{"id":13694,"date":"2012-09-05T14:45:19","date_gmt":"2012-09-05T12:45:19","guid":{"rendered":"https:\/\/violet-shark-478421.hostingersite.com\/?p=13694"},"modified":"2012-09-05T14:45:19","modified_gmt":"2012-09-05T12:45:19","slug":"koncert-antologija-srpske-solo-pjesme","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/koncert-antologija-srpske-solo-pjesme\/","title":{"rendered":"\u041a\u043e\u043d\u0446\u0435\u0440\u0442 – \u0410\u043d\u0442\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0435 \u0441\u043e\u043b\u043e \u043f\u0458\u0435\u0441\u043c\u0435"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u0423 \u041a\u043e\u043d\u0446\u0435\u0440\u0442\u043d\u043e\u0458 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430\u043d\u0438 \u0411\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430 01. \u043e\u043a\u0442\u043e\u0431\u0440\u0430 2012. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 (\u043f\u043e\u043d\u0435\u0434\u0458\u0435\u0459\u0430\u043a) \u0443 20,00 \u0447\u0430\u0441\u043e\u0432\u0430 \u043e\u0434\u0440\u0436\u0430\u045b\u0435 \u0441\u0435 \u043a\u043e\u043d\u0446\u0435\u0440\u0442 – \u0410\u043d\u0442\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0435 \u0441\u043e\u043b\u043e \u043f\u0458\u0435\u0441\u043c\u0435.
\n\u0423\u0447\u0435\u0441\u0442\u0432\u0443\u0458\u0443:
\n\u0410\u043d\u0435\u0442\u0430 \u0418\u043b\u0438\u045b, \u0441\u043e\u043f\u0440\u0430\u043d,
\n\u041b\u0438\u0434\u0438\u0458\u0430 \u0421\u0442\u0430\u043d\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u043a\u043b\u0430\u0432\u0438\u0440,
\n\u0421\u0442\u0430\u043d\u0430 \u041a\u0440\u0441\u0442\u0430\u0458\u0438\u045b, \u0444\u043b\u0430\u0443\u0442\u0430<\/p>\n

\u00a0***<\/p>\n

UDRU\u017dENJE KOMPOZITORA SRBIJE\u00a0<\/strong><\/p>\n

POKROVITELJ<\/p>\n

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE<\/p>\n

\u00a0<\/strong>ANTOLOGIJA
\n<\/strong>SRPSKE SOLO PESME<\/strong><\/p>\n

\u00a0PREZENTACIJA IZDANJA UDRU\u017dENJA KOMPOZITORA SRBIJE<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

U\u010desnici:
\n<\/strong> <\/strong>Aneta Ili\u0107<\/strong>, sopran
\n<\/strong>Lidija Stankovi\u0107<\/strong>, klavir
\n<\/strong>Stana Krstaji\u0107<\/strong>, flauta<\/strong><\/p>\n

\u00a0***<\/strong><\/p>\n

PROGRAM:<\/strong><\/p>\n

Ivan Brklja\u010di\u0107 (<\/strong>1977<\/strong>)
\n<\/strong>Da su meni o\u010di tvoje
\n<\/em>(2008)<\/p>\n

Miloje Milojevi\u0107<\/strong> (1884-1946)
\nJesenja elegija
\n<\/em>(1911)<\/p>\n

Stanojlo Raji\u010di\u0107<\/strong> \u00a0 (1910-2000)
\nRibar\u010deta san
\n<\/em>(1947)<\/p>\n

Stevan Hristi\u0107<\/strong> (1885-1958)
\nNovembar<\/em><\/p>\n

Isidora \u017debeljan<\/strong> (1967)
\niz ciklusa Rukoveti
\n<\/em>Uspavanka
\n<\/em>(1998)<\/p>\n

Petar Konjovi\u0107<\/strong> (1883-1970)
\nSatirova <\/em>\u00a0svirala<\/em>, <\/em>za solo flautu
\n(1940)<\/p>\n

Ljubica Mari\u0107<\/strong> \u00a0 (1909 – 2003)
\n\u010carobnica
\n<\/em>(1964)<\/p>\n

Vasilije Mokranjac <\/strong>(1923 -1984)
\n<\/em>Preludio, <\/em>transkripcija za flautu
\n(1984)<\/p>\n

Ivana Stefanovi\u0107 (1948)
\n<\/strong>Instrumentalna pesma, op.37
\n(1996)<\/p>\n

Dragana S. Jovanovi\u0107<\/strong> (1963)
\niz ciklusa Pesme lov<\/em>\u0430<\/em>ca na snove
\n<\/em>Na tri \u010detvrtine
\n<\/em>(2005)<\/p>\n

***<\/p>\n

\u00a0<\/strong>O PROJEKTU<\/strong><\/p>\n

Krajem 2008. godine, Udru\u017eenje kompozitora Srbije je objavilo Antologiju srpske solo pesme<\/em> u pet svezaka, kao prvo izdanje te vrste u istoriji srpske muzike.<\/p>\n

Njim su obuhva\u0107ena dela ovog izuzetno rasprostranjenog \u017eanra u na\u0161oj muzici, od pesme Josifa Marinkovi\u0107a „Pod prozorom“ nastale 1876. godine\u00a0 do ciklusa „Moj svet“ Ivane Stefanovi\u0107, napisanog 2002. godine. Najve\u0107i broj pesama \u010dekao je u rukopisima na objavljivanje jedne ovakve zbirke i do izvo\u0111a\u010da kao i do publike, one tek sada sti\u017eu prvi put.<\/p>\n

Ovo izdanje ocenjeno je kao kapitalno po mnogim elementima, od suptilnih ali i veoma zahtevnih kriterijuma sastavlja\u010da drAne Stefanovi\u0107, muzikologa koji se posebno bavi vokalnom muzikom, preko najrazli\u010ditijih\u00a0 referenci koje mu daje obele\u017eje kriti\u010dkog izdanja, do njegove upotrebne vrednosti u nastavi solo pevanja i bitnom pro\u0161irivanju repertoara vokalnih solista, \u0161to otvara novi \u017eivot ovom \u017eanru, jer solo pesma, kao jedan od najkomunikativnijih slojeva muzike, najlak\u0161e nalazi put do slu\u0161alaca.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj ovog izdanja, Ministarstvo kulture Republike Srbije prihvatilo je predlog Udru\u017eenja koje je osmislilo ciklus koncerata sa vrhunskim vokalnim solistima koji bi na visokom umetni\u010dkom nivou prezentovali svoj izbor iz Antologije u gradovima Srbije ali i van zemlje. Tako je do sada odr\u017eano 14 koncerata u Srbiji, od Subotice, Novog Sada i Beograda, do Ni\u0161a, Leskovca i Vranja, a odr\u017eani su koncerti u Bukure\u0161tu i Ljubljani da bi se kru\u017eni tok Antologije nastavio u Banjaluci, Gradi\u0161tu, Herceg Novom,Podgorici,Skoplju i Bitolju.<\/p>\n

U svim gradovima u kojima se gostuje, Udru\u017eenje kompozitora Srbije muzi\u010dkim ustanovama daje na poklon komplete Antologije u \u017eelji da ove \u201cknjige koje se pevaju\u201d za\u017eive na \u0161to \u0161irem prostoru.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ivan Brklja\u010di\u0107 <\/strong>(1977) <\/strong>zavr\u0161io je studije kompozicije na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti uBeogradu gde je i doktorirao.<\/p>\n

Kompozicije Ivana Brklja\u010di\u0107a izvo\u0111ene su mnogo puta u Beogradu i Srbiji, u Francuskoj, Rumuniji, Ma\u0111arskoj, Makedoniji, Nema\u010dkoj, Poljskoj, Sloveniji, Austriji, Italiji, \u010ce\u0161koj, Brazilu, \u0160vedskoj i Australiji. Brklja\u010di\u0107evom kompozicijom Jinx<\/em>, u izvo\u0111enju australijskog Modern Music ansambla otvoreni su Svetski dani muzike<\/em> u Sidneju, aprila 2010. godine.<\/p>\n

Komponovao je muziku za predstvae u beogradskim pozori\u0161tima: Atelje 212,\u00a0 Bitef teatar, Beogradsko dramsko pozori\u0161te \u2026<\/p>\n

Docent je na FMU uBeogradu, na Katedri za muzi\u010dku teoriju.<\/p>\n

Dobitnik je Mokranj\u010deve nagrade<\/em>\u00a0 za 2005. godinu za kompoziciju Kada se sedam puta digne zavesa<\/em> za simfonijski orkestar.<\/p>\n

U solo pesmi Da su meni o\u010di tvoje<\/em> na stihove Jovana Ili\u0107a, Brklja\u010di\u0107 evocira romanti\u010darski vid \u017eanrauklapaju\u0107i ga u moderne kompozicione postupke. Ipak, delo zadr\u017eava karakteristi\u010dan lirski ton kao i elemente patosa i sentimentalnosti koji sa velike istorijske distance prizivaju srpsku vokalnu liriku sa po\u010detka 20. veka.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n

Miloje Milojevi\u0107<\/strong> (1884-1946) vi\u0161estrukom delatno\u0161\u0107u kompozitora, muzi\u010dkog pisca i pedagoga, ostavio je dubok trag u muzi\u010dkom \u017eivotu Beograda izme\u0111u dva rata. Kao stvaralac pokazuje vijugavu liniju stilskih opredeljenja: od ranih dela u duhu nacionalne \u0161kole, preko uticaja nema\u010dkog neoromantizma (simfonijska poema Smrt majke Jugovi\u0107a<\/em>) i francuskog impresionizma (\u010cetiri komada <\/em>za klavir, zbirka solo pesama Pred veli\u010danstvom prirode<\/em>, Pesme na stihove francuskih pesnika<\/em>), do\u0161ao je do ekspresionisti\u010dkih traganja (Ritmi\u010dke grimase<\/em> za klavir), <\/em>da bi svoj opus zavr\u0161io u znaku na\u0161eg folklora (klavirska zbirka Melodije i ritmovi sa Balkana<\/em>). Pre svega je liri\u010dar, sklon malim oblicima vokalne i klavirske muzike.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>U solo pesmi \u00a0Jesenja elegija <\/em>inspirisao se ispovednom lirikom Vojislava Ili\u0107a \u0161to je uslovilo izbor izra\u017eajnih sredstava kao i osnovno, setno raspolo\u017eenje. Po kantabilnoj linija glasa i harmonskom jeziku kojim se prenosi osnovni, elegi\u010dni ton poezije, ova pesma predstavlja romansu nagla\u0161enog slovenskog prizvuka blisku romansi \u010cakojvskog.<\/p>\n

 <\/p>\n

Stanojlo\u00a0 Raji\u010di\u0107<\/strong>\u00a0(1910-2000)\u00a0 profesor kompozicije na Muzi\u010dkoj akademiji (danas FMU), redovni \u010dlan\u00a0 Srpske akademije nauke i umetnosti, dopisni \u010dlan Slove\u010dake akademije nauke i umetnosti. Dobitnik presti\u017enih doma\u0107ih priznanja i Herderove nagrade.<\/p>\n

Njegov bogat opus obuhvatio je sve muzi\u010dke \u017eanrove, od solisti\u010dke i kamerne muzike, preko koncertantne (Koncerti za klavir, za klarinet, violon\u010delo, fagot), simfonijskih i vokalno-simfonijskih ostvarenja do muzi\u010dko-scenskih (opere Simonida<\/em>, Dnevnik jednog ludaka<\/em>, balet Pod zemljom<\/em>).<\/p>\n

Pesma Ribar\u010deta san<\/em> pripada ciklusu pod nazivom \u010cetiri pesme Branka Radi\u010devi\u0107a<\/em>. U ovom ciklusu iz 50tih godina, kompozitor se posle predratnih, avangaristi\u010dkih usmerenja okrenuo neposrednosti i jednostavnosti iskaza.<\/p>\n

PesmaRibar\u010deta san <\/em>vedrog je, \u0161aljivog karaktera sa istaknutom melodikom koja prati narodsku intonaciju Brankovih stihova. Ipak, jak realisti\u010dki impuls koji je prisutan u svim Raji\u010di\u0107evim ciklusimauticao je na tok pesme koji prati promene u emocionalnom registru junaka ove muzi\u010dko-lirske pri\u010dice.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Stevan Hristi\u0107 <\/strong>(1885-1958), jedan od osniva\u010da Beogradske filharmonije (1923) i Muzi\u010dke akademije (1939). Prvi je predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije (1950), vi\u0161e puta predsednik Udru\u017eenja kompozitora Srbije. \u010clan Srpske akademije nauka (1950).<\/p>\n

Hristi\u0107 je napisao prvi oratorijum u srpskoj muzici ( Vaskrsenje<\/em>, 1912). Poznata je njegova duhovna muzika (Liturgija<\/em>, Opelo<\/em>), muzi\u010dka drama Suton<\/em>, niz solo pesama i koncertantnih dela. Me\u0111utim, kada se spomene ime Stevana Hristi\u0107a, prva asocijacija je balet Ohridska legenda<\/em>, njegovo \u017eivotno delo koje je pisao punih 20 godina. Uspeh koji je do\u017eivelo u zemlji i inostranstvu, a izvedeno je preko 300 puta, svrstava ga u najpoznatija dela srpske muzike.<\/p>\n

Pesma Novembar<\/em>\u00a0 <\/strong>nastala je na stihove Vojislava Ili\u0107a. Harmonski jezik blizak impresionizmu ima izrazitu koloristi\u010dku ulogu, a prozra\u010dna faktura kao i vi\u0161e deklamativna linija glasa, usmereni su ka muzi\u010dkom preno\u0161enju slike prirode, ali i njenog simboli\u010dkog sloja: paralelizma izme\u0111u prirodnog okru\u017eenja i do\u017eivljaja lirskog subjekta.<\/p>\n

 <\/p>\n

Isidora \u017debeljan<\/strong> (1967) studirala je kompoziciju na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu, u klasi Vlastimira Trajkovi\u0107a. Od 2002. godine je profesor kompozicije na istom fakultetu. Za svoj kompozitorski rad osvojila je Mokranj\u010devu nagradu 2004. Godine 2006. izabrana je za \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti. Autorka je privukla pa\u017enju internacionalne javnosti svojom operom Zora D<\/em>. Nakon toga usledile su brojne porud\u017ebine: Konji Svetog Marka<\/em>, za orkestar\u00a0 (porud\u017ebina Venecijanskog bijenala), Skomra\u0161ka igra<\/em> za kamerni orkestar (2005, porud\u017ebina \u00a0za orkestar Academy of St. Martin in the Fields), opera Maratonci<\/em> (2008, porud\u017ebina festivala u Bregencu), Latum lalo<\/em> (porud\u017ebina Holandskog kamernog hora).<\/p>\n

Muziku Isidore \u017debeljan izvodili su izme\u0111u ostalih, Simfonijski orkestar iz Geteburga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Jana\u010dekova filharmonija iz Ostrave, Brodski kvartet, London Brass ….<\/p>\n

Ciklus Rukoveti<\/em><\/strong> za sopran i klavir (1998) je nastao na osnovu vojvo\u0111anske narodne i gra\u0111anske lirike s kraja XVIII i po\u010detka XIX veka. Pesme iz ovog ciklusa gra\u0111ene su na spoju\u00a0 folklornog idioma u melodijskoj deonici glasa\u00a0 i modernisti\u010dke, reske, disonantne harmonije u deonici klavira.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/em>Petar Konjovi\u0107<\/strong> (1883-1970), redovni profesor i rektor Muzi\u010dke akademije u Beogradu (1939-1950), direktor Opere i upravnik Narodnog kazali\u0161ta u Zagrebu, osniva\u010d i prvi direktor Muzikolo\u0161kog instituta SANU, \u010dlan Akademije nauka i umetnosti u Pragu (1937) i Srpske akademije nauka i umetnosti (1946).<\/p>\n

Pripada nacionalnom pravcu i idejama velikih slovenskih realista Musorgskog i Jana\u010deka. Njegove opere (Vilin veo<\/em>, Knez od Zete<\/em>, Seljaci<\/em>, Otad\u017ebina<\/em> i Ko\u0161tana<\/em>)<\/em>, kao najvi\u0161i domet srpskog operskog stvarala\u0161tva pripadaju srpskoj legendarno istorijskoj i knji\u017eevnoj gra\u0111i. Ne raskidaju\u0107i sa muzi\u010dkom tradicijom na\u0161eg tla, on je produbljuje i pro\u0161iruje, spajaju\u0107i je sa tekovinama postromanti\u010darskih struja i tako, me\u0111u prvima, srpskoj muzici otvara savremene vidike i uvodi je u evropske tokove.<\/p>\n

\u00a0<\/em>Satirova svirala <\/em>je tre\u0107i stav njegove Koncertne svite<\/em> za duva\u010dki kvintet. Pisana za solo flautu, bez u\u010de\u0161\u0107a ostalih instrumenata, Satirova svirala<\/em> je najimpresivniji deo svite: fantasti\u010dne melodijske arabeske kao da evociraju uzdr\u017eanu strast pod sun\u010danim nebom Helade. Postoji velika sli\u010dnost izme\u0111u atmosfere ovog stava i \u010duvenog sola flaute koji u Konjovi\u0107evoj Ko\u0161tani <\/em>prati Had\u017ei Tominu Pesmu o mladoj buli.<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

Ljubica Mari\u0107<\/strong> (1909-2003), kompozitor, dirigent, pisac, profesor Muzi\u010dke akademije u Beogradu i \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti.<\/p>\n

Najosobeniji je stvaralac u istoriji srpske muzike. Njen opus, u kome je glasove daleke arhetipske pro\u0161losti, dovodila u \u010dudesan spoj sa harmonijama i disharmonijama svog vremena, mo\u017ee se meriti sa najve\u0107im autorima svog stole\u0107a. Njen Vizantijski koncert<\/em> za klavir i orkestar, Muzika oktoiha<\/em> za orkestar, kantate Prag sna<\/em> i Pesme prostora<\/em>, mogli bi da u\u0111u u svaku antologiju svetske muzike. Stogodi\u0161njica njenog ro\u0111enja u\u0161la je u kalendar Uneska kao zna\u010dajan datum za svetsku kulturnu ba\u0161tinu.<\/p>\n

Komponovana prema stihovima iz Vergilijevih Bukolika <\/em>melodijska recitacija \u010carobnica, <\/em>zagledana je u svet basme, prizivanja i bacanja \u010dini. Iz tih bukoli\u010dkih sokova anti\u010dke poezije Ljubica Mari\u0107 crpi ekspresiju, pokrivaju\u0107i ceo spektar re\u010ditativno-vokalnih mogu\u0107nosti od melopeje i psalmodije do vokalize, od melizmatike i glisanda do \u201cpevanog govora\u201d dok deonica klavira ima isprekidanu i promenljivu liniju dugo vo\u0111enih trilera, tremolo efekta, arabeski i suprostavljenih registarskih udaljenih planova. Sve to u funkciji sadr\u017eaja \u00a0monodrame<\/em> koja oscilira izme\u0111u usplahirenosti i spokoja, verovanja i sumnje, ekstatike i smernosti.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vasilije Mokranjac<\/strong> (1923-1984), profesor kompozicije na Muzi\u010dkoj akademiji u Beogradu, redovan \u010dlan SANU. Bio je duboko odgovoran prema umetni\u010dkom \u010dinu i zato njegov opus nije opse\u017ean. Objavio je ne\u0161to vi\u0161e od trideset kompozicija, koje, uglavnom, pripadau simfonijskoj (pet Simfonija<\/em>, tri Uvertire<\/em>,\u00a0 Lirska poema<\/em>, Poema<\/em> za klavir i orkestar) i klavirskoj muzici (Etide<\/em>, Igre<\/em>, Fragmenti<\/em>, Odjeci<\/em>).<\/p>\n

Introvertan, okrenut napregnutom traganju za \u017eivotnim i umetni\u010dkim istinama, iako se suvereno slu\u017eio sredstvima savremenog muzi\u010dkog izraza, nikada nije pripadao avangardi niti bilo kojoj drugoj modi, ostaju\u0107i u biti romanti\u010dar koji \u201cpi\u0161e srcem\u201d.<\/p>\n

Kompozicija Preludio<\/em> njegovo je poslednje delo.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ivana Stefanovi\u0107<\/strong> (1948) diplomirala kompoziciju na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Godine 1975. postaje muzi\u010dki urednik u Dramskom programu, zatim urednik Radionice zvuka <\/em>Dramskog programa, a od 1989 do 1991. je \u00a0glavni muzi\u010dki urednik Prvog programa Radio Beograda. Od 2001 do 2006. je umetni\u010dki direktor muzi\u010dkog festivala Bemus. Od 2007 do 2008. je \u00a0dr\u017eavni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije.<\/p>\n

Kompozicije Ivane Stefanovi\u0107 izvo\u0111ene su u Francuskoj, Danskoj, Finskoj, Engleskoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj, Italiji, Rumuniji, Siriji, Kazahstanu kao i na fesivalima: Gaudeamus, Bemus, Zagreba\u010dki Bienalle, Helsinski Binennale, Me\u0111unarodna Tribina kompozitora Beograd. Bavi se grani\u010dnim muzi\u010dkim oblastima, radiofonijskom muzikom kao i scenskom muzikom. Radila je muziku za vi\u0161e od \u010detrdeset pozori\u0161nih predstava u Beogradskim pozori\u0161tima, u Osijeku, Celju, Novom Sadu, Budvi… Objavila \u00a0je knjigu proze Put za Damask<\/em> i knjigu eseja Muzika od ma \u010dega<\/em>.<\/p>\n

Vokaliza\u00a0Instrumentalna pesma<\/em>, ka\u017ee autorka, \u00a0napisana je 1996. i tada je prvi put izvedena u Damasku (Sirija).\u00a0Peva\u010dica koja je trebalo da \u00a0tu pesmu izvodi imala je prete\u017eno opersko iskustvo, i tek je na kraju razumela da treba da peva kao da svira, a sada bih dodala jos i to da svira kao da glumi.<\/p>\n

To je razlog \u0161to Instrumentalna pesma \u00a0<\/em>zvu\u010di u svakom izvodjenju druga\u010dije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Dragana S. Jovanovi\u0107<\/strong> (1963), kompozitor, docent na katedri za teorijske predmete Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Oblasti rada i posve\u0107enosti: komponovanje (umetni\u010dka muzika, primenjena, kao i muzika popularnih \u017eanrova), pedago\u0161ki i umetni\u010dko istra\u017eiva\u010dki rad.<\/p>\n

Solo pesma Na tri \u010detvrtine<\/em> je deo ciklusa od tri pesme, pod nazivom Pesme lovaca na snove<\/em>. Sve pesme se pevaju na izmi\u0161ljene slogove i re\u010di. \u010cesto se ne se\u0107amo kojim jezikom smo zapravo govorili u snu, jedino ostaje do\u017eivljaj preto\u010den u muziku.\u00a0Tako bi i prepoznatljiv jezik i tekst u ovom slu\u010daju bio svojevrsna tautologija. Ciklus Pesama lovaca na snove<\/em> je nastao na inicijativu sastava Done di Belgrado i njima je posve\u0107en. Izveden je prvi put oktobra 2005.godine u Beogradu, u okviru 37.og BEMUSA. Od tada je stalni deo repertoara ovog trija.<\/p>\n

 <\/p>\n

Aneta Ili\u0107<\/strong> je jedan od vode\u0107ih vokalnih umetnika Srbije. Ro\u0111ena je u Frankfurtu na Majni, a solo pevanje je studirala na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Redovno nastupa u Srbiji i inostranstvu, u Italiji, Holandiji (Muziekgebouw, Amsterdam), Nema\u010dkoj, Francuskoj, \u0160vedskoj, Poljskoj, Gr\u010dkoj, Rumuniji, Sloveniji i Hrvatskoj, kao i u okviru festivala BEMUS, NOMUS, BELEF, Contro canto (Rim), Muzi\u010dko bijenale Zagreb i Me\u0111unarodna tribina kompozitora Beograd.<\/p>\n

\u010cesto nastupa kao solista sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom \u00a0RTS, Ansamblom solista Minhenske filharmonije, Beogradskim guda\u010dki orkestar ‘Du\u0161an Skovran’ ….Sara\u0111ivala je sa istaknutim dirigentima kao \u0161to su Leopold Hager, David Porcelijn, Uro\u0161 Lajovic, Vladimir Kranj\u010devi\u0107, Bojan Su\u0111i\u0107……<\/p>\n

Njeni repertoar \u010dine dela muzi\u010dkog baroka, romantizma, impresionizma i muzike 20. veka. Posebnu pa\u017enju posve\u0107uje prezentovanju srpske\u00a0 muzike, \u00a0\u00a0delima Ljubice Mari\u0107, Srevana Hristi\u0107a, Miloja Milojevi\u0107a, Dejana Despi\u0107a, Du\u0161ana Radi\u0107a, Vlastimira Trajkovi\u0107a, Isidore \u017debeljan…<\/p>\n

\u010clan\u00a0 je istaknutog kamernog ansambla Donne di Belgrado<\/em>, sa kojim tako\u0111e redovno nastupa u zemlji i inostranstvu.Kao operska umetnica\u00a0 nastupa u operskim produkcijama u \u0160vedskoj (Ulriksdals slottsteatar Confidancen, Stokholm), Sloveniji i Srbiji (Beogradska opera, Opera Madlenijanum, BEMUS).<\/p>\n

Izdvajaju se uloga Nimfe u operi Narcis i Eho<\/em> Anje \u0110or\u0111evi\u0107, uloga Despine u Mocartovoj operi Cosi fan tutte<\/em>,\u00a0 uloga Suzane u operi Figarova \u017eenidba<\/em>, uloga Euridike u Glukovoj operi Orfej i Euridika<\/em>, i uloga Gospo\u0111e P. u operi Majkla Najmana ‘The Man Who Mistook His Wife for a Hat<\/em>‘.<\/p>\n

Ostvarila je veliki broj snimaka za Radio-televiziju Srbije, kao i za Holandski dr\u017eavni radio.<\/p>\n

Dobitnica je Nagrade grada Beograda za muziku i muzi\u010dko-scensko stvarala\u0161tvo za 2010. godinu, kao i nagrade UMUS za najbolji koncert u sezoni 2005.<\/p>\n

Aneta Ili\u0107 je vanredni profesor solo pevanja na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Lidija Stankovi\u0107<\/strong> je studirala u klasi prof. Dubravke Tom\u0161i\u010d-Srebotnjak na Muzi\u010dkoj akademiji u Ljubljani, a magistrirala u klasi prof. Arba Valdme na Fakultetu muzi\u010dke umetnosti u Beogradu. Dobitnica je\u00a0 nagrada u zemlji (dve Oktobarske<\/em>, Emil Hajek<\/em>) i u inostranstvu (Slovenija:Pre\u0161ernova<\/em>; Italija: na takmi\u010denjima u Senigaliji, Zemonu, Strezi). Odr\u017eala je mnogobrojne resitale\u00a0 \u0161irom zemlje i inostranstva \u00a0i nastupala \u00a0sa vode\u0107im doma\u0107im simfonijskim i kamernim orkestrima. Kao kamerni muzi\u010dar redovno nastupa sa violinistkinjom Vesnom Stankovi\u0107 i pijanistom Aleksandrom Mad\u017earom. Radi kao redovni profesor \u00a0na Katedri za klavir Fakulteta muzi\u010dke umetnosti u Beogradu.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Stana Krstaji\u0107<\/strong> je diplomirala u klasi prof. Miodraga Azanjca na Muzi\u010dkoj Akademiji u Beogradu. Usavr\u0161avanje je nastavila u Nema\u010dkoj, na Akademijama u Trosingenu kod A. G. Tatua, u Berlinu kod K. B. Zebona, kod K.Hampea u Vircburgu, a u Minhenu je magistrirala u klasi prof. Marianne Adorjan. Aktivno je u\u010destvovala na\u00a0 majstorskim kursevima kod K. B. Zebona, A. Mariona, O.Nikolea, a\u00a0 na Kidjana Akademiji u Sieni kodS. Gacelonija\u00a0 je dobila i\u00a0specijalnu stipendiju.<\/p>\n

Radila je \u00a0u orkestru Opere Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu a od\u00a0 2002. godine je solo flautistkinja Beogradske Filharmonije.<\/p>\n

Osnovala je nekoliko kamernih ansambala, \u00a0Duo Flutympanon, Duo Floral, Duo Diverso, Trio Donne di Belgrado <\/em>i Trio Singidunum,<\/em> sa kojima je nastupala na brojnim koncertima i festivalima u zemlji \u00a0i inostranstvu. Kao solista je nastupala sa orkestrom Beogradske Filharmonije, Guda\u010dima Svetog Djordja, Kamernim ansamblom Du\u0161an Skovran itd.<\/p>\n

Dva kompakt diska snimila je sa harfistkinjom Milenom Stani\u0161i\u0107 (Duo Floral<\/em>), a sa Anetom Ili\u0107 i Natalijom Mladenovi\u0107 (Trio Donne di Belgrado<\/em>) kompakt\u00a0 disk Mala kutija<\/em> sa kompozicijama srpskih autora napisanih specijalno za Trio Donne<\/em> di Belgrado<\/em>.<\/p>\n

Ostvarila je mnogobrojne snimke za TV i Radio u zemlji i inostranstvu.<\/p>\n

U svom bogatom repertoaru neguje sa posebnom pa\u017enjom dela doma\u0107ih kompozitora, me\u0111u kojima su mnoge kompozicije njoj posve\u0107ene.<\/p>\n

Od 2002. godine svira na flauti Pearl Maesta, \u010diji je svetski promoter.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0423 \u041a\u043e\u043d\u0446\u0435\u0440\u0442\u043d\u043e\u0458 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430\u043d\u0438 \u0411\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0434\u0432\u043e\u0440\u0430 01. \u043e\u043a\u0442\u043e\u0431\u0440\u0430 2012. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 (\u043f\u043e\u043d\u0435\u0434\u0458\u0435\u0459\u0430\u043a) \u0443 20,00 \u0447\u0430\u0441\u043e\u0432\u0430 \u043e\u0434\u0440\u0436\u0430\u045b\u0435 \u0441\u0435 \u043a\u043e\u043d\u0446\u0435\u0440\u0442 – \u0410\u043d\u0442\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0435 \u0441\u043e\u043b\u043e \u043f\u0458\u0435\u0441\u043c\u0435. \u0423\u0447\u0435\u0441\u0442\u0432\u0443\u0458\u0443: \u0410\u043d\u0435\u0442\u0430 \u0418\u043b\u0438\u045b, \u0441\u043e\u043f\u0440\u0430\u043d, \u041b\u0438\u0434\u0438\u0458\u0430 \u0421\u0442\u0430\u043d\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u043a\u043b\u0430\u0432\u0438\u0440, \u0421\u0442\u0430\u043d\u0430 \u041a\u0440\u0441\u0442\u0430\u0458\u0438\u045b, \u0444\u043b\u0430\u0443\u0442\u0430 \u00a0*** UDRU\u017dENJE KOMPOZITORA SRBIJE\u00a0 POKROVITELJ MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE \u00a0ANTOLOGIJA SRPSKE SOLO PESME \u00a0PREZENTACIJA…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":13697,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[106],"tags":[],"class_list":["post-13694","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-arhiva"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13694","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13694"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13694\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13697"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/banskidvor.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}