У Вијећници Банског двора 19. јуна 2017. године (понедељак) у 19.00 часова биће промовисана књига „Село у Србији – благо које траје“, аутора Милутина Матића,
У сарадњи са Заводом за проучавање села из Београда и Друштвом за народно просвећивање „СВЕТИОНИК“ из Крагујевца,
Учествују:
Проф. др Младен Бодирожа, академик СКАИН, Бања Лука
Проф. др Брацо Ковачевић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука
Проф. др Раденко С. Круљ, академик САО, Крагујевац
Проф. др Раде Биочанин, академик СКАИН, Београд
Проф. др Душко Вејиновић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој
Луци, Бања Лука
Др Милутин Матић, аутор, Крагујевац.
„Село у Србији као насеље и аутентична територијална, економска и друштвена заједница, заједно са својим становништвом из свих генерација, постоји и траје више од осам и по миленијума (од око 6.700-те године пре нове ере до данашњих дана) и увек је било значајан фактор без кога се никада није могло на овим просторима. Током свога постојања, без обзира на све недаће и проблеме, село и људи са села у Србији увек су се претежно бавили пољопривредном производњом (пре свега производњом хране) и били поуздан ослонац и сигурна потпора сопственом целокупном становништву, као и држави и друштву у целини, што ће бити и убудуће.
У XXI веку, у складу са постојећим глобалним кретањима у свету, српско село треба и даље да буде извор живота и здравља људи и народа на овим просторима, као један од темеља њиховог опстанка у будућности. За то су, поред осталог, потребни и другачији начини организовања, рада, схватања и понашања (индивидуално и коллективно) у Републици Србији, уз велико ангажовање свих – сеоског и осталог становништва, локалних самоуправа, пољопривредних и осталих асоцијација, организација и институција, просвете, науке и културе, државе и друштва – у многим сегментима и у целини… Стога, село, пољопривреда и рурални развој треба да буду проглашени за важан и козистентан део укупног корпуса националних интереса земље, односно за један од националних приоритета Републике Србије у XXI веку – за добробит свих у друштву на овим просторима.
Током историје, село, пољопривреда и рурални простор често су били велика резерва и одступница света и цивилизације, па и становништва на тлу Србије. Тако ће, засигурно, бити и у XXI веку. Ако се то не схвати и благовремено не прилагоди (усклади) са постојећим глобалнним светским трендовима, целокупном светском становништву, па и нашем у Републици Србији, у XXI веку биће много горе него у XX и свим прохујалим вековима на овим просторима и у историји човечанства. У најгорем случају, чак, можда и апокалиптично и катастрофално.
Село је, заиста, велико благо Србије које траје вековима и миленијумима и неизоставно треба и даље да постоји на овим просторима у XXI веку и даље у будућности – сачувано, обновљено, богатије, веће, поштованије, боље и лепше него што је било до сада“.
Аутор
