У Концертној дворани Банског двора 16. октобра 2017. године (понедјељак) у 18.00 часова биће промовисана монографија Драган Гага Николић „Господин мангуп“.
Учествују: Радмила Станковић – уредница монографије и Тихомир Станић – глумац.
ДРАГАН ГАГА НИКОЛИЋ – ГОСПОДИН МАНГУП
Приредила Радмила Станковић
______________________________________________________________
Укратко о књизи
Уметничка биографија легендарног глумца и југословенске културне иконе.
Монографија коју исписују редитељи који су сарађивали са Драганом Николићем, драматургима, критичарима, сценаристима и писцима.
Прича о глумачким и интимним световима Драгана Гаге Николића, као велики јунак кинематографије, театра и телевизије, испричали су дојани сценског и критичарског стваралаштва: академик Душан Ковачевић, филмски критичар Милан Влајчић, позоришни критичар Александар Саша Милосављевић, професор Факултета драмских уметности Предраг Перишић, редитељи Дејан Мијач, Паоло Мађели, Слободан Унковски, Љиљана Тодоровић, Милош Радивојевић, Слободан Шијан, Боро Драшковић, Мирослав Лекић, Здравко Шотра, Милош Радовић и публициста Драгољуб Дража Петровић. Из сазвучјa њихових гласова и антологијских фотографија које је припремила Горанка Матић, формирано је јединствено свједочанство о глумачкој и моралној величини највећег шармера и највољенијег глумца уз улоге које су одрасле генерације.
Други о књизи
„Био је један од изразитих, један од перјаница свега што је глума. Несумњиво је припадао елити, глумачкој и људској елити. Није случајно да га је публика одабрала за своје мезимче.“ Дејан Мијач
„Драган Николић је најзначајнији филмски глумац модерног српског и југословенског филма наше генерације. Успешно се одупирао стављању на пиједестал, претварајући се да је то што ради најнормалнија ствар у свијету!“ Слободан Шијан
„Сећам се када је први пут“ званично „појавио у Атељеу 212 на једној премијери са Миленом Дравићем. Причало се и писало се да се ‘виђају’, да су ‘заједно’. Приче су престале када су се појавиле и у пуној сјајној „озваничили“ љубав – која још увијек траје и траје вечно зато што је љубав већа и дуже од живота.“ Душан Ковачевић
