У Вијећници Банског двора 20. новембра 2017. године (понедјељак) у 19.00 часова промовисан је роман БЕСКУЋНИК, аутора Ранка Рисојевића.
Учествовали су: проф. др Сања Мацура, Ранко Павловић и аутор.
Ранко Рисојевић (1943), пјесник, прозаиста, драмски писац, есејиста, историчар математике, преводилац и културни радник, објавио је преко педесет књига, од тога 18 пјесничких збирки, 25 прозних књига, међу којима 12 романа; изведено му је више позоришних и радио-игара за дјецу и два драмска текста у Народном позоришту Босанске Крајине у Бањалуци.
За књижевни рад награђиван је више пута, а најзначајније награде су: награда „Жељезаре Сисак“ за поетску књигу „Прах“, награда „Лаза Костић“ за прозну књигу „Шум“, награда „Политикиног забавника“ и „Удружења књижевника РС, Подружница Бањалука“, за роман за младе „Иваново отварање“, награде „Печат Вароши сремскокарловачке“ и „Скендер Куленовић“ за поетску књигу „Први свијет“, награда „Пјесник – свједок времена“, Сарајевских дана поезије за „Самоћу, Молитве“, награда „Бранко Ћопић“, Српске академије наука и умјетности, за роман „Босански џелат“, награда „Душан Васиљев“ за роман „Господска улица“, те „Кочићева награда“ за укупно стваралаштво. За роман у рукопису „Ноћ на Уни“ добио је прву награду Завода за уџбенике и наставна средства РС, „Златна сова“, а потом награду Удружења књижевника РС за исту књигу. За роман „Сестре и другарице“ добио награду“ Кочићева књига за 2016. годину“. За укупно стваралаштво добио награду „Грачаничка повеља“.
Проза и поезија превођена му је на више европских језика, од чега су најзначајнији преводи: романа „Босански џелат“ на чешки, пољски, руски и њемачки те прозне књиге „Шум“ на италијански језик.
Шира библиографија као и дио пјесничког и прозног опуса могу да се виде на интернет адреси http://www.risco.nub.rs
О роману Ранка Рисојевића „Бескућник“
Многи писци имају свој град, али су ријетки градови који имају свога Писца у чијем се дјелу зрцале у међусобној сљубљености.
„Бескућник“, посљедњи дио „Бањалучке трилогије“ Ранка Рисојевића, роман је у којем се затвара круг отворен у „Симани“ и раксриљен у „Господској улици“. Кроз лик Ђорђа Малеша, у којег су се слила бројна његова и туђа сјећања, у сагласју с ритмом у којем Бањалука дише вјековима, кроз све њене успоне и њена растакања, одвија се потрага за свијетом који је попут куће са широм отвореним прозорима и вратима, таквом да сваки њен станар дише пуним плућима, стишћући у длану прошлост и будућност, а између њих, стијешњено, варљиво „сада“. Кроз Ђорђеве очи, прозоре у два свијета, два времена, сучељена и сливена, у трилогији оживљава Бањалука Симаниног дјетињства, турског зулума, аустроугарске окупације, сарајевског атентата, успона и суноврата грађанског друштва, Првог и Другог свјетског рата, те пошасти сивила наметнуте „уравниловке“. Пребогат албум прошлости, саткан од нити које воде од и ка породици Малеш, разлистава се као свједочанство борбе за опстанак једног начина живота и живљења, опасаног зидинама памћења, сјећања и свједочења о онима којих одавно више нема.
Поново је у „Бескућнику“ Ранко Рисојевић показао да је Писац који гледа и памти, пише оно што мисли и мисли оно што пише, стварајући приче које хитају ка истом току у дубоком ријечном кориту, да се у њему слију у бујицу, журећи у сусрет времену и у наручје читаоцу.
Сања Мацура
