Бањалука – Бански двор Културни центар угостио је умјетнике свјетског гласа, а у њему су прве наступе имали неафирмисани књижевници, сликари, музичари, културно-умјетничка друштва и то ће бити мисија ове установе убудуће, да бисмо понудили најбоље могуће садржаје из области културе, али и простор за стасавање нових генерација умјетника.
Рекао је то директор Банског двора Милорад Петрић и додао да је дугогодишњи напор и труд ове установе награђен и Орденом Његоша другог реда, који му је, поводом Дана Републике, 9. јануара, додијелио предсједник Републике Српске Милорад Додик.
– То признање је резултат рада запослених у овој установи и успјех свих који су радили у Банском двору од 1955. године, када је званично почео да ради као Дом културе па до данас. У томе су помогли спољни сарадници, институције, умјетници, али и посјетиоци. Сви они су дали допринос да ова установа буде афирмисана ван граница Бањалуке и Републике Српске и да Бански двор добије орден – истакао је Петрић.
Нагласио је да је Бански двор од 1932. године, када је изграђен, био истинска сцена за афирмацију културе и умјетника.
– Могли бисмо одштампати књигу да бисмо их све набројали, али бих издвојио књижевне великане као што су нобеловац Иво Андрић те Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Бранко Ћопић… Угостили смо и Београдску и Сарајевску филхармонију. Поносни смо на све што смо урадили. У Банском двору годишње буде одржано између 380 и 400 догађаја. Имамо једну од најакустичнијих сала у Европи и просторе који омогућују различитим умјетницима да се изразе, музичарима, књижевницима, сликарима. Зна се десити да имамо дневно двије до три манифестације – додао је Петрић.
Казао је да је срећан што Академија умјетности и Музичка школа дају велики број умјетника сваке године те да они у овој установи имају мјесто за наступе од ученика, студената до афирмисаних умјетника свјетског гласа.
– Политика града је таква да умјетницима омогућује наступ кроз репертоар Банског двора тако што добију бесплатно простор на коришћење и не наплаћују карте. У будућности би требало да та пракса буде дјелимично промијењена. За оне умјетнике, културно-умјетничка друштва који су дјелимично афирмисани требало би омогућити да од својих наступа могу имати и одређену комерцијалну добит – казао је Петрић.
Навео је да су претходне године обиљежили и напори да што више буде очувана и сама зграда Банског двора.
– Иза нас су тешке године у којима смо покушали да очувамо ову зграду што је више могуће, са буџетом који је град обезбјеђивао, да би она остала новим генерацијама. Након 16 година руковођења овом установом ове године одлазим у пензију, а за будућност желим да град обезбиједи средства за санацију Банског двора, да би он био у пуном сјају могао да искористи све своје капацитете – констатовао је Петрић.
Дом институција и удружења
У просторијама Банског двора био је смјештен први радио у БиХ, који је премјештен у Сарајево. Једно вријеме је била смјештена и Народна библиотека са читаоницом, Етнографски музеј, Раднички универзитет, културно-умјетничка друштва, тамбураши хорови, Музичка школа „Владо Милошевић“. Била је и сједиште Скупштине и предсједника Републике Српске, као и Радио-телевизије РС.
