У Концертној дворани Банског двора дана 27.02.2012.године у 20,00 часова одржаће се концерт групе “ Wariki band “ из Јапана.
O grupi Variki
Dodir japanskog lava sreće
Grupa Variki u svojim nastupima objedinjuje muziku i plesove iz celog Japana. Repertoar grupe insirisan je uličnim nastupima, kao što su šišimai (ples lavova), kagura (narodna muzika i plesovi posvećeni šinto i budističkim božanstvima) i muzikom i plesovima za proslave. Pored toga, ova japanska grupa izvodi i svoja autorska dela.
Nastupi grupe Variki odišu modernim senzibilitetom i jedinstvenom estetikom svakog od izvođača.
Variki su 2001. osnovali Akira Katogi i Šunsuke Kimura. Godine 2005. pridružuje im se Ecuro Ono, a gošća na ovoj istočnoevropskoj turneji je Kuniko Obina.
Grupa Variki nastupa u Japanu na različitim manifestacijama, uključujući nastupe u reginonalnim pozorištima i osnovnim i srednjim školama. Među značajnijim nastupima na internacionalnoj sceni izdvajaju se oni u Velikoj Britaniji, Italiji i SAD.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5qU0MgFFG0w&feature=youtu.be[/youtube]
Članovi grupe
Akira Katogi
- Taiko bubnjevi, ples, ulični nastup. Rođen je 1967. godine u Akita prefekturi u Japanu. Od ranog detinjstva Katogi je sticao znanja u tradicionalnom japanskom plesno-pozorišnom ansamblu Varabi-za, čiji su međunarodno priznati nastupi posvećeni očuvanju i izvođenju tradicionalnih narodnih umetnosti Japana. Akira Katogi se kasnije pridružuje japanskoj narodnoj i plesnoj grupi Dengaku-za, poreklom iz Nagano prefekture, gde uči od majstora ove grupe. Godine 1999. postaje samostalan izvođač japanske tradicionalne narodne umetnosti. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je 2001. godine Katogi pozvan u Pariz, gde je nastupao na reviji visoke mode Kristijana Diora.
Akira Katogi smatra da je nastupanje na pozornici najznačajnije dostignuće izraza društvenog slavlja.
Šunsuke Kimura
- Jokobue flauta, cugaru šamisen. Rođen je 1969. godine u Saitama prefekturi u Japanu. Smatra se jednim od najpoznatijih kompozitora i izvođača na japanskim tradicionalnim instrumentima. Osim cugaru šamisen Kimura svira i druge instrumente, uključujući šinobue i nohkam (japanske flaute). Kimura je nastupao u mnogim zemljama Azije, Okeanije, Evrope i Severne Amerike. Njegova autorska dela emituju se na japanskoj nacionalnoj televiziji NHK. U aprilu 2006. godine Šunsuke Kimura je odabran da napiše muziku i tekst za „Amaterasu“, izuzetno uspešnu pozorišnu predstavu kojom je obeležena dvadesetpetogodišnjica Kodoa, najpoznatije taiko grupe (japanskih bubnjara) na svetu.
Ecuro Ono
- Cugaru šamisen, taiko bubnjevi. Rođen je 1972. godine u Akita prefekturi u Japanu. Takođe je bio član Varabi-za grupe u kojoj je da svira cugaru šamisen kod pokojnog majstora Čisato Jamade u gradu Hirosaki u Aomori prefekturi. Osvojio je nekoliko nagrada na nacionalnim cugaru šamisen takmičenjima i nastupao je sa mnogim grupama. Od 2003. godine Ecuro Ono nastupa kao veoma tražen samostalan umetnik na cugaru šamisenu, a 2005. pridružuje se grupi Variki sa kojom nastupa na nacionalnoj i internacionalnoj sceni.
Prvi CD je izdao 2006. godine pod umetničkim imenom „Anzo“.
Kuniko Obina
- Koto sa 17 žica, kokju. Prve časove kotoa Obina je dobila od majke, a zatim je svoje obrazovanje nastavila kod Kijoko Mijani, koja je poznata kao živo nacionalno blago Japana.
Diplomirala je na Tokijskom univerzitetu primenjenih umetnosti i muzike. Jedan od prvih profesionalni uspeha Kuniko Obine bila je pobeda na audiciji NHK Hogaku (japanska tradicionalna muzika), što joj je obezbedilo niz nastupa na NHK televiziji i radiju.
Njena koncertna karijera traje od 1990. godine i od tada je učestvovala na nekoliko inostranih turneja, kao što su američka turneja Mijagi Koto i turneja po srednjoj i južnoj Americi u organizaciji Japanske fondacije. Takođe, Obina je nastupala na turnejama na Tajladnu, u Nepalu i drugim zemljama. Prvi CD pod naslovom „Edo Komaći“, koji je izdala 1994. godine, zauzeo je prvo mesto na listi najprodavanijih izdanja japanske tradicionalne muzike.Program:
- Komano ge
Veselo delo – kao motiv ima čigru koja je među najstarijim igračkama u Japanu. Komano ge je jedan od uličnih nastupa iz Fukuoka prefekture koji je u starim vremenima služio trgovcima kao način promocije, a sada se koristi kako bi se predstavila radost lokalnih festivala u Japanu.
- Okoši
Praznična melodija čiji je motiv Enburi festival Aomori prefekture, najsevernijeg dela glavnog ostrva Japana. Noseći šešire u konjskom obliku i pevajući kotohogi – magične reči koje obećavaju sreću – plesači “kopaju tle” kako bi probudili zemlju i molili za dobru žetvu.
- Tori no joni – kao ptica
Komponovao Tadao Savai 1985. godine. Da letimo na nebu kao ptice – večiti je san svih ljudi. Obično ovaj san drema na dnu svesti, a u retkim prilikama se budi. Kada se nečemu divimo, kada smo srećni, ovaj san ispunjava srce i mi letimo na oblacima kao ptice…
- Aja-ući
Koristeći Kanoura-Kagura sveti ples i muziku Akita prefekture kao motiv, svirači udaraju po taiko bubnjevima kako bi doneli sreću svima u publici. Muzika proizlazi iz ritma bubnjeva koji se čuje kao dong dong, što na japanskom predstavlja mnoštvo dobrih stvari koje teku.
- Šinobue solo i Šišimai – ples lavova
Šinobue
Komponovao Rentaro Taki
Muzika je inspirisana ruševinama Oka zamka koji je sagrađen davne 1185. godine.
Šišimai
Od prastarih vremena se veruje da je lav glasnik bogova koji poseduje moć da otera zlo i ljudima ostvari želje. U Japanu se kaže “ako te ugrize plesač lavova nećeš se prehladiti, a ako si bolestan ozdravićeš”. Šišimai koji izvodi grupa Variki inspirisan je varijacijom kagura (narodne muzike i plesova) iz sela u blizini Tokija.
- Cugaru šamisen improvizacija
Ovo delo predstavlja tehnike sviranja na cugaru šamisenu koje su razvili putujući slepi zabavljači (bosama) iz Cugaru regiona u Aomori prefekturi. Muzičar ima slobodu da improvizuje na razne načine – može da “tapka” po žicama i kožnom telu gitare, da svira trzalicom “odozdo” ili da “čupka” žice prstima.
- Nindža
Komponovao Šunsuke Kimura
Motiv ove instrumentalne numere, koju izvode dva svirača cugaru šamisena, jesu Nindže – grupa tajnih agenata aktivnih u feudalnom Japanu.
- Torimai – ples pilića
Pile najavljuje dolazak svitanja. Torimai je slavljenički ples koji donosi dnevnu svetlost i oslobađa svet zlih duhova koji vladaju u tami noći. Torimai je deo folklora prefekture Aomori.
- Kokiriko-buši
Kokiriko-buši je stara melodija, deo folklora Japana i danas se retko izvodi. Grupa Variki je ovu dragocenu pesmu naučila od jedne starice, uvrstila je u svoj repertoar i na taj način je otrgla od zaborava.
O instrumentima
Taiko
Taiko su različite vrste bubnjeva koji imaju veoma dugu tradiciju. Najčešće se koriste bjoućidaiko bubnjevi sa kožnom udarnom površinom koja je za telo instrumenta pričvršena ekserima i šimedaiko bubnjevi na kojima je kožna udarna površina privezana. Kumidaiko grupe, koje sviraju samo različiti tipovi bubnjeva, veoma su popularne u Japanu.
Jokobue
Jokobue je japanska flauta koja se pravi od bambusa i koristi se od davnina za izvođenje različitih tipova muzike. Jedna od vrsta jokobue je šinobuda flauta, čiji je vrh specijalno prilagođen za izvođenje melodija koje ne zahtevaju visok ton ili ritam. Postoje i nohkan flaute koje se koriste u Noh prefekturi, a dizajnirane su tako da proizvode oštre i tvrde tonove.
Koto
Koto je instrument nastao u Kini u vreme dinastije Tang, a u Japanu se koristi od 7. veka. Koto ima 13 žica na drvenom telu od paulovnije (vrsta drveta) i na njemu se svira sa trzalicom napravljenom od ivovog drveta. U Taišo periodu (1912-1926) dizajnirana je veća verzija ovog instrumenta – tzv. sedamnaestožičani koto koji pokriva i niže tonove u ansamblu. Danas postoji bas koto za niže tonove, kao i koto sa 20 i više žica.
Šamisen
Šamisen vodi poreklo iz sredine 16. veka, sa ostrva Okinave (Rjukju), kada su ga koristili putujući monasi. Tokom vremena su se razvijale različite vrste šamisena, kao i različiti oblici i tipovi trzalica, kako bi se prilagodili određenim tipovima pesama. Na koncertima uglavnom se koristi veliki šamisen koji je nastao u severnom regionu Cugaru.
Kokju
Ima nekoliko teorija o poreklu ovog japanskog instrumenta, a najpoznatija je ona po kojoj je kokju nastao početkom Edo perioda (1603-1868). Danas se koristi u ansamblima zajedno sa kotoom i šamisenom ili kao deo muzike Kabuki pozorišta. Kokju je duplo manji od šamisena, ima 3 različite tanke svilene žice, a vrh mu je napravljen od dlake konjskog repa.
