У Вијећници Банског двора 16. марта 2017. године (четвртак) у 19,00 часова биће промовисана књига „Жена и афоризам“ приређивача Деане Саиловић,
Учествују: Слађана Косић, Марина Раичевић, Драгана Пашић, Биљана Китић Чакар, Мирјана Ђапо и приређивач.
Афоризам је настао прије двије и по хиљаде година, али, чини се, да се непрестано подмлађује, у шта нас увјерава и књига пред нама. Први афоризми у античкој Грчкој били су савјети за чување здравља и лијечење од болести. Данашњи афоризми, горки лијекови у слаткој глазури, такође, лијече – својом ведрином и оптимизмом, потврђујући народну мудрост – да је смијех лијек.
Традиција да припаднице љепшег пола с овог поднебља пишу „севчице“, како је афоризме називао Јован Јовановић Змај, дуга је и славна. Прву књигу афоризама на српском језику објавила је краљица Наталија Обреновић (1859-1941), далеке 1897. године у Београду. Тако је постала, не само прва Српкиња која је публиковала збирку кратке форме, већ и прва ауторка овог жанра у Европи. Дјело краљице Наталије Обреновић, под насловом „Афоризми“ подијељено је на поглавља о животу, жени, срећи, љубави, доброчинству, Новој години и војсци. Прије краљице Наталије афоризме су писале прва српска књижевница модерног доба Еустахија Арсић (1776-1843) и једна од првих представница српске женске интелектуалне елите Савка Суботић (1834-1918). Међутим, њихове елиптичне, филозофске и парадоксалне мисли нису имале срећу да буду укоричене, већ су остале расуте у листовима и часописима. Крајем 19. вијека непотписани афоризми, несумњиво из женског пера, објављивани су у београдском листу „Домаћица“.
На српској сатиричној и афористичкој сцени од краја седамдесетих и почетка осамдесетих година прошлог вијека дубок траг утиснуле су, објављујући у „Јежу“, „Књижевној речи“, „Студенту“, „Омладинским новинама“, „Ставу“, „Младости“, „Дуги“, „НИН“-у и другим штампаним гласилима Васка Јукић Марјановић, Даница Машић, Бланка Недовић, Милена Јојић, Вишња Косовић, Јасмина Буква, Весна Денчић… Оне су писале и пишу метафорично, критички, смјело, рафинирано и лепршаво. Весна Денчић је на челу сатиричника „Етна“, а Јасмина Буква је главна уредница часописа „Афоризам“.
На срећу и „ползу“ наше сатире, пристигле су и младе, такође, даровите „принцезе“ духа, које слиједе дјело својих претходница. И раније је било идеја да буде приређена Антологија афоризама савремених афористичарки, али док су мушкарци о томе годинама само размишљали и причали, посла се, коначно, прихватила једна предузимљива и енергична жена и резултат је пред нама. Деана Саиловић је замисао брзо и успјешно преточила у дјело. Она је у томе успјела, јер је и сама квалитетна афористичарка и посједује способност да разлучи добро од мање квалитетног, трајно од дневног и хуморно од квазидуховитог. Афоризме је селектовала с много пажње, мјере и укуса. Књига подсјећа на јеловник са описом врхунских делиција и посластица, а намијењена је књижевним сладокусцима. Оваква књига је одавно била потребна, као блистава коцкица у мозаику која ће комплетирати слику афористике у Србији и региону и која ће бити карика између прошлости и будућности сатиричног стваралаштва на овом простору. Деана је као одважни капитен и селектор приредила књигу која представља репрезентацију афористичарки из више држава, различитих генерација, занимања, поетика и поимања сатире и афористике, али их повезује то што пишу лирске, кратке и мудре реченице које садрже обрт и поруку. Женама лијепо стоје бисери, а још је љепше када жене нанижу бисере мудрости и представе их у својим литерарним дјелима.
Зато ова књига наликује на ковчежић бисера и племенитих мисли, које имају сјај злата. У књизи се налази прегршт афоризама, који су блистави и који су, по форми и садржају, вишеструко асоцијативне и дубоке мисли. Избор нас увјерава да су афоризми заиста склад мисли и речи. Они доносе нешто неочекивано, јер мисли у њима нису на површини, већ у њиховој суштини. Добри афоризми садрже више мисли, него ријечи. Зато и личе на добро изредигован роман. Афоризми наших ауторки су бритки, што доказује да оне за бављење сатиром поседују потребну дозу стваралачке храбрости, па и дрскости. Уосталом, сатира је такав књижевни род, да јој, без храбрости, нема опстанка. Спектар тема је заиста широк и проналазимо запажања о политици, властима, странкама, изборима, криминалу, судству, привреди, социјалним проблемима, медијима, култури, религији, моралу, истини, слободи, љубави, еротици, браку, породици, дјеци, женама и мушкарцима… Мисли, које имамо прилику да читамо овако сабране, уверавају нас да су, умногоме, засноване на личном искуству и проживљеном, због чега су аутентичне, оригиналне, вјеродостојне и са снажним личним печатом. Парадоксално је, али зар једна од основних особина афоризма није парадокс, да овакви самосвојни и непатворени афоризми омогућавају читаоцима висок ниво идентификације са размишљањем ауторки. Књига Жена и афоризам пружа увид у најбоље од стваралаштва жена афористичара из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. Књига одушевљава свјежином идеја, обиљем тема, разноврсношћу стилова, магијом обрта, богатством стилских фигура, снагом парадокса, духом и дахом, слојевитим значењима, скривеним порукама и нескривеном љепотом израза.
Афоризме није потребно дијелити на оне које су написале жене и мушкарци, него на добре и лоше, а ово је књига добрих афоризама, јер је резултат минуциозног рада приређивача. Деана је извела пионирски подухват и зато је ово дјело и оријентир и путоказ. Приређивач књиге је поставила знакове поред пута за све који буду жељели даље да трагају за љепотама духа. Књига Жена и афоризам баца ново свјетло на неке ауторке које су неоправдано биле у сјенци и на свјетло дана износи непознате мисли које просветљују.
Историја српске афористике неће моћи да се пише без увида у овај избор. Афоризми које је изабрала Деана Саиловић су капи у којима се налазе океани. Мисли из ове књиге не завршавају се тачком, већ размишљањем читаоца.
Желимо вам дуготрајно уживање у кратком жанру!
Александар Чотрић
