{"id":15015,"date":"2012-10-03T00:18:34","date_gmt":"2012-10-02T22:18:34","guid":{"rendered":"https:\/\/violet-shark-478421.hostingersite.com\/?p=15015"},"modified":"2012-10-03T00:18:34","modified_gmt":"2012-10-02T22:18:34","slug":"otvaranje-izlozbe-grafika-dijalog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/otvaranje-izlozbe-grafika-dijalog\/","title":{"rendered":"\u041e\u0442\u0432\u0430\u0440\u0430\u045a\u0435 \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u043a\u0430 „\u0414\u0438\u0458\u0430\u043b\u043e\u0433“"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u0423 \u0412\u0435\u043b\u0438\u043a\u043e\u043c \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435\u043d\u043e\u043c \u0441\u0430\u043b\u043e\u043d\u0443 \u0411\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430 20. \u043d\u043e\u0432\u0435\u043c\u0431\u0440\u0430 2012. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 (\u0443\u0442\u043e\u0440\u0430\u043a) \u0443 19,00 \u0447\u0430\u0441\u043e\u0432\u0430 \u043e\u0434\u0440\u0436\u0430\u045b\u0435 \u0441\u0435 \u043e\u0442\u0432\u0430\u0440\u0430\u045a\u0435 \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u043a\u0430 „\u0414\u0438\u0458\u0430\u043b\u043e\u0433“ – \u0424\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442 \u043b\u0438\u043a\u043e\u0432\u043d\u0435 \u0443\u043c\u0435\u0442\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u041f\u043e\u0441\u0442\u0430\u0432\u043a\u0430 \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435:<\/p>\n

\"\"<\/a>\"\"<\/a>\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0***<\/p>\n

DIJALOG – izlo\u017eba grafika srpskih i bosansko-hercegovackih umetnika \u2013 grafi\u010dara, stasalih posle 2000. god.<\/p>\n

Centar\u00a0 za Grafiku i vizuelna istra\u017eivanja \u00a0<\/em>Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu du\u017ee vreme igra zna\u010dajnu ulogu u oblasti grafike i novih vizuelnih medija. Po\u010detak delovanja Centra za grafiku, kao jedne visokoprofesionalne i jedinstvene institucije u Srbiji (osnovan je 1995.)pada \u00a0u burno vreme na\u0161e novije umetni\u010dke istorije. Svaki osvrt na taj period ne mo\u017ee a da, barem u najkra\u0107im crtama, ne potseti na temeljne egzistencijalne prilike u ovom dramati\u010dnom razdoblju.<\/p>\n

Danas, u vremenu temeljnih transformacija u vizuelnim umetnostima, eksperimentisanje, istra\u017eivanje, raznovrsnost materijala i\u00a0 nove tehnologije\u00a0 predstavljaju klju\u010dne momente u svetu savremene grafike. To sve vi\u0161e potsti\u010de umetnike na\u00a0 razvoj pojedina\u010dnih kreativnih\u00a0 procesa u kojima \u00a0kombinuju digitalne slike i fotografiju\u00a0 sa klasi\u010dnim grafi\u010dkim tehnikama i tako otkrivaju beskona\u010dne mogu\u0107nosti kombinovanja starog sa novim. <\/em>\u00a0Nove tehnologije ubrzano postaju primarno oru\u0111e u savremenom grafi\u010dkom izrazu zahvaljuju\u0107i izmedju ostalog i mogu\u0107nosti digitalizovane slike u veoma visokoj rezoluciji. Grafika ne prestaje da nas iznenadjuje, provocira i pro\u0161iruje na\u0161e vidike u poimanju i prihvatanju savremene umetnosti.<\/p>\n

U \u00a0znatno izmenjenom dru\u0161tvenom, kulturnom i umetni\u010dkom okru\u017eenju, Centar za grafiku, kroz svoje medjusobno povezane delatnosti koje se pro\u017eimaju u jedinstvenu programsku celinu, fokusiran je na o\u010duvanje grafi\u010dke umetnosti, u\u010destvuje u njenom razvoju i ukazuje na to \u0161ta je grafika danas.<\/p>\n

Centar\u00a0 aktivno deluje u svojim grafi\u010dkim radionicama za izvodjenje grafike u razli\u010ditim tradicionalnim tehnikama, upravlja galerijom u kojoj se smenjuju zna\u010dajne izlo\u017ebe doma\u0107ih i inostranih umetnika, organizuje medjunarodne projekte , radionice i razgovore sa umetnicima, cikluse predavanja o umetnicima, grafi\u010dkim tehnikama, podr\u017eava visoke stvarala\u010dke domete, istra\u017eivanje i eksperiment na doma\u0107oj i internacionalnoj sceni u skladu s duhom i potrebama vremena.<\/p>\n

Dijalog<\/em> u organizaciji Centra za grafiku jo\u0161 je jedan projekat u nizu koji ukazuje na otvorenost i potrebu Centra\u00a0 za\u00a0 prezentovanje razli\u010ditih stvarala\u010dkih koncepata.<\/p>\n

Izlozba Dijalog<\/em>, definisana kao regionalni projekat, predstavlja umetnike \u00a0stasale posle 2000. godine iz Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.1 <\/strong>Orjentisana na generacije umetnika koje su se formirale u poslednjih dvanaest godina, a o kojima se \u00a0veoma malo zna van granica njihove sredine, izlo\u017eba predstavlja uvid u aktuelnu grafi\u010dku scenu \u00a0nekada dve bliske kulturno povezane umetni\u010dke sredine; prati razvoj, ukazuje na sli\u010dnosti i razlike istih generacija stasalih na istim geografskim prostorima ali pod uticajem razli\u010ditih dru\u0161tvenih okolnosti. Ovakav pregled omogu\u0107ava\u00a0 analizu savremene grafi\u010dke scene na ovim prostorima.<\/p>\n

Prezentovanjem \u00a0najmladje generacije autora, od kojih su neki \u00a0jo\u0161 na studijama, Centar za grafiku uspostavlja dijalog \u00a0na\u0161e sredine sa \u00a0Akademijama likovnih umetnosti u Sarajevu, Banja Laluci, Trebinju i \u0160irokom brijegu ; postavlja platformu saradnje umetni\u010dkih \u0161kola kao odgovor na jasnu potrebu za\u00a0 razmenom iskustava u istra\u017eivanju i eksperimentima.<\/p>\n

Namera Centra za grafiku da izlo\u017eba bude predstavljena i u drugim gradovima regiona: u Sarajevu, Banja Luci, Novom Sadu i Ni\u0161u dobra je pretpostavka da \u00a0se ostvari veza sa lokalnim sredinama i obogate njihova saznanja o zbivanjima na umetni\u010dkoj sceni susednih zemalja.<\/p>\n

Izlo\u017eba je radjena sa ambicijama ne samo da informi\u0161e i da stvori nove komunikacijske relacije ve\u0107 i da afirmi\u0161e nove autorske pojave.<\/p>\n

Na izlo\u017ebi su predstavljeni \u00a0\u0430utori profesionalno vaspitani i formirani u periodu za \u010dije se ozna\u010davanje koriste pojmovi tranzicija, postsocijalizam, postkomunizam i sl. Biti mlad umetnik\/ umetnica u takvim socijalnim i politi\u010dkim prilikama podrazumevalo je krajnje neizvesno i riskantno ostvarivanje sopstvenog mesta u umetni\u010dkom sistemu bez ikakve stabilnije ekonomske podloge, bez umetni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, bez ozbiljnije podr\u0161ke produkciji i razvoju ideja, takodje i bez ozbiljnije kritike i pa\u017enje medija,\u00a0 re\u010dju bez \u0161ire dru\u0161tvene podr\u0161ke.U takvom vrlo nepovoljnom kontekstu baviti se umetno\u0161\u0107u zna\u010di baviti se pozivom koji, osim li\u010dne duhovne satisfakcije, malo \u0161ta donosi onima koji stupaju u profesionalni umetni\u010dki \u017eivot.<\/p>\n

Re\u010d je o umetnicima i njihovoj produkciji, koja se od slu\u010daja do slu\u010daja, nalazi negde u grani\u010dnim situacijama izmedju prevazila\u017eenja \u0161kolskih pouka i ulaska u samostalne umetni\u010dke formulacije; ujedno, to je produkcija u kojoj se sasvim legitimno jo\u0161 uvek koriste tradicionalne grafi\u010dke tehnike i postupci ali se i sve \u010de\u0161\u0107e usvajaju i primenjuju novi medijski pristupi, shodno mogu\u0107nostima\u00a0 mladih autora. Iako su radovi pojedinih umetnika otvoreni izazovu elektronskih medija i neiscrpnim mogu\u0107nostima istra\u017eivanja digitalne\u00a0 grafike, digitalna slika nije izborila pravo prvenstva,\u00a0 pa \u010dak ni ravnopravnosti.\u00a0 Izazov multimedijalnih potencijala i sve sofisticiranija tehnologija otiska, ipak, jo\u0161 uvek \u010deka na potpuniji odgovor ovih grafi\u010dara.<\/p>\n

Izlo\u017eeni radovi svedo\u010de o poverenju umetnika u medij grafike kao autenti\u010dnu, ovovremensku mogu\u0107nost izra\u017eavanja , a ne primenjuju radikalnije zahvate ako se od njih i o\u010dekuju. Razloge za ovakav \u00a0<\/em>tradicionalan <\/em>pristup grafici mo\u017eda treba tra\u017eiti u nasledju i sna\u017enim korenima dve Akademije ( Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i Akademije umjetnosti u Sarajevu) iz kojih su iza\u0161le i formirale se brojne generacije zna\u010dajnih grafi\u010dara i budu\u0107ih profesora. „Moji studenti su danas profesori, a profesori su i njihovi studenti. Posle mene, ve\u010d tri generacije uporno rade na Akademiji, na akademijama“( Bo\u0161ko Karanovi\u0107 )
\n2<\/strong>. Njihovo delovanje i sna\u017ene individualne poetike ose\u0107aju se na grafi\u010dkim listovima ovde predstavljenih zavr\u0161enih studenata. Podsetimo samo da su ove akademije afirmisale pristup grafici, kao mediju, kojim dominira stav o tehni\u010dkoj \u010distoti i majstorskom po\u0161tenju.Takvo poimanje je uslovilo zaklju\u010dak da se samo iz \u010distog, pravovernog odnosa prema mediju mo\u017ee do\u0107i do pravih re\u0161enja.<\/p>\n

Izlo\u017eena grafi\u010dka produkcija, dakle, i dalje podrazumeva dvodimenzionalnost dela. Poetska upori\u0161ta ovih mladih umetnika pripadaju strujanjima \u00a0nove figuracije i apstrakcije sa jedne, kao i svojevrsnom strukturalizmu i konceptualnom pristupu, sa druge strane. Prime\u0107uje se tako da se jedan broj umetnika u traganju za sadr\u017eajem oslanjaja na\u00a0 motive iz tradicionalne ikonografije bosanskih predanja, pri\u010da i istoriskih dogadjaja ( sarajevska \u0161kola) dok se drugi\u00a0 oslanjaju\u00a0 na \u0161iri savremeni vizuelni sadr\u017eaj i dru\u0161tvenu stvarnost.U praksi njihovi postupci idu od transformacije, kopiranja i\u00a0 aproprijacije, do slobodnog reprodukovanja i prevodjenja postoje\u0107ih motiva i sadr\u017eaja u jedan novi formalni okvir. Njihova umetnost ne te\u017ei monumentalnom i spektakularnom, ve\u0107 jednom istinski oslobodjenom pogledu koji sagledavanjem malih realnosti i malih fenomena ukazuje na ve\u0107e probleme i zablude. U zavisnosti od svojih interesovanja, \u00a0promi\u0161ljanja o savremenom dru\u0161tvu, autori u svojim delima tra\u017ee odgovore na brojna pitanja svakodnevice, komentari\u0161u\u00a0 stereotipne predstave koje kreira moderni advertajzing, uticaj urbanog okru\u017eenja na psihu pojedinca i sliku dru\u0161tva u celini, kao i terora digitalnih slika i dvostrukog morala…<\/p>\n

Ta raznovrsnost sadr\u017eaja, plasti\u010dkih i poetskih karaktristika, tehnika i grafi\u010dkih postupaka ukazuje da se grafika u ovim sredinama, i dalje razvijala sa razli\u010ditim unutra\u0161njim \u00a0osobinama, s razli\u010ditim tradicijama i svakako s razli\u010ditim vrednosnim kvalitetima. Jer prividno srodna vizuelna re\u0161enja nastala u ovim sredinama nose u odgovaraju\u0107im kontekstima druga\u010dija i medjusobno razli\u010dita zna\u010denja, tako da vizuelna re\u0161enja koja u jednoj sredini predstavljaju standardni domet na drugom bi se mestu mogla is\u010ditavati kao inovacija ili vhunski stepen kvaliteta.<\/p>\n

Izbor tehnike i materijala, prihvatanje odredjenih medijskih mogu\u0107nosti koje pru\u017ea \u00a0savremena tehnologija, sprovodjenje ideje, zavise u mnogome i od spremnosti i zalaganja pojedinca, od \u00a0pristajanja ili ne pristajanja na kriterijume na kojima se zasniva kriti\u010dko vrednovanje postignu\u0107a savremene grafi\u010dke produkcije.<\/p>\n

O\u010dekujemo da \u0107e ovi mladi umetnici nastaviti da i dalje istra\u017euju ideju o razli\u010ditim mogu\u0107nostima i dometima medija grafike, a \u0161to \u0107e svakako uticati u iznala\u017eenju likovnog izraza odre\u0111enog vlastitom osobeno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Projekat DIJALOG\u00a0 treba da uka\u017ee i na poziciju umetni\u010dke grafike danas u 21.veku, u \u010demu su mogu\u0107nosti njenog uticaja i u\u010de\u0161\u0107a na formiranje likovne scene, sada dve odvojene kulturno umetni\u010dke sredine i ukupnog \u00a0umetni\u010dkog \u00a0identiteta sada\u0161njeg istorijskog trenutka.<\/p>\n

1<\/em><\/strong>.Na izlo\u017ebi su predstavljeni radovi 39 umetnika iz Bosne i Hercegovine i 43 umetnika
\n<\/em>iz Srbije.
\n<\/em>Vi\u0161egodi\u0161nja saradnja Centra za grafiku sa umetnicima \u00a0iz Bosne i <\/em>Hercegovine, kao i sve u\u010destaliji kontakti sa mla\u0111om generacijom umetnika inicirali su <\/em>ovu izlo\u017ebi.
\n( U 3. Beogradskim susretima odr\u017eanim 2005. u \u00a0organizaciji \u00a0<\/em>Centra u\u010destvovali su bosansko-hercegova\u010dki umetnici: Avdo \u017diga, Slobodan Bijeljac i \u00a0Zoran Banovi\u0107. Tako\u0111e je Centar organizovao izlo\u017ebe umetnika Halila <\/em>Tikve\u0161e (2007),Dajana \u0160piri\u0107a (2009) i\u00a0 Zorana Banovi\u0107a (2011)<\/em> \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0<\/em><\/p>\n

Pri odabiru umetnika iz Bosne i Hercegovine, za ovu izlo\u017ebu, \u00a0saradjivali smo sa profesorima <\/em>i predava\u010dima grafi\u010dkih odseka Akademija umjetnosti u Sarajevu ( Renata Papi\u0161ta i Admir <\/em>Mujki\u0107), Banja Luci \u00a0( Nenad Zelji\u0107, Zoran Banovi\u0107 i Gorica Om\u010dikus), \u0160irokom brijegu ( <\/em>Igor \u00a0Dragi\u0107evi\u0107 i\u00a0 Josip Miji\u0107), Trebinju ( Veselin Brkovi\u0107) kao i sa Nenadom Male\u0161evi\u0107em <\/em>profesorom na Univerzitetu za poslovne studije u Banja Luci.<\/em><\/p>\n

Kona\u010dnu selekciju svih u\u010desnika na izlo\u017ebi \u00a0izvr\u0161ila je kustos izlo\u017ebe Ljiljana Ta\u0161i\u0107.<\/em> \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0<\/em><\/p>\n

2<\/em><\/strong>. Akademija likovnih umetnosti u Beograde je jedna od prvih punktova u biv\u0161oj \u00a0Jugoslaviji\u00a0 koja \u0107e inicirati razvoj grafike i stvoriti prve umetni\u010dke potencijale koji \u0107e uticali na budu\u0107u njenu afirmaciju. Grafi\u010dki odsek je osnovan 1940. god i za profesora postavljen Mihailo Petrov. On je na Akadeniji ostao do 1951.god (kada je pre\u0161ao na Akademiju za primenjene umetnosti) i do tada je stvorio radne uslove, po\u010dev od prvog pisanog programa grafi\u010dke nastave (1948) pa do podr\u017eavanja studenata u njihovom entuzijazmu u savladjivanju osnovnih znanja grafi\u010dkih tehnika .Za dalju organizaciju rada Grafi\u010dkog odseka i osmi\u0161ljavanja metoda nastave veoma je zaslu\u017ean Bo\u0161ko Karanovi\u0107.On \u0107e 1959.god., u periodu reforme Univerziteta u Beogradu ,sa svojim kolegom Mladenom Srbinovi\u0107em, doneti\u00a0 nov program nastave grafike, po kojem se uz manje izmene iz 1975.god i do danas radi na grafi\u010dkom odseku.\u00a0<\/em><\/p>\n

Do osnivanja Akademije umjetnosti u Sarajevu 1972. brojne generacije bosansko- hercegova\u010dkih umetnika studirale\u00a0 su grafiku na beogradskoj Akademiji. Medju prvima u klasi B. Karanovi\u0107a su bili Vila Memnuna, Halil Tikve\u0161a, Emir Dragulj, Branko Milju\u0161. Istoj generaciji\u00a0 studenata pripadaju i Radovan Kragulj koji od 1961. god nastavlja studije u Velikoj Britaniji kao i Borislav Aleksi\u0107 i Kemal \u0160irbegovi\u0107 ( iako su zavr\u0161ili studije slikarstva). Zatim Akademiju zavr\u0161avaju Salim Obrali\u0107 ( studenti slikarstva),te\u00a0 ne\u0161to mladji Avdo \u017diga i Igor Dragi\u0107evi\u0107 (zavr\u0161ili magistarske studije). Ovi \u0107e umetnici svojim talentom i kreativno\u0161\u0107u uticati ne samo na formiranje bosansko – hercegova\u010dke i biv\u0161e jugoslovenske likovne scene ve\u0107 \u0107e i svojim pedago\u0161kim radom uticati na\u00a0\u00a0 formiranje brojnih\u00a0 generacija umetnika. Emir Dragulj i Branko Milju\u0161 (bili su \u00a0profesori na ALU u Beogradu), Halil Tikve\u0161a (bio je \u00a0profesor na ALU u Novom Sadu i ALU u Sarajevu ), Salim Obrali\u0107 i Avdo \u017diga ( trenutno profesori na grafi\u010dkom odseku na ALU u Sarajevu).Svakako treba spomenuti i mladju generaciju zavr\u0161enih studenata grafi\u010dkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, danas profesora na \u00a0Akademijama u Banjaluci ( Zoran Banovi\u0107, Gorica Om\u010dikus, Nenad Zelji\u0107) u Trebinju ( Mirko Tolji\u010d) kao i\u00a0 u \u0160irokom Brijegu (Igor Dragi\u0107evi\u0107<\/em>).<\/p>\n

***<\/p>\n

 <\/p>\n

BOSNA I HERCEGOVINA<\/strong><\/p>\n

SARAJEVO, ALU
\n<\/strong>RENATA PAPI\u0160TA
\nMERSIHA MERD\u017dANOVI\u0106
\nD\u017dENITA HUSEINOVI\u0106
\nTAIDA FITEZOVI\u0106
\nDANIS FEJZOVI\u0106
\nADMIR MUJKI\u0106
\nLEJLA BAJRAMOVI\u0106
\nAMER HAD\u017dI\u0106
\nBRANKA TURKI\u0106
\nARMIN BE\u0160IREVI\u0106
\nALISA \u010cABER
\nMIRALEM BRKI\u0106
\nERVIN BABI\u0106
\nADMIR GANI\u0106
\nD\u017dENANA BRKI\u0106<\/p>\n

\u0160IROKA BRIJEG
\n<\/strong>KRISTINA OBAD
\nALEKSANDAR MARKOVI\u0106
\nJOSIP MIJI\u0106
\nVEDRAN KARAD\u017dA
\nANTONIJA GUDELJ
\nSTJEPAN MILO\u0160
\nCVITA \u0160ARI\u0106
\nODEJ ATI\u0106
\nDARKO DUGAND\u017dI\u0106
\nDALIBOR PEHAR<\/p>\n

BANJA LUKA
\n<\/strong>NlNOSLAV KOVA\u010cEVI\u0106
\n\u017dELJKA STUPAR
\nMLADEN BUNDALO
\nMIODRAG NIKOLI\u0106
\nMARIJA PRA\u0106A
\nTATJANA RATKOVI\u0106
\nDAJAN \u0160PIRI\u0106
\nBO\u017dIDAR DO\u0160ENOVI\u0106
\nOLIVERA \u0160IPKA
\nVLADIMIR KLEPI\u0106
\nMARIO IGNJI\u0106
\nZORICA JANJI\u0106
\nJELENA VRANJE\u0160EVI\u0106
\nBOJANA PA\u010cAVRA<\/p>\n

TREBINJE
\n<\/strong>GORAN KNE\u017dEVI\u0106
\nNEBOJ\u0160A BUMBA
\nVESELIN BRKOVI\u0106
\nRADIVOJ MILI\u0106<\/p>\n

SRBIJA, BEOGRAD, NOVI SAD, NI\u0160
\n<\/strong>MILICA PANTELI\u0106
\nIVANA ARAN\u0110ELOVIC
\nMARINA MARKOVI\u0106
\nNIKOLA MARKOVI\u0106
\nMARIJA GRAHOVAC
\nNA\u0110A STAMENKOVI\u0106
\nBOJANA PETKOVI\u0106
\nKSENIJA PANTELI\u0106
\nMIHAILO STANISAVAC
\nALEKSANDRA GRBOVI\u0106
\nALAN BE\u0106IRI
\nMAJA SIMI\u0106
\nVLADIMIR MILANOVI\u0106
\nIVAN JOVANOVI\u0106
\nMILO\u0160 \u0110OR\u0110EVI\u0106
\nRENATA KOLER
\nVI\u0160NJA NIKOLI\u0106
\nJELENA VUKOVI\u0106
\nDRAGAN MILI\u010cI\u0106
\nDU\u0160AN VULETI\u0106
\nTAMARA VAJS
\nJASTRA JELA\u010cI\u0106
\nSNE\u017dANA PETROVI\u0106
\nVELJKO MARKOVI\u0106
\n\u0110OR\u0110E MARKOVI\u0106
\nJELENA SREDANOVI\u0106
\nMILICA VOJVODI\u0106
\nSLA\u0110ANA MARINKOVI\u0106
\nNIKOLA VELICKI
\nNEBOJ\u0160A JEHLI\u010cKA
\nTAMARA PAJKOVI\u0106
\nMILICA \u017dIVANOVI\u0106
\nLJUBICA RANCI\u0106
\nJELENA DAMNJANOVI\u0106
\nMANE RADMANOVI\u0106
\n\u0160ANA KULI\u0106
\nJOVANA \u0106OSI\u0106
\nANA MILOSAVLJEVI\u0106
\nTANJA UVERI\u0106
\nNIKOLA KORA\u0106
\n\u017dELJKO LON\u010cAR
\nVIKTOR MIJATOVI\u0106
\n\u017dOLT KOVA\u010c
\nMILAN ANTI\u0106
\nIVAN FRANCUSKI
\nMARKO STOJANOVI\u0106<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0423 \u0412\u0435\u043b\u0438\u043a\u043e\u043c \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435\u043d\u043e\u043c \u0441\u0430\u043b\u043e\u043d\u0443 \u0411\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430 20. \u043d\u043e\u0432\u0435\u043c\u0431\u0440\u0430 2012. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 (\u0443\u0442\u043e\u0440\u0430\u043a) \u0443 19,00 \u0447\u0430\u0441\u043e\u0432\u0430 \u043e\u0434\u0440\u0436\u0430\u045b\u0435 \u0441\u0435 \u043e\u0442\u0432\u0430\u0440\u0430\u045a\u0435 \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u043a\u0430 „\u0414\u0438\u0458\u0430\u043b\u043e\u0433“ – \u0424\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442 \u043b\u0438\u043a\u043e\u0432\u043d\u0435 \u0443\u043c\u0435\u0442\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434.   \u041f\u043e\u0441\u0442\u0430\u0432\u043a\u0430 \u0438\u0437\u043b\u043e\u0436\u0431\u0435:         \u00a0*** DIJALOG – izlo\u017eba grafika srpskih i bosansko-hercegovackih umetnika \u2013 grafi\u010dara, stasalih posle…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":15019,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-15015","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15015","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=15015"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/15015\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15019"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=15015"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=15015"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=15015"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}