани простор који трепери\, било да је варљиво „озвучен“ маестралном скалом плавих и црвених тонова који су уронили у ахроматику дубоког црног пунила\, или антропоморфном цртачком нерватуром\, налик кардиоваскуларној анатомији. \nМутације и метаморфозе живих мисаоних феномена које Игњић креира у својим радовима свједоче о небројеним могућностима отварања нових регистара за умјетников осврт на контекст и улогу човјека у тренутку у коме јесте. \nПрепознавајући дијаболичке могућности које са собом носи свеприсутна моћ AI система\, умјетник ставља у дијалошки однос биоморфне и антропоморфне структуре са најављујућим доласком метаверзумских депоа. На тај начин његово дјело исказује својеврсни активизам који превазилази романтичне визуре класичних ликовних саопштења. Он једноставно пали и активира церебрални аларм који у свом концепту излази из конфекцијског одијела и апострофира сигнале који наговјештавају одузимање индивидуалности\, као „благодети“ хиперсоничног надолазећег доба. \nПотенцијал оваквог умјетника је саздан на конструкту који своју комплетност и комплексност дугује имагинацији\, филозофичности и евидентној жеђи за одговорима усмјереним ка смислу\, улози\, недоумицама и коначном разрјешењу идеје о стварању и постојању човјека\, онаквог каквог је уплео у просторе својих радова. Дао му је и одузео живот. \nПраво умјетничко делање\, скоро као божански чин! \nБањалука\, јун 2025.\nДр Синиша Видaковић\, историчар умјетности \nБИОГРАФИЈА \nМарио Игњић рођен је 20. јула 1986. године у Добоју. Завршио је Академију ликовних умјетности\, смјер графика\, у Бањој Луци\, а дипломирао 2010. године у класи проф. Зорана Бановића. \nКроз класични медиј цртежа тушем на папиру гради савремени апстрактни ликовни израз заснован на имагинацији\, биолошкој трошности и пролазности\, али и на изазовима времена и тренутка у којем се друштво налази. \nДобитник је прве награде за графику Академије ликовних умјетности у Бањој Луци 2010. године и треће награде студент-графичар на 4 EX–YU конкурсу за графику 2010. у СКЦ Нови Београд. \nФиналиста је Остен бијенала савремене визуелне умјетности 2022. и 2026. године у Скопљу\, Сјеверна Македонија. Учествовао је на више од 30 групних изложби у земљи и иностранству. Тренутно живи и ради у Теслићу. \nСамосталне изложбе: \n• „Графике“\, Галерија УДАС\, Бањалука\, 2010.\n• „Цртежи“\, Културни центар Бански двор\, Велики изложбени салон\, Бања Лука\, 2012.\n• „Цртежи“\, Галерија Народног позоришта Републике Српске\, Бања Лука\, 2019.\n• „Цртежи“\, Умјетничка галерија Центра за културу и образовање Добој\, 2025.\n• „Цртежи“\, Галерија Удружења ликовних умјетника Приједор\, 2025.\n• „Цртежи“\, Галерија Културног центра Требиње\, 2026.\n• „Цртежи“\, Ликовни салон Културног центра Новог Сада\, 2026.
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-crteza-protetika-za-zivot-akademskog-graficara-marija-ignjica/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/09/IMG_2003-scaled.jpeg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260716T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260716T210000
DTSTAMP:20260710T095406Z
CREATED:20260710T095228Z
LAST-MODIFIED:20260710T095406Z
UID:40113-1784232000-1784235600@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ у Банском двору ауторски пројекат умјетника Бранка Недимовића
DESCRIPTION:У Великом и Малом изложбеном салону Банског двора\, у четвртак\, 16. јула 2026. године у 20.00 часовс биће отворена изложба „Писма из Русије“\, ауторски пројекат архитекте\, сликара и дизајнера ентеријера Бранка Недимовића\, који кроз умјетност успоставља простор сусрета\, дијалога и пријатељства између различитих поетика\, искустава и култура. \nОкупивши умјетнике из различитих крајева Руске Федерације – Елену Демину\, Сергеја Бесараба\, Александра Салтовског\, Анастасију Банчеву и Сергеја Скуратова – Недимовић је створио изложбу у којој сваки аутор доноси властити визуелни језик\, док заједничка идеја остаје иста: да умјетничко дјело постане писмо упућено другом човјеку. Писмо које не тражи превод\, јер говори универзалним језиком слике\, простора\, свјетлости и емоције. \n \nИзложба је концептуално осмишљена кроз три тематске цјелине које се међусобно прожимају. \nАкварел – „Без права на грешку“ посвећен је умјетности воде\, свјетлости и тренутка\, гдје сваки потез носи непоновљивост и ризик стварања. \nАрхитектура – „Куда иду цигле“ истражује архитектуру као језик простора\, њену логику\, трајност и однос према човјеку.\nЕнтеријер – „Пижама архитектуре“ доноси интимни свијет унутрашњег простора\, у којем архитектура постаје блиска свакодневном животу\, откривајући своју топлију\, личнију и хуманију страну. \nИако свака тема носи сопствени умјетнички нагласак\, оне се међусобно прожимају и граде јединствену изложбену причу у којој се сликарство\, архитектура\, фотографија и дизајн сусрећу као различити\, али блиски начини промишљања свијета. \nКао идејни творац пројекта\, Бранко Недимовић већ деценијама гради стваралачки пут на раскршћу архитектуре\, сликарства и дизајна. Архитектура му је подарила дисциплину форме\, разумијевање простора и осјећај за пропорцију\, а управо те вриједности пренио је у акварел\, гдје свјетлост постаје основни градивни елемент слике. Његови пејзажи не приказују само природу – они откривају њену унутрашњу структуру\, ритам и тишину\, остављајући простора да управо свјетлост исприча оно што боја не може. \nУ разговору поводом изложбе Недимовић акварел описује као умјетност искрености и повјерења: \n„Акварел је најискренији и најљепши поступак. То је слаткоћа ризика\, потез без права на грешку. Док ти размишљаш\, он већ тече – према води\, од воде\, преко бијелог папира. Ако му се истински посветиш\, он постаје начин живота.“ \nТакав однос према стварању прожима и читаву изложбу. Сваки рад носи лични печат свог аутора\, али заједно граде јединствену причу о простору\, припадању\, памћењу и љепоти сусрета. Управо зато назив „Писма из Русије“ није само метафора\, већ позив да умјетност поново постане мјесто истинске комуникације међу људима. \nКако каже аутор пројекта: \n„Хајде да градимо мостове пријатељства и пишемо лијепа писма. Ми смо група умјетника\, нас је шесторо. Живимо у различитим крајевима Русије. Различити смо\, али нас уједињује жеља да стварамо и да то подијелимо са публиком. Наши радови су писма која упућујемо свијету. Бански двор је право мјесто за тај сусрет.“ \nУчесници изложбе \nБРАНКО НЕДИМОВИЋ\nархитекта\, сликар\, дизајнер ентеријера\nРођен у Босни и Херцеговини. Дипломирао архитектуру у Београду\, а дизајн ентеријера у Новом Саду. Пројектовао и реализовао бројне архитектонске и ентеријерске пројекте у Босни и Херцеговини\, Србији\, Вијетнаму\, Казахстану и Руској Федерацији. \nЕЛЕНА ДЕМИНА\nумјетник\nРођена у Дубни (Московска област). Дипломирала на Калининском политехничком институту. Добитник награде фонда „Културно богатство“ и признања Савеза умјетника Русије за допринос савременом сликарству. \nАНАСТАСИЈА БАНЧЕВА\nумјетник\, педагог\nРођена у Дмитрову код Москве. Биолог по образовању\, кандидат наука из економије и управљања. Члан Савеза умјетника Подмосковља од 2019. године. Аутор више од десет самосталних и бројних колективних изложби у Русији и иностранству. \nСЕРГЕЈ БЕСАРАБ\nсликар\, архитекта\nРођен у Владивостоку\, на острву Руски. Архитектуру је дипломирао на Московском архитектонском институту. Аутор је више самосталних изложби акварела у Москви\, Севастопољу\, Дубни и Кимрима. \nАЛЕКСАНДАР САЛТОВСКИ\nсликар\, дизајнер ентеријера\nВише од 35 година дјелује у области ликовне умјетности. Ствара у различитим техникама и жанровима – од акварела и уља до апстракције\, илустрације и зидног сликарства\, уз дугогодишњи рад у области дизајна ентеријера. \nСЕРГЕЈ СКУРАТОВ\nфотограф\nФотограф\, пјесник и почасни члан Савеза фотоумјетника Русије. Радио је као фоторепортер и предавач фотографије\, те учествовао на бројним руским и међународним изложбама и конкурсима.
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-pisma-iz-rusije-u-banskom-dvoru-idejni-tvorac-umjetnik-branko-nedimovic/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Изложбa
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/07/pisma-iz-rusije-post-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260630T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260630T210000
DTSTAMP:20260626T181810Z
CREATED:20260626T181810Z
LAST-MODIFIED:20260626T181810Z
UID:40082-1782849600-1782853200@banskidvor.org
SUMMARY:ЈАВНО ВОЂЕЊЕ КРОЗ ИЗЛОЖБУ ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА УМЈЕТНИЦЕ ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГА
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 30. јуна (четвртак) 2026. године у 20.00 часова биће организовано јавно вођење кроз изложбу „ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА“ умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГА. \nПосјетиоце ће кроз изложбу водити кустоскиња ИСИДОРА ЖИВКОВИЋ и ауторка. \nОдломак из текста кустоскиње ИСИДОРЕ БАЊАЦ: \n„Изложба „Генетика простора“ произилази из тезе о дому као простору уточишта и универзума из којег носимо снове\, идеје\, односе\, које настављају да уобличавају наш однос према свијету. Кућа Владимиркине баке\, њен однос према том простору и улози баке у њему\, основа је у коју је уцртана генетика Владимиркиних радова. Успомене\, начин на који их памтимо\, знања\, вјештине и учења које смо током живота добијали у овом случају су катализатори за истраживање онога што може постати дио генетике једног умјетничког дјела“.
URL:https://banskidvor.org/event/javno-vodjenje-kroz-izlozbu-genetika-prostora-umjetnice-vladimirke-velaga/
LOCATION:Република Српска
CATEGORIES:Изложбa
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20260619T190000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20260626T170000
DTSTAMP:20260618T082021Z
CREATED:20260617T080707Z
LAST-MODIFIED:20260618T082021Z
UID:39924-1781895600-1782493200@banskidvor.org
SUMMARY:Изложба ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГЕ
DESCRIPTION:У Великом изложбеном салону Банског двора 19. јуна (петак) 2026. године у 19.00 часова одржаће се отварање изложбе ГЕНЕТИКА ПРОСТОРА умјетнице ВЛАДИМИРКЕ ВЕЛАГЕ добитнице Плакете Банског двора за сликарство\, која се од 2018. године додјељује најбољим студентима Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. \nВладимирка Велага дипломирала је сликарство на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у класи професорице Борјане Мрђа. У свом вишемедијском умјетничком раду\, који обухвата слику\, цртеж\, инсталацију и видео\, истражује теме породичног наслијеђа\, дома\, сјећања и женске породичне линије\, користећи вез као важан елемент умјетничког израза. Излагала је на више самосталних и колективних изложби у Босни и Херцеговини\, Србији и иностранству\, а добитница је више награда из области визуелних умјетности. Поред умјетничке праксе\, активно ради као костимограф на филмским и позоришним пројектима. \nИзложбу прати кустоски текст Исидоре Живковић. \nГенетика простора\nПростори испуњени сјећањима\, којима смо повјерили драгоцјене тренутке властитог времена\, могу постати важан елемент утицаја на наше идеје и изборе. Случај изложбе „Генетика простора“ илуструје начине на који породично насљеђе постаје полигон за стварање и умјетничку интерпретацију баштине\, чиме се актуелизује и њена савремена употреба. Владимирка Велага у средиште свог рада поставља породичну кућу\, која није дом у којем је рођена и живјела\, али је у њој проводила вријеме и она је важан дио њеног одрастања. То је кућа њене баке\, у којој је смјештен читав универзум успомена и искустава који су уткани у њене радове. Истовремено та кућа\, са свим успоменама\, дио је породичног насљеђа\, које кроз Владимиркино умјетничко истраживање и интерпретацију добија нову димензију. \nПовезивањем властитог сјећања на догађаје\, чији је заједнички именитељ бакина кућа\, умјетница га третира као медијум субјективне обраде искуства (Асман\, 24)\, који се даље екстернализује и уобличава кроз њен умјетнички језик. Памћење\, схваћено као повезаност наших сјећања\, овдје не функционише искључиво као чувар прошлости\, већ је дио активног процеса њеног обликовања из позиције садашњости (Асман\, 24). Кућа Владимиркине баке за њу је простор интеграције мисли\, сјећања и снова (Башлар\, 30)\, што показује својим радовима\, али такође она јој учитава и нов слој – то је простор који служи као оквир унутар којег се вреднују\, рефлектују и преиспитују механизми форматирања односа према свијету и проналаска властитог мјеста у њему.\nОва кућа у Владимиркином раду схваћена је као универзум\, уточиште и мјесто сањарења (Башлар\, 28–29). Занимљиво је да реална ситуација стања куће одговара слици пропадања и лаганог брисања узрокованог престанком становања\, која је за дом први знак умирања и транзиције у домен успомена. \nКористећи га као полазиште своје изложбе и проблематизујући његову улогу у свом раду\, Владимирка уједно постаје и заштитница успомене на тај простор\, својеврсни баштиник који му даје ново значење и облик. \nСимболички пренос куће у медиј умјетности отвара простор у којем се даље артикулишу ритуали\, учења и искуства која су се дешавала у том простору\, а формирана су на нивоу бака – ћерка – унука. Та кућа је мјесто гдје се учила вјештина веза\, која је данас дио Владимиркиног умјетничког изражавања. На тај начин нешто што је дио породичног насљеђа кроз умјетничку валоризацију и интерпретацију добија нови облик живота. \n \nКада говоримо о трансферу елемената свакодневице у поље умјетности\, ритуали\, приче и пјесме које су биле дио Владимиркиног одрастања постале су поље унутар којег настају њени радови. „Грличица грче“ и „Да не чује зло“ радови су који се директно реферишу на таква искуства. Заправо они се могу посматрати кроз призму начина на који су одређени догађаји из прошлости утицали на нас\, како их се сјећамо и шта нам у контексту садашњег односа према себи значе. „Грличица грче“ и „Да не чује зло“ заправо су бројалица и изрека које је Велага током одрастања слушала од баке и мајке. Представљена кроз видео инсталације ова сјећања постају интимни прикази од којих се гради мозаик одрастања и специфичних образаца који су се његовали у оквирима једне породице. \nРад „Да не чује зло“ односи се на изреку која је имала функцију заштите у контексту женске љепоте\, а поред видеа чине га цртежи рађени шминком који приказују лица на којима су истакнуте искључиво очи и обрве. \nКроз овај рад Владимирка нам илуструје и однос према женском тијелу\, изгледу и љепоти\, начину на који се оно „чувало“\, што може бити посматрано и кроз шири\, генерацијски аспект овог феномена. За њену баку и мајку нормативи љепоте су се одржавали ритуално\, кроз вјеровање да понављање специфичних реченица и поступака који их прате имају заштитну функцију. \nВидео инсталација „Грличица грче“ са друге стране исходи из конкретне успомене на ситуацију која се дешавала у односу између баке и унуке. Рекреирање простора спаваће собе и атмосфере из које извире сјећање на бројалицу којом је бака успављивала унуку\, интимна је посвета одрастању и омаж заједничком времену\, који је могло на овај начин функционисати у специфичном животном периоду умјетнице. \nУзимајући успомене као мотив свог рада и стављајући их у контекст умјетности\, она им пружа нову врсту валоризације и трајности. Владимиркина индивидуална сјећања преведена су у умјетничке радове\, који на тај начин постају посредници ка уобличавању онога што постаје препознатљиво и ван оквира појединачног или породичног. Преведена у умјетничке радове индивидуална сјећања излазе из домена биографског и улазе у културни простор у којем могу бити преношена\, реинтерпретирана и укључена у шире процесе памћења (Асман\, 271). \nСлике и цртежи који чине „генетику простора“ употпуњују наратив о кући\, било да се ради о врло јасним и конкретним приказима њених елемената или о ослањању на народно вјеровање илустровано кроз слике змија\, које у овом случају имају улогу чувара дома. Описани видео радови\, као и радови рађени у медију слике и цртежа\, функционишу као дио цјелине чија је главна окосница бакина кућа. Тај простор дао је значајан допринос идентитету умјетнице и због тога добија тако важно мјесто у њеном креативном процесу. \nОбликујући своју „генетику простора“ Владимирка је извезла план куће који у изложбеном простору функционише као платно на којем се пројектује видео који приказује њено тренутно стање. Ентеријер куће са свим елементима који су у прошлости имали активну функцију\, данас су реликти који функционишу искључиво као дио породичног насљеђа. Видео изазива и дозу нелагоде\, изазвану свијешћу о напуштености. \nОва кућа\, смјештена у босанскохерцеговачки сеоски пејзаж\, дјелује врло блиско\, нарочито у контексту нашег друштва\, у којем је чест случај постојања некад живих и функционалних простора\, који због различитих околности данас бивају маргинализовани и празни. \nПарадоксално\, та препознатљивост може да пружи катарзу која почива на идеји да нешто што остаје из нас\, различитим механизмима баштињења може да добије другачију улогу и значај\, чиме му се пружа и нови облик трајања.\nИзложба „Генетика простора“ произилази из тезе о дому као простору уточишта и универзума из којег носимо снове\, идеје\, односе\, које настављају да уобличавају наш однос према свијету. Кућа Владимиркине баке\, њен однос према том простору и улози баке у њему\, основа је у коју је у\nцртана генетика Владимиркиних радова. Успомене\, начин на који их памтимо\, знања\, вјештине и учења које смо током живота добијали у овом случају су катализатори за истраживање онога што може постати дио генетике једног умјетничког дјела.\nНорвешки редитељ Јоаким Трир у филму „Сентиментална вриједност“ (2025) породичној кући даје статус посебног лика\, који има улогу свједока успона и падова главних актера и њихових интимних\, породичних драма. На сличан начин функционише и кућа баке Владимирке Велага. Иако у њеном случају нема потребе за емотивним суочавањима\, кућа је посебан свједок развоја једног свијета\, који свој наставак и трајну вриједност добија уписивањем у особен код Велагиног умјетничког израза.\nИсидора Живковић\, кустоскиња изложбе \nЛитература: \n\nБашлар\, Г. (2005). Поетика простора. Уметничко друштво Градац.\nАсман\, А. (2011). Дуга сенка прошлости. Библиотека XX век.\n\nВладимирка Велага рођена је у Бањој Луци 2002. године. Основне студије сликарства на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци завршава у класи професорице Борјане Мрђа 2025. године. Умјетничком изражају приступа вишемедијски\, кроз слику\, цртеж\, умјетничке инсталације и видео-рад. Истражује вез као сегмент породичне традиције који користи као битан дио свог рада. У својој пракси пропитује породично наслијеђе и увјерења\, лични\, али и колективни однос појединца према дому\, све гледајући кроз призму женске породичне линије. Остварује се и као костимограф на филму и позоришту. Излагала у земљи и иностранству. \nСамосталне изложбе \n\nСамо сам се играла\, Међународни фестивал глумца „Заплет 14“\, Градско позориште „Јазавац“\, Бања Лука\, Босна и Херцеговина\, 2022.\nЖене\, рат и турбо-фолк\, Културни центар Дорћол\, Београд\, Србија\, 2025.\nТрилогија туге\, Галерија Вагон\, Бања Лука\, Босна и Херцеговина\, 2025.\n\nКолективне изложбе \n\n4. међународно бијенале радова на папиру\, Музеј Козаре\, Приједор\, 2022.\nАутопортрети 11+1\, Галерија „Ђуро Јакшић“\, Филолошки факултет у Бањој Луци\, 2023.\nФормат графика 2023\, Галерија УЛУС\, Београд\, 2023.\nВидео\, видео\, видео\, Галерија Манифесто\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nFemale Art Rising\, Музеј књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nНови таласи 3\, Босански културни центар\, Сарајево\, Босна и Херцеговина\, 2024.\nШик и субверзија\, ДКЦ Инцел\, Бања Лука\, 2024.\nNine Dragon Heads\, Босански културни центар\, Сарајево\, 2025.\nБањалучка умјетничка сцена\, The Steiner Gallery\, Беч\, Аустрија\, 2025.\nSubDokumenta Sarajevo 2025\, Босна и Херцеговина\, 2025.\nНаграде\nНаграда за најперспективнији рад на завршној изложби Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци у виду самосталне изложбе и умјетничке продукције\, Галерија Вагон\, Бања Лука\, 2024.\nНаграда – резиденцијални боравак у селу Пецка\, Association Greenways – Удружење за подршку одрживом развоју\, 2024.\nПлакета Банског двора за сликарство\, на завршној изложби Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци\, 2025.\n\nКОСТИМОГРАФИЈА\nФилмови \n\nДиван дан\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, 2023.\nПресинг\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, 2024.\nКако сам провела љетњи распуст\, режија: Милица Вујаснин\, АУБЛ\, АВЦ РС\, Кадар иде\, 2024.\nКруг\, режија: Вук Поповић\, АУБЛ\, 2024.\nРођење\, режија: Вук Поповић\, АУБЛ\, 2024.\nСами\, режија: Милица Вујасин\, АУБЛ\, АВЦ РС\, 2025.\nСрећни празници Олга\, режија: Сара Радусиновић\, Квака 22\, АВЦ РС\, 2026.\n\nПредставе \n\nКућа\, Небојша Илић\, режија: Никола Пејаковић\, Народно позориште Републике Српске\, 2025.\nДва витеза из Вероне\, Вилијам Шекспир\, режија: Илија Заитсев\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nМалограђанска свадба\, Бертолд Брехт\, режија: Никола Бундало\, Градско позориште Јазавац\, Бања Лука\, 2025.\nСин\, мајка и отац сједе за столом и дуго ћуте\, Ивор Мартинић\, режија: Милица Вујаснин\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nВернисаж\, Вацлав Хавел\, режија: Белинда Стијак\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2025.\nИза тих очију\, Небојша Илић\, режија: Небојша Илић\, Градско позориште Јазавац\, 2025.\nЖене (не) иду у рај\, ауторски пројекат Данке Игњатовић\, Покрет за друштвени развој и културни интегритет „Красива“\, 2025.\nОаза за три Деда Мраза\, режија: Милица Вујасин\, Градско позориште Јазавац\, 2025.\nСедам дана\, Тена Штивичић\, режија: Анђела Крунић\, Народно позориште Републике Српске\, 2026.\nЦарево ново одијело\, драматизација: Александар Васиљевић\, режија: Белинда Стијак\, Градско позориште Јазавац\, 2026.\nОркестар Титаник\, Христо Бојчев\, режија: Стефан Зеновић\, Студентски културни центар УНИБЛ\, 2026.\n\n 
URL:https://banskidvor.org/event/izlozba-genetika-prostora-umjetnice-vladimirke-velage/
LOCATION:Велики изложбени салон\, Трг српских владара 2\, Бања Лука\, Република Српска\, 78000
CATEGORIES:Изложбa,Најава догађаја
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://banskidvor.org/wp-content/uploads/2026/06/VELAGA-PОСТ-scaled.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR