Прије 180 година, 6. децембра 1833. године у Новом Саду рођен је српски писац Јован Јовановић Змај. Гимназију је похађао у Халашу и Пожуну (садашња Братислава), а матурирао у Словачкој Трнави.
Студирао је право у у Пешти, Прагу и Бечу а потом завршава медицину. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду од 1890. до 1898 ради као драматург Народног позоришта. Био је члан Српске краљевске академије..
Критичари га оцјењују као одличног лиричара,, који је својом поезијом знао да искаже „песнички израз духовног и душевног живота српског народа“ .
Његов пјеснички развој текао је под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Упамћен је по дјечјој поезији, као ненадмашни српски дјечји песник – чика Јова, а међу његова највећа пјесничка остварења убрајају се пјесничке збирке „Ђулићи“ и „Ђулици увеоци“.
Покренуо је издавање књижевних часописа „Змај“, „Јавор“, „Жижа“, „Стармали“, сатиричног листа „Комарац“ као и . дјечијег листа „Невен“.
Преводио је са више језика, између осталог и мађарског пјесника Шандора Петефија – рођеног као Александар Петровић, руског Михаила Љермонтова и енглеског пјесника Алфреда Тенисона.
Штампао је и двије књиге источњачких стихова. Био је књижевник који је дубоко ушао у народ, стекавши ријетку општу популарност,Био је врло читан и вољен. Сремска Каменица, у којој јеумро јуна 1904. и гдје је и сахрањен, називана је својевремено Змајева Каменица.
Од 1958. године се почетком јуна у Каменици и Новом Саду одржава смотра дјечјег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име Змајеве дјечје игре. Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дјечје литературе, као и све поштоваоце пјесниковог стваралаштва.
