Banjaluka 15. 11. 2011
Press RS
Banskom dvoru potrebna rekonstrukcija
Fasada opasna za prolaznike
Da je Banskom dvoru potrebna hitna rekonstrukcija, postalo je jasno posle prekjučerašnjeg urušavanja fasade kod sporednog ulaza u ovu kulturnu instituciju. Na trotoar je palo nekoliko kilograma zida zgrade stare osamdesetak godina, ali, srećom, ni na čiju glavu.
Otpalo lice… Statua koja predstavlja kraljicu Mariju
Milan Petković, penzioner iz Banjaluke, ogorčen onim što je video, kaže da bi gradska vlast trebalo da obnovi fasadu ove kulturne ustanove kao što je revitalizovala zgradu Gradske uprave.
Curi na sve strane
Zašto i ovo ne obnove kad znaju da dolaze na koncerte i razne kulturne događaje? Banski dvor je u tom smeru možda i više zaslužio obnovu, a ovako vidimo ruševnu i prljavu fasadu koja je sramota za grad i RS. Šta će reći visoki gosti kada ovuda budu prolazili? I pitam se gde su komadi otpalog zida? Gde su ih bacili i sme li se bacati zaostavština bana Tise Milosavljevića – kaže Petković, dodajući da građani željno očekuju obnovu ove monumentalne građevine u centru grada.
Milorad Petrić, direktor Kulturnog centra Banski dvor, kaže da posle najnovijeg slučaja urušavanja ovoj kulturnoj ustanovi treba hitna rekonstrukcija fasade.
Zrelo za radove… Deo srušene fasade
Da su „Marijina usta“ (statua predstavlja Nj. vel. kraljicu Mariju, op. a.), koja su ranije otpala, pala nekome na glavu, to bi bio poljubac smrti. Kako bilo, rekonstrukcija je pored kulturne opravdanosti potrebna zbog opasnosti za prolaznike. Da ne govorimo svako jutro: „Hvala ti, bože, što niko nije nastradao“, jer smo jedini odgovorni. Zavod za izgradnju grada Banjaluka napravio je idejno rešenje sanacije i revitalizacije Banskog dvora. Treba uraditi projekat uz konsultovanje komisije eksperata. Posao bi trebalo da počne, međutim, ništa sa sigurnošću ne mogu da potvrdim. Ni rokove, ni koliko je novca potrebno – kaže Petrić.
On ističe da su fasadu ranije sami održavali, krečili i da je veliki problem i krov stare građevine.
Curi na sve strane, a može da izbije i požar zbog dotrajalih instalacija koje takođe treba promeniti. Najgore je što se zimi prevelike količine soli bacaju skroz do temelja zgrade, pa ona prelazi na fasadu i nagriza zidove i stepenice. Da ne govorimo o štetnim vibracijama vozila – navodi Petrić.
Naglašava da je neobnovljena fasada ogledalo kulture u Banjaluci i RS.
Pošto više nismo profitna organizacija, već smo na budžetu grada, zna se ko treba da pomogne. Evo, grad nam je smanjio budžet za 400.000, pa na raspolaganju imamo manje od milion maraka. Mora se na Skupštini grada predložiti budžet za rekonstrukciju, a u tome treba da učestvuje i država – kaže Petrić.
Država mora da pomogne
On ističe da obnova ne može da počne sve dok su u zgradi Radio-televizija RS njene antene i drugi uređaji na krovu.
Spomenik od najvećeg značaja za BiH
Banski dvor je kulturni spomenik izgrađen 1932. godine kao rezidencija bana Vrbaske banovine. Zemljište je kupljeno 1930. godine. Kupio ga je ban Svetislav Milosavljević za pet i po miliona dinara. Za rezidencijalne potrebe korišćen je do 1941, a posle Drugog svetskog rata kao vojno i političko sedište. Godine 1955. Narodni odbor grada Banjaluka doneo je odluku o osnivanju Doma kulture. Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa BiH 1978. stavio je Banski dvor pod zaštitu države kao jedinstvenu arhitektonsku celinu neoklasicizma s ukrasnim detaljima preuzetim iz srpske srednjovekovne arhitekture. Nepokretna i pokretna imovina je državna svojina, a vlasnik je grad Banjaluka. Nakon poslednjeg rata, Banski dvor ima status nacionalnog spomenika od najvećeg značaja za BiH.
Prema poslednjim informacijama, televizija bi u novu zgradu trebalo da bude preseljena maja iduće godine, jer su nam do tada uplatili kiriju. Ali ni to nije sigurno. Inače, taj bočni ulaz trenutno pripada Televiziji RS. Međutim, kada se isele, više neće biti kačenja bilo kakvih uređaja na Banski dvor jer nam je cilj da ovaj spomenik traje najmanje 40 narednih godina i ostane budućim generacijama, i da svi umetnici u ovoj kući mogu pokazati svoj rad i umeće – objašnjava Petrić.
Komentarišući najnoviji slučaj urušavanja fasade, Milenko Šajić, portparol Gradske uprave Banjaluka, kaže da je JU-KC Banski dvor poslednjih dvadeset godina koristilo više republičkih institucija, a RTRS je još jednim svojim delom u tom prostoru.
Preduslov za početak rekonstrukcije je da se u potpunosti isprazni prostor. Za to vreme se priprema dokumentacija. Naravno, ovde su potrebna značajna novčana sredstva i u tom smislu da će grad tražiti da se u finansiranje sanacije uključi i Vlada RS, s obzirom na to da su od 1992. godine Banski dvor gotovo u celosti koristile republičke institucije – kaže Šajić.
Bojan Rečević
